Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/janjoblog

Marketing

RFLEKTIRAJUĆI BUŠT




Kako mi je već dost pisanja o našoj Jaci, HaDeZeju, Šukeru, Gospodaru satova i drugimi na vrhu hranidbeneg lanca u Lipoj našoj, a vidim da se drugi blokeri u našemu malemu gradu više nisu u stanju sprdat s njimi, zač su pretirali u svakem smislu sa svojum megalomanijum i divanum o prestanku krize, boljem životu, teškim amputacijam u socijalne dažbine, antikorupcijskim mjerama, pohvalam iz straneg svita našoj Jaci, nagradi ku je mislela ić podignit od časopisa "Glamur" iz Merike, ali ni mogla, jerbo joj broš sa izgledum na kuglu zemaljsku ni bil još iskreiran i dovršen, a bez tega nima smisla ni pojt na tu feštu jer nebi mogla zadivit auditorij celega svita svojum porukum da je došla u pohod stavljanja kugle zemaljske pod svoje bucmaste noge…pisat ću o reflektirajućim bušim i o tem novem predlogu zakona o saobraćaju i refleksijam na celo društvo pa i moju malnkost Janju iz Ogulinskeg predgrađa ka se bavi samostalnom proizvodnjum povrća i drugih povrtlarsdkih kulturi za zdravu prehranu našg sitneg zuba, svojeg sitneg zuba i inih zubi a more i bezubih, jerbo je sve tako mehko za jist kaj putar?
Uh, ovakovu rečenicu ni ni Krleža u životu napisal, u jednem dašku kaj ja , kaj ne, mada se nekoji po bloki ponosno falu da ga nisu nikad čitali, a mislim i da neće, mada bi im to vrlo koristilo, naročito „Balade P.K i Banket u blitvi“ u kem sam ja provela cilu ovu jesen.
I sad gremo dalje…
Niki se sitil, predložit u nekojem novem zakonu o saobraćaju da bi tribali oni ki idu pišice po noći, trebali nosit reflektirajući bušt, kako bi bili uočljivi da ih kakov auto ili motor ne drmne dok blaženo šetadu sa svojum dicum i familijum po našemu i ostalim gradovim Lipe naše.
Nas ima ovega časa u kući 7, Mije, Ja, Sin i snaha i troje dice, Mije ima pemziju, a sin dela kod privatnika i tuj i tamo dobi ku kunu, snaha fala Bogu dela za državu pa ipak prima plaću, ja privređujem od zelenjave i kaj priredim pilići, zeci i prasešce kakovo, tako da gladni nismo, ne kupujemo robu nikakovu a još malo pa nećemo kupovat ni sredstva za pranje sebe i robe i kuće, jer ne dotiće za to kun, ali bušte ćemo morat zet, ako zakon stupi na snagu?
Kad se nas 7 uputi na korzo, gledat prekrasne dućane kojih ima u Ogulinu na korzu više nego pred 20 godin i srest se sa ljudimi, svitlit ćemo kaj bube mare ili svićkalice u Rašicu.
Lipo ćemo se obuć u reflektirajuće bušte i pojt od Hačka mimo Nete, pa dalje niš, niš kaj i prvlje do Starega novega grada, pa niš , niš do kina ko je još uvik fala bogu u dogradnji, zakrenit ćemo kod Frankopan hotela do Pekare Mivit i krenit mimo pustopoljine sa Fiorentinskim lipam i osvetljeneg bivšeg parka , konda je Luna park do kioska od Tiska, pa projt mimo kioska od Lutrije, pa niš, niš do Varteksa,onda, Turist-biro sa pomadami, pa gledat topal kruh u trgovini Mivit, pa ondak gledat dućanić kaj piše Gavrilović i tabla o prodaji kiseleg zelja, pa ondak dolazimo do novo-uređeneg dućana Mivit kadi će i opet bit kruh za gledanje. Nakon tega prelazimo na Gvranović, dućan sa puno šarih krp, a ima i nekakovih šlap po novem nutri. Onda ču dojt do jedneg zgodneg dućana sa cipela, pa dolazi Urarska radnja sa nakitum i satovim, ondak dolazi, Ninina bertija, opet kruh od Mivita, pa ništo lipeg veša i krasnih izazovnih spavačić, cicindrži , šalovi i čarap, pa opet Tisak, pa onda slastičarna , kadi ćemo se malo odmorit od silneg razgledanja lipih stvari u izlogi, a ja ću imat na misli pri temu „Djevojčicu sa žigicama“ HC Andersena, koja neće palit žigice i zamišljat pećenu puricu nego topal kruh i svi ćemo bit sretni jerbo se neće dogodit ni jedan sudar sa onimi kaj nam u reflektirajući bušti dolazu sa suprotne strane. Ako to bude još prije Božića, ušparat će se moć na kićenju grada, jer se moru organizarit dežurne ekipe ke će šetat po ulicam i svitlit. Moglo bi se još puno tega skombinirat, ali predugo bi morala pisat a i bilo bi morda dosadno?

Bušti će bit prepuni svitlosti od unutrašnje lipote i zadovoljstva našim lipim malim gradum, kaj ne ?
I ti će dućani iselit skoro, ako se u njimi slučajno nebu prodaval kruh zać ćemo morat opremit familiju sa reflektirajućim buštim, ke će delat za sve milione Hrvati nekakov privatnik kojemu se sad izlazi u susret za ideju da bi se bavil proizvodnjum reflektirajućih bušti za Hrvate ki mislu po noći slučajno izajt van iz kuće. Čini mi se da se zakon zato i dela. Četri i pol miliona Hrvati kima treba bušt, nek bude svaki samo 200 kuni, računajte kuliko je to PDVeja , plus još kuliko će se dogovorit za kasu HDZ-eja, i sad recte molim ja vas svi skupa, dal će nam išta više od dućani u gradu tribat osim kruha, i dal ćemo moć opće ikaj kupit dok ne opremimo sa svitlošću za noćne ili maglovite izlaske naša tila?
Ma tako se dolazi do svitlosti, neka vidi cili svit kako Hrvatski sitni zub svitli i blišći.
Ni ludi Merikanci kaj imaju svakove luđačke zakone za svoje građane nisu u sred New Jorka predlagali takov svitlosni zakon kakov predlažu naše lučonoše.
Ova moja država, pod ovum vlasti, nalik mi je jedan pokus kadi se mora donest zaključak, da li narod more živet u reflektirajućem buštu samo od kruha i vode u svitlosti.
Još je gluplji zakon po kemu nesmi bit sniga na autu…? Dok dojdeš od Oštarij do Ogulina, kad počne padat snig na krovu ga je pol metra . Pa ki je tuj lud?
I ni to jedini zakon kaj nima veze s mozgum a ni sa životum, kaj nima nikakovu logiku osim hira i nećije sulude zamisli kako će pobrat šta više od sitneg zuba koji će morat poštivat odredbe zakona, kaj i do sad. Još si usput probajte zamislet Šukera i Čorbankovića u reflektirajućim buštim na sebi u punoj svitlosti?
E moj narode, dotirali smo stvarno do neslućenih dubina, i zasigurno, svakako, naravno, neizostavno, na putu da najdemo put do puta kaj traje već 20 godin, kaj bi rekla naša Jaca-vladarica !
Sigurneg puta do duboke bezdane jame, pred kojum će nas spasit jedino reflektirajući bušti koji će nam morda konačno prosvitlit mozak i pamet prije izbori?.. ali i to je veliko pitanje jeli nam to dost da konačno postavimo pitanje – ki nas to vodi, kamo i zač?
Pa sad mi je jasno, reflektirajući bušt, zadnja je etapa na putu do svitlosti u Hrvata, to smo tili to se konačno ostvarilo! Ispeljani smo iz tame koja je tako dugo,dugo bila oko nas i u nami.
A sad idem slušat kaj će divanit o proračunu za leto Gospodnje 2011, ima li tuj svitlosti, bar koji tračak ili zračak?

Ajte bok!
JANJO, 16.studeni 2010.


Post je objavljen 16.11.2010. u 21:24 sati.