Pregled posta

3. poglavlje - Is it really so hard?

Trznula sam se iz razmišljanja o mojoj prijateljici kad sam shvatila da su svi zašutjeli, a to mi je bilo čudno, čak su Ozzie i Luc prestali zafrkavaati one djevojčice. El me trknula laktom i napravila pokret glavom koji mi je govorio da pogledam u smjeru ulaznih vrata. U prostoriju je upravo ušla djevojka, rekla bih naše dobi.

Kosa joj je crna kao ugljen, izgleda savršeno. Tko je ona?

Bila je s profesorom Fox. On je bio predstojnik našeg doma, i predavao je Čarobne napitke.
Krenuo je prema spavaonicama, a ona elegantnim hodom za njim. Primijetila sam da o nečem pričaju. Ništa mi nije bilo jasno.

Barem sam godište pogodila. –pomislila sam kad je ušla u spavaonice za djevojke na petoj godini.

-Tko je to bio?- prenuo me Malfoyev glas

-Neznam, nit me zanima.- rekla sam tiho

-Mislim da je nova.- rekla je Dana

Nasmijali smo se.

-Dobar zaključak Dana.- poklopio ju je Malfoy

Iz spavaonica je izašao gospodin Fox.

-Gospođice Potter, McCord, Lestrange, Davis i Morttise molim vas da izdvojite sekundu za mene.-

Čula sam kako je Malfoy puhnuo: -sretnice.-

-Recite.-rekla je El kad smo sve došle u spavaonicu.

-Ovo je gospođica Damaris May Lynn, i upravo je prebačena iz Durmstranga zbog nebitnih razloga, odsad pa do kraja školovanja djeliti ćete s njom sobu pa vas molim da joj pomognete da se snađe.- rekao je i napustio prostoriju

Nitko nije ništa rekao. Spomenuta djevojka je sjedila na krevetu i otvarala svoj kovčeg.

-Pa..ovaj. bok!- rekla je. Imala je ugodan glas.

-Ja sam Elbereth...-počela je El. -...ovo su Annette, Bellatrix, Dana i Elizabeth Samaire.- rekla je.

-Pa vi moje ime već znate, al eto, ja sam Damaris, pa da bude službeno.- Nette se nasmijala. A ja sam je samo gledala iz neznam kojeg razloga. Djelovala mi je.. zanimljivo.. jako zanimljivo..

-Kad se raspremiš, slobodno siđeš dolje da te upoznamo s ostatkom ekipe.- rekla je Dana.

-Kad smo već kod druženja, ja ostajem ovdje, pa vam svima želim laku i ugodnu noć.- pozdravila nas je Bella kad smo se vraćale u društvenu.

-Kaj je njoj?- pitala je Dana

-Ona je jednostavno takva.- rekla sam uz smješak

-I? Ko je nova golubica?- pitao je Malfoy

-Damaris May Lynn.- rekao je glas iz njega

Dečki su prasnuli u smjeh i krenuli se upoznavati s pridošlicom. Ja sam se jednostavno isključila i promatrala društvenu prostoriju. Bila sam poprilično lošeg raspoloženja, i to nije promaklo El, no nisam se obazirala na njeno zurenje.

Trenutno, ja sam doma. I to je ono što je bitno.

Dok sam to u glavi izgovarala, pogled mi je pao na kamin koji se nalazio preko puta mene. Vatra kao da je jače zapucketala, kao da se veselila što me vidi i što smatram ovu sobu domom, kao da je djelila tu moju radost što sam opet ovdje.
Kamin je bio izrađen od crnog, sjajnog kamena, koji je pod nekim znakom svjetla bio grimizno zelene boje, to je bio samo takav odsjaj, rubovi su bili ukrašeni smaragdima, ravno iznad njega nalazila se zastava s grbom doma plemenitog Salazara Slytherina. Srebrna zmija na zelenoj površini. Neznam kakvo je stanje bilo u ostalim društvenim prostorijama, ali naša je stvarno bila prostrana, prevladavale su zelena i crna boja, bilo je puno namještaja, stolova i kauča, svi su imali mjesta. Pogled mi je pao na dva velika smaragda, pravilno okrugla koja su se nalazila na kaminu. Nešto mi je bilo poznato u tome.

Ne mogu biti ovdje! Ne mogu!

Digla sam se.

-Di si ti krenula?- pitala je El

-Umorna sam.- rekla sam i uz kratko „noć“ napustila prostoriju.

Naravno da će krenuti zamnom, nije glupa.

Ušla sam na prstima u spavaonicu da ne probudim Bellu. Presvukla sam se i legla u krevet. Nisam željela razmišljati o tome na što su me ta dva smaragda podsjetila. Nekako moram zaboraviti.

-Samie?- šaptom me dozvala El

Nisam se odazvala.

-Nemoj mene zajebavat i reci mi kaj je s tobom.-rekla je zapovjednim tonom kad je sjela na krevet, i znala sam da tu više nema rasprave.

-Muče me neke sitnice, ništa bitno.- rekla sam

-Jel to ima veze s njim?- pitala je

Okrenula sam glavu.

Ima.

-Nema.- rekoh

-Elizabeth Minnie Samaire Kristana Janic Potter!- rekla je.

-Lucy, kasno je, umorna sam. Sutra.- obećala sam

-Zapamti što si rekla.- poklopila me i pozdravila me toplim poljupcem u obraz.

-Kad sam ja prekršila svoje obećanje?- rekla sam uz smješak, okrenula se na drugu stranu i utonula u san bez snova.

***

-Pogledaj današnji raspored za Boga miloga!- rekao je Zabini u trenutku kad mu je gospodin Fox uručio raspored.

-Da pogodim?- rekao je Malfoy -Hrabri i odvažni nam prave društvo veći dio dana? –

-Tako nekako.- ubacila se Dana koja je s izrazom gađenja gledala raspored.

Sad sam već i ja bacila pogled.

-Fenomenalan start. Munjeni i još munjeniji.- rekao je Ozzie

Smučilo mi se, no nisam nikome ništa rekla, oni ne znaju, oni ne smiju znat, nema šanse.

Ali kako da izađem na kraj s time – pitao se jedan dio mene
Ne smiju znat neki, a ne svi.- rekao je onaj drugi pametniji glasić

Na licu mi je opet bio osmjeh. Sad sam imala malo više vjere u sebe, jer sam znala da ako neće nitko, El i Nette će mi pomoći. Primijetila sam da se Damaris dobro uklopila među dečkima, a nisu je ni cure odmjeravale prijeteći. Shvatila sam još sinoć da im je ok. Ima sreće.
-Pa ljudi, bolje je da požurimo. Ne želim da mi Pattinson oduzme bodove prvi dan.- javio se Ozzie

-Daj šuti Ozz. – rekla sam

Nakesio se.

Došli smo pred osmicu i tamo su već bili neki Griffindori.

-Daj molim te. Pliz pliz pliz.- čula sam kako Dana govori Starzu i s pažnjom se posvetila njihovom razgovoru

-Kaj si ti pukla, pa da se oped moram igrati heroja u akciji? NE!-

-A ma vidi je kako se ceri. Izbrisat ću ja njoj taj osmjeh s lica. Žabetina ružna.- rekla je

-O kome ti?- upitala sam i odma shvatila na koga misli

-HAHAHA- nasmijala sam se glasno da se dotična osoba okrenula prema meni

-Ja nebi prljala ruke, dobro bi, al nebi ih baš tako jako prljala. – rekla sam i odmjerila malu Pattinsonovu pogledom. Primijetila je to, dok sam ja primijetila trzaj Albusove desne ruke.

-Nemoj ni pokušavati. Ne želim te ozlijediti.- rekao mu je Malfoy i obgrlio me, te smo zajedno ušli u učionicu kad je profesor otvorio vrata.

Profesor nas je na našu žalost iznenadio. Rekao je da svaki Griffindorac mora bit u paru s jednim pripadnikom doma Slytherin. Pogledali smo ga kao da je sišao s uma.

-Kaj je on lud?- rekao je Malfoy i otišao od mog stola s bjesnim izrazom lica

-Jel slobodno tu?- iznenadio me Albusov glas

Nisam obratila pažnju.

Niti ne namjeravam.

-Pretpostavimo da je.- rekao je i stavio stvari do mene.

Osvrnula sam se na ostatak svoje ekipe.

-Malfoy je sjedio s malim Fosterom, Dana s Woodom, Annette kojoj je para izlazila na uši sjedila je s partnericom čije je oduševljenje bilo ravno Nettinom, a to je mala Pathinsonova.
Starz je sjedio s Weasleyevom, Bella s Wattom, a Ozzie s Rain Rosier. Nigdje nisam vidjela El, zapravo ne sječam se da sam je vidjela ispred učionice. Sada sam zbunjena.

-Ajde ti počni.- rekao je Al

Okrenula sam se i blenula u njega.

-Ha?- rekla sam

-Zadatak? Na ploči? Tamo?- rekao je kao da sam retardirana.

Pročitala sam što se traži i krenula na posao.

-Mislim da moramo radit u paru.- rekao je

-Zezaš me.- rekla sam bjesno.

-Samie..- rekao je potiho. Lecnula sam se. -...nađimo se večeras kod tapiserije Barnabe Blesavoga odmah kad završi večera. Ako dođeš razgovarat ćemo. Ako ne dođeš, ja sam dao sve od sebe i tada odustajem, ali tada ću odustati do kraja.- rekao je bacivši se na zadatak. Više mi nije rekao ni riječi. No to me nije brinulo.

Gdje je Elbereth Davies?

***
Izmorena od napornog dana, na pauzi sam se doslovce bacila na fotelju. Isto to su učinili i moji prijatelji.

-Imam ideju.- javila se Damaris

Šest para očiju bacilo je pogled prema njoj.

-Kakvu ideju pitala sam?-

-Sljedeći tjedan je ako sam dobro upamtila iz vaših razgovora Elberethin rođendan.-

-I što s tim?- pitala sam

-Pa ajmo joj organizirati zabavu iznenađenja.- rekla je poletno

-Ona to ne voli.- poklopila sam je hladno i bacila se na posao prepisivanja bilješki za preobrazbu.

-Samo sam predložila.- rekla je tiho i krenula uživljeno razgovarati s Malfoyem

-A kaj ti pišeš cjelo vrijeme?- pitao me Ozzie

-Mah. Neke bilješke iz Preobrazbe.- rekla sam i ustala

-A di je El?- pitao je

Neznam

-Idem je pronaći.- rekla sam

Prečicom sam došla do knjižnice ali nje tamo nije bilo, to me iskreno začudilo jer nisam znala di bi inaće bila.
Krenula sam prema perivoju i tamo ugledala skupinu Griffindoraca, Albus naravno među njima, ona mala nepodnošljiva Rose, Hugo, Lily, Rosierova te ona nakaza Pathinsonova i neka dva dečka s naše godine. Nedaleko od njih bio je James sa svojim prijateljima. James je izgledao baš kao i Harry u svojim mlađim danima, samo što je i James imao velike okrugle smeđe majčine oči. Bio je zgodan i mnoge klinkice su na njega bacile oko, za to sam ga zadirkivala veći dio vremena kod kuće. S njim su bila dvojica njegovih prijatelja. Za jednog sam bila sigurna da je na šestoj godini dok za drugog nisam pojma imala da je uopće u školi. Primicala sam se bliže i bliže da vidim priliku tog lika ali me onda James opazio te pozvao da mu priđem.

-Bok James.- rekla sam

-Bok sekica.- uzvratio je i zagrlio me

Krajičkom oka primijetila sam da ga njegov prijatelj Blake gleda zgroženo, kratko ga je pozdravio, udaljivši se od nas.

Zamislila sam se

Kako to izgleda kad se zagrle Griffindor i Slytherinka? Vjerojatno čudno, strano, nepojmljivo, ali nije me bilo briga što netko drugi misli jer je James bio moja obitelj. Tu se možda razlikujem od ostalih Slytherina, jer sumnjam da još netko razmišlja tako osim mene, i dobro možda moje El. Ja sam shvatila da su Slytherini zli, i ja sam to često bila, ali ne prema onima kojima sam osječala zahvalnost. Makar ja to nisam priznala, ni neću jer imam taj svoj neki ponos, ja sam se osjećala dužnom ponašati pošteno, tako su me odgojili, tj. ONA. Potterovima sam bila zahvalna što su me izbavili iz doma ONE stare vještice gospođice Bundchen. Mrzila sam to prokleto sirotište, a još više svoje prave roditelje što su mi to učinili, mrzila sam njena sranja koja sam svaki dan trpjela jer njoj nešto nije bilo po volji, ili joj je samo bilo dosadno. I nije mi bilo bitno što je on dom Godrica Griffindora koji je tokom godina postao glavni suparnik domu Salazara Slytherina, no to je važilo samo za njega, Lily i donedavno Albusa.

Iz razmišljanja me prenuo Jamesov glas.

-Halo? Lizz? Jesi tu?- vikao je gledajuči me kao da patim od neke bolesti

-Zamislila sam se.-

-Ovo je Alexander Maxis.- rekao je pokazujući rukom na prijatelja koji mi je stajao s desne strane

Taj isti pridošlica u ovoj školi pružio mi je ruku. -Alexander Maxis- rekao je. Pogledala sam je i primijetila da se James zacrvenio. Nakratko sam mu pružila svoju te rekla – Samaire, ali svi me znaju kao Lizzie.-

Primijetila sam njegov pogled. Njegov muški pogled. Polako mi je pilio živce.

-Idem ja pronači Elbereth.- rekla sam i napustila ih.

***

-To ti je sestra?- upitao je Alexander Maxis svog prijatelja Jamesa Pottera

-Ma nije prava, ali kao da je. Znaš, moji su je posvojili kad je imala nepunih 9 godina.- rekao je James gledajući u priliku koja se upravo udaljavala od njih.

-Jako lijepo od njih, ali ti imaš pravog brata i sestru?- upitao je zbunjeno

-Da, Albus i Lily su mi krvni rod.-

-Ali, kako to da su poželjeli i četvrto djete? – pitao je Maxis uporno

James Potter nakratko je pogledao svojeg prijatelja i shvatio da mu može vjerovat.

-Spasili su joj život...- na njegov upitan pogled nastavio je -...Njeno pravo ime je Samaire Kristana Janic i ona je potomak jednog od smrtonoša, samo neznamo kojeg, jer to nije prezime njenih roditelja. Neznamo ga ni mi još, ali pisalo je u koverti koje je ostavljeno s njom na ulazu u sirotište to ime, pa su je tako i nazvali. Naime pristaše Voldemorta se opet okupljaju, to znaš...-rekao je, a ovaj je samo kimnuot pa je James nastavio - i zato čarobnjaci posvajaju sve više djece koja su smještena po bezjačkim sirotištima, da ne budu na njihovom udaru. Neznam kakvo je stanje, ali priče kruže da je Voldemort nedavno prije smrti dobio sina, sad koliko je to istina, vidjet ćemo. Ja znam samo da mi je otac jako zabrinut i da ne mogu shvatiti kakve to jebene velike veze ima s našom Lizzie i njenom prijateljicom Elbereth, dobio sam zadatak od njega i toga se držim dok sam u ovoj školi.- rekao je James zamišljeno

-Zadatak?- pitao je Maxis

-Da. Drži je na oku James, ne smije joj se ništa dogoditi.- reko je citiravši svojeg oca

-Zato je ona u Slytherinu? Zbog toga sa smrtonošama? –

-Pa valjda.-

-Je li zla? Kao što se priča o svima u tom domu?-

-Ne prema nama, mislim da bi bila bez problema da ne osjeća tu neku zahvalu koju ne pokazuje. Prema nekima zna bit stvarno gadura, al to je njena volja. I dosta je zrela za svoje godine.-

-I lijepa.-tiho je prošaptao Maxis

-Što kažeš?- pitao je James

-Kažem kiša će bolje da uđemo.-

James je kratko kimnuo te krenuo putem prilike prije njega




Post je objavljen 11.05.2011. u 18:12 sati.