Marketing
Starim imenima
'Moj zavičaj je tišina, moja hrana ćutanje. Sedim u svome imenu kao veslač u čamcu. Ne mogu da zaspim koliko te mrzim.'
Milorad Pavić, Hazarski rečnik
Danas, mogla bih se nazvati imenom koje sam nosila
kada sam uplela vlasi u tvoje. Onda ih ošišala da se maknem.
Onda ih ponovno uzgojila.
Mogla bih se sjetiti kako je bilo jutrima od 07:00 do 08:00,
kada si kasnio na posao. I tomu smo se smijali kao da je vic,
kao sprdnja, kao Admetov otac i Euridikin ljubavnik.
Da. Sasvim sam sigurna da je danas jedan od onih dana
kada te ipak više cijenim, nego te mrzim. On stenje i plače,
obuzet je užasnom ljubavi. - Neke su stvari ipak jasnije kad su nejasne:
imena mostarske mladeži i kalorična bosanska jela.
Danas, mogla bih ostaviti tragove stopala na velikom staklenom stolu
ili omot od sladoleda u jastuku na trosjedu
ili knjigu u travi. Anu Karenjinu, da se zapitaš zašto.
11 minuta, da se zapitam zašto. Iako znam.
Dan je stvoren za biti Ja. Klošar u muškim hlačama,
u čudnim majicama, s blesavim mislima. Sa pogledom na život,
alternativna toliko da su alternativci goli kurac, bezveznjače.
Biti glavni u kafićima inspiriranim britanskim znamenitostima
nedjeljom na najraniji uranak.
K vragu, smetnula sam s uma da nije nedjelja!
Post je objavljen 09.04.2011. u 14:16 sati.