Na godišnjicu ubistva Zorana Đinđića DS je upriličila diljem zemlje Srbije pomen. S najboljom namerom i lošim treningom. Koliko onomad u Valjevu je suđeno čoveku koji je na internet stranici napisao da su Đinđu ubili njegovi. E, sad ja sam neuk i ne znam koji su ga ubili, i čiji su koji, ali nešto ne vidim da se daleko otišlo s otkrivanjem počinioca. Možda njegovi ne dopuštaju da se otkriju njegovi. Ali, to nije tema ovog bloga no, na početku, pomen.
A na pomenu sjaj i beda stranačkog života. Ni Akademija nauka nije što smo mislili u mladosti da jeste, pa što bi bile stranke iznad Akademije koja je ostala bez kriterija.
Poznavao sam Đinđića. Ne tako dobro kao ovi što sada pišu memoare (ne koriste sva slova!) s posebnim osvrtom o tome šta su, u datom trenutku, epohalno nedotupavo rekli Đinđi (ako su ikada išta) i kako im je oćutao, onaj što je - kada im ni brkovi nisu štrčali iz trica - morao da ide iz zemlje da bi sačuvao integritet. O glavi da ne govorim.
Urbane legende po definiciji se uvećavaju, množe, vetar ih raznosi, mediji, štogod. Ništa neobično. Svaka stranka koja dođe u Srbiji na vlast najednom ima više osnivača nego članova.
Znam jednog profesora, ako se lažno ne predstavlja, koji i dandanji priča kako je poginuo na Sutjesci dok je štitio odstupnicu Savi Kovačeviću. Pa kad takva priča prolazi, što ne bi i sve ostalo.
Znao sam Đinđića sa studija; izbegavam da to pominjem da sveznalice ne kažu: gde baš on da ga zna! Ali, i to je nebitno. Pa šta je bitno, čujem kako neko viče iz pustinje. Bitno je, gospodine moj, ili samo moj, da Zoran Đinđić nije tako nešto zaslužio.
Niti je hteo da ima pomen, niti je mislio da će doći vreme kada će neki likovi da tapšu na pomenu (ma bio i takav kakav je bio) samo fali da punjene lepotice viču vau, još manje je Đinđić verovao da će doći vreme (prebrzo!) da ko gleda pomen pocrveni umesto onih koji tapšu s ustima od uva do uva.
Dakle, omladinke i omladinci, puni sebe, napuhani, zalutali, nabeđeni simpatizeri (šta ćete – besposlica, sila boga ne moli), članovi, prvoborci, osnivači iliti zvanično pročitano beogradske stranke opštinskog odbora Palilula (!!!) citiraće izjave i poruke doktora Zorana Đinđića. Pa, pozivam Slađanu Zdravković da prva nastupi (samo dok namesti šnalu i isturi prsa) i – kod šeste sekunde mlada, lepa, pametna i sl. reče eeeee, zasmeja se, štucnu, dobi aplauz kao da je sve u najboljem redu, tako treba, pokuša još jednom s manjim uspehom i štuče među retke postrojene članove gradskog odbora da prelomi pametno
Voditeljka: Hvala vam na pažnji puno. Uživajte u liku i delu doktora Zorana Đinđića!
Šta to mladunica reče: Uživajte u smrti Zorana Đinđića!?!
Pošto tu nije kraj, odbijam dalje prepričavanje. Prosudite sami u celini i celosti. Obratite pažnju zašto je samouvereno došao Dalibor Damjanović koji se sapleo u trećoj sekundi.
Imajate razumevanja, nije lako omladincima koji u vokabularu imaju osam i po reči i nisu ni strip dočitali, a od njih se zahteva bez razloga da izgovore napamet jednu rečenicu s vrućim krompirom u ustima. Pa to ni njihiovi idoli na Farmi i Dvoru udruženim snagama ne mogu da izvedu.
Predsednik Boris Tadić je pravi lik. Mnogo je obećao i sva obećanja je održao: da pomogne našoj omladini da nas izvede na pravi put. Nije lako naučiti rečenicu, jednu, jednu i po, ali ima i težih zadataka za treći nivo.
Ih, obećavao je Boris, obećavao
Evo trećeg nivoa, posebno je koncipiran za ponosne plavuše iz Požarevca (sve osobito u Srbiju stiže iz Požarevca) kojima je tablica množenja poslednja briga u životu. Važni su silikonski podupirači i napuhavanje zabluda da su sada lepotice. Nisu sise ono što treba dopuniti, ali glava svakako jeste. Hitno, ako nije kasno. Zato je 8x4 pristupna beseda za Akademiju nauka. S dobijenim rezultatom od 26 vlasnica veštačkih sisa doživotni je predsednik Mense.
Lako je nakačiti silikonske sise i biti članica šupljoglavih aveti tzv umjetnih samozvanih lepotica. Pogledajte, makar se složili sa mnom.
Ja sam se već predstavila: 8x4=26!
E pa neko toliku neukost i primitivnost mora da prekrati. Opet je to učinila plavuša, ali s mudima kao japanska lubenica, dobrim prsima i kratkim fitiljem. Bravo sestro! Znam da jedna lasta ne može da popravi plavušama skor, ali ti, očigledno, nisi prava plava.
Jeste publika koja svašta ume, ništa ne razume, uspela da te izbaci iz osetljive ravnoteže, i jesi se uzdržavala do pucanja - znam kako ti je - ali sve ima granicu. Ako zatreba i gde treba svedočiću sestro da si bila maksimalno trpeljiva i da te takva publika ne zaslužuje. Ali, bar si im rekla! I neka si, vala.
Sestro, ako ti zatreba telegram podrške, samo zovi!
Post je objavljen 12.03.2011. u 16:37 sati.