Probudilo nas jedno jutro,izvuklo iz kreveta,onako krmeljave između sna i jave, kad ne znaš ni di ti je glava,a di guzica i reklo-Pakuj se! Iđemo u EU!
-Ma di,čekaj... još se ni od tisućljetnog sna nismo razbudili, još nam po glavi vijori izmaglica sna,sva nekakva kockasta,crveno bijela. Još nam ona slatkoća sna u ustima, i negdje u mozgu svira neka lipa pozadinska muzika, znam da je bilo nešto važno u snu, tekle nekakve rijeke, šumilo more, neka polja zlatnih žita u snu nam mamila smješak...
I sad nas odjednom trgnulo i reklo -Ukrcavaj se,ajmo,nema vremena, vlak polazi!
Pokupili brate ono malo što imamo,nagurali u borše i torbe, ne smiš ponit puno,kažu, svega kod njih toga ima pa šta'š onda vucarat za sobom, nego lipo ostavi, to će se sve na aukciji prodat, sve što se zaradi uložiće se u gorivo i sendviče za put,sve transparentno*...
E a ...dug je to put, ima se truckat do te EU pa će tribat za gorivo, a i neće ovi vlakovođe mukte vozat dan i noć sav taj narod!
I tako se mi ukrcali ,onako polusneni, putujemo kod bogatih rođaka juuupi, a dugo smo mislili da su nas zaboravili. Kadno nam prošli put komšija* pokida ogradu i izgazija polje, nisu nam ni razglednicom odgovorili,a samo smo ih pitali malo žice da popravimo ogradu da nam ostane bar polje i pokoja krava, da imamo šta dici dat jest. Ma jok*, nisu nam ni razglednicom rekli, -Rođo, bi sriće mi,ali ne mogu. ..Da su nam bar ljudski onako napisali rič dvi, ma ništa, ni mukajet*....
Mi smo mislili da su nas zaboravili, i taman kad smo napokon popravili što se popravit dalo i legli odmorit malo, eto ti njih.
Kažu,nismo vas zaboravili,nego eto nije se moglo, te poštar nije iša u vaše krajeve, te ženija im se ovi ,oni, sklapali se brakovi, nije se eto moglo ništa, sorryyyy* ...
A eto ti ih sad, pozvali nas u goste ! Juuuhuuu hu !
Ma meni sve đava ne da mira, onako u vlaku s ostalih 4 milijuna po vagonima, a sjela sam do prozora desno, šta ću prirodno mi došlo, gledam kroz prozor kako promiče zemlja kraj nas, i sve vako mozgam i govorim zakonitome:
-Ma men's sve čini da oni nas zovu da dođemo samo da oni mogu svoju gujcu smistit kod nas posli. Sve me straj da su se istrošili na svim tim pirevima, od tih silnih gostiju, izilo,popilo, pa će sad nas ka zovnit,da bi oni posli mogli kod nas zasjest pa jist i pit ono što smo teškom mukom obranili...
Ali govore mi oni šta side u vagonima oko mene, -Muč ,đava ti jezik odnija, to je fin svit, nije to ka mi pa da gleda korist i računa "ti meni, ja tebi."* Oni su uljuđen svit, kulturan, smililo im se na nas pa vele, ajd kad nismo pomogli kad je tribalo, pomoćemo sad, bolje ikad nego nikad.
A dobro, mučim ja u vagonu dalje..ma čujem ja da se po vagonima svit buni, počelo se i šetat po vagonin' pitat di je više ta EU, kad će kraj puta.... Rekli su nam kad smo pošli, ajde obavite to šta imate, ko će pišat ko će ono drugo, nema posli zaustavljanja i seruckanja uz put, kad se vlak jednom pokrene nema onda, e ja bi piškio ja bi kakio, trpi i muči, kad dođemo na cilj biće sranja do mile volje.
A i na vlakovođe se svit buni. Truckaju nas puno, niko pošteno ne vozi nego sve nešto naglo skreće,koči pa krene..
Bunile se neke delegacije iz vagona, slali peticije, oni bi glatko klizili u tu EU, ali vlakovođe poslali poruku -Nema glatko, kod čistih ruku vlak stiže brzo ali more iskliznut, zato sve vlakovođe prvo moraju uprljat ruke i onda vozit.
A svit se po vagonim' više buni što mi dalje odmičemo, bune se ovi s jajima i mlikom, da sve će im se polupat, izmišat, sir će im propast..bune se oni šta su ponili ribu za usput, da im se evo sve usmrdilo,moraće bacat iz vlaka okolo po susjednim zemljama svoju ribu pa će nam reć da smo nekulturni pasnammater...bune se onda i oni šta putem izrađuju nekakve makete od brodova da utuku vrime..da im se eto brodovi nikako ne mogu lipo složit, da im se raspada taman kad su mislili da su složili, bune se oni šta su posijali žito, nisu ponili puno sasebom,sporo se vlak vuče, kupujemo u tuđin zemljaman, pored svoje lipe zemlje koja ostade da je prodaju na aukciji...
Svi se vagoni uzbunili, dopizdilo brate sve to putovanje, a i priča se i šaplje da su neke izvukli s vlaka, i ostavili u nekakvoj tuđoj zemlji Nigdjezemskoj* ka polog u lihvara*! Ta kud ćeš čovika ostavit ka polog srićeti, kakvi su to rodijaci, kad nas tribe ka uši i krpelje, ti mo'š ti ne mo'š !!!
Dopizdilo svitu pa psuju i viču na one šta su se zabili u lokomotivu i ni nosa da promole po vagonima.
A oni ope' međusebom nikako da se dogovore, kud će kojim će putem, sad bi vozija ovi pa oni. Ispizdilo nas brate po putu, više ni mi ne znamo ko smo di smo i kud idemo..
- Vilozofski gledano,kažem ja zakonitome, to je najstarije pitanje od kad je svita i vika, zato mi imamo svoje pope po vagonima i ako oni još nisu sišli s vlaka, morebit oni znaju di, kako i kad. Pa ako je dobro pastirin, valjda će i nama ovcama bit dobro.
Ovi iz lokomotive su nam poručili da kad dođemo tamo, da ćemo onda odlučit i hoćemo li uć na stanicu,ako nam podignu rampu ? !
Nu bogareti, nakon tolikoga puta, mi ćemo odlučit 'oćemo uć ili nećemo i to AKO nam podignu rampu,a šta su nas onda zvali, benti takve domaćine? ! A ko će se vraćat nazad ha? Ko će opet po vagonima, s praznim boršama pa na put kući bez išta. Što smo ponili pojili smo i popili, ljude putem ostavili, a kod kuće nam sve prodali...a dakućemo nego u tu EU ili crknit kad su nas dotle doveli ovi iz lokomotive !
Dok ovo pišem još se truckamo..... šaplje se po vagonim da će ovih dana ostavit još jednog čovika, ljudinu zapravo, u toj Nigdjezemskoj, jerbo da nas on podsjeća na ono što smo teškom mukom stekli, a ostavili kad smo se zaletili u EU ...da zaletili...a vučemo se ka krepana mačka, gladni i žedni.. sve i da se hoćeš popišat u toj EU, ne'š imat šta ispišat više osim krvi, krvi ti Irudove!
Prijevod stranjskih i manje poznatih riči:
transparentno* - prijevoz za roditelje (s eng.na rvacki) neki ga još zovu i Mesićtrans.
komšija* - da valja i Bog bi ga ima.
jok* - neću i moš me jebat al' neću.
mukajet* - tišina,samo čuješ kravu kako muče,a purgeri pitaju kaje to.
sorryyyy* - joooooj oprosti. (s eng. na rvacki)
vilozofski* - smišljeno na veceju.
"ja tebi ti meni"* - stara rvacka izreka koja, uglavnom, nema veze sa sexom.
Nigdjezemska* - a issa ti, tamo di se pozdavlja sa Laku noć Rvacka !
lihvar* - ja tebi livadu, ti meni Hvar ( omjer vrjednosti ), uostalom pitaj u banki, šta pitaš mene!
Post je objavljen 14.04.2011. u 11:55 sati.