Dušo moja...20:10:5
Ne mogu više slušati svoje poraze iz tvojih usta. „ u svakom sudbonosnom trenutku On bi bio moj izbor, jer bez njega ne mogu živjeti“.
To su tvoje tako lako izgovorene riječi i to više puta da mi jasnije kažeš.
Što sam ti zapravo ja i zašto ti takav,manje važan trebam.
„Odmah bi ostala spavati sa tobom ovdje , kad bi me On gnječio“. I to su tvoje riječi. Toliko ti malo značim, da bi sa mnom mogla spavati samo dok se osvećuješ NJEMUi, a ne zato što me možda više voliš i više želiš.
Čemu onda ova naša priča? Zašto da ti ja brišem suze dok plačeš zbog tuge što ovo „činiš“ Njemu. Očito ne plačeš što mene više voliš i više želiš i više trebaš i više….
Ako je istina takva kakvom je ti izgovoraš, čemu sve ovo?
U pravu si dušo! Čemu riskirati i možda napraviti grešku, nesmotreno i neoprezno, kada ću te zapravo (kako sama kažeš) zauvijek izgubiti.
Ovo si izgovarala gotovo neupitana. Dušo koji bi to zaljubljen muškarac, koji gori od ljubavi svog života, mirno odslušao i prihvatio ove tvoje izjave.
Niti jedan muškarac, niti jedna žena.
Čemu sve ovo i što ti ovo uistinu treba.
Dovoljna mi je dušo, ova moja ljubav i moja muka, kada odslušah ove tvoje tako „logične“ i tako lako izgovorene istine. Takav mi „retaj“ i okrajak od tvoje ljubavi uistinu ne treba.
Čemu bi i postojao i koja bi mu bila svrha.
Dušo zahvaljujem ti na takvoj vrsti ljubavi. Ja se takve tvoje ljubavi odričem i plašim.
Dušo u Zaboku je sve prštalo od ove naše ljubavi. Mogla se doslovno vidjeti, opipati u zraku i u ruci držati.
Prebolno je bilo, tako neočekivano i brzo suočiti se sa istinom, da primat u tvom srcu ima netko drugi, pa makar to bio i on.
Kad je to tako, ja mu te neželim oduzimati. Ovo sam dušo ja. A tko si ti?
Ipak sam bio u pravu kada sam ti napisao kako ljubav nije samo neka bezazlena igračka. A čini se da sam ti bio upravo to.
Meni će biti žao! Tebi još i više!
Post je objavljen 18.12.2010. u 08:14 sati.