-joj,..ja bi se igrala s twirlom... -reče ona, očiju širom otvorenih
-nema šanse, strgaćeš mi ga, a treba mi... -odgovorih, ozbiljan
-molimte, molimte, mooooolimte...- klečeći, skupljenih ruku me snubila...
-neću, ti se ne znaš igrati, pregruba si..
-pazit ću! jako ću pazit! - uvjeravala me
-daaaajmi, samo malo... -nastavila je,.. kršeći mi otpor,..konačno, ni ja nisam od kamena..
-ok! evo, poigraj se malo, ali pazi, pliz...
već slijedećeg trena se čuo krccc!!! pa kraššš!!!
doletih iz dnevnog boravka, gdje sam počeo gledat tekmu, taman
i..imam što vidjeti...twirl na podu, razlomnjen na tisuću komadića
njene suze
moj bijes
suze su pobijedile
...na kraju sam ja nju morao tješiti... izmislit ću novog, ljepšeg i čvršćeg twirla
jedva se nekako smirila
od tekme, po običaju, niš
Post je objavljen 27.05.2011. u 20:46 sati.