Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/seferjecira

Marketing

Sefer Jecira - Knjiga Sazdavanja

Delo preveo i priredio: brat Vasa – Aurora Aurea


auroraaurea@gmail.com

Uvodna reč


Dva kosmogonijsko-mistična stožera oko čijeg kultivacionog raščlanjivanja, promotivno-spekulativne nadgradnje su se okupljali jevrejski gnostici i entuzijasti, bili su tzv. ’Delo Kola’ – Maaseh Merkavah (Mćrkavah) i ’Delo Postanka’ – Maaseh Berešith. Uz starozavetne mudrosne, apokaliptičke i hagiografske spise, pre svega Knjigu proroka Ezekiela’, Pesmu nad pesmama’, Knjigu Postanka’,... te hejkalot (hejkhaloth; hejkhal = 'dvorac', 'palata') literaturu i nezaobilaznog 'Zohara', koji je (otprilike krajem XIII stoleća) obelodanio Moše de Leon, i Knjiga Sazdavanja’ – Sefer Jecira (Sefćr Jecirah) zasigurno spada u judejski literalni korpus anagogijskog izlaganja Božije reči, skrivene mudrosti’ (chokhma nistara), u esoteričnom judaizmu nazvane Kabalom (Qabbalah); sam termin 'kabala' – ÔÜŃç ('primanje') u pismenom obliku prvi put se pak javlja u XI stoleću kod Ibn Gavirola, a esoterični smisao dobija u Provansi, u XII stoleću, u školi Isaka Slepog. U starijim rukopisima Knjiga Sazdavanja’, poznata pod tim nazivom kod Donnolo-a iz južne Italije (946. g.), susreće se i pod naslovom Knjiga Oznakâ patrijarha Avrahama’ (Sefer ’othioth de Avraham avinu), negde, kao kod Saadje Gaona (933. g.) i kao Hilhot Jecirah – 'Propisi o Stvaranju'.
Tekst ovog lapidarnog spisa, koji odražava i teurgijsko verovanje u moć slova i reči, zapisa, pripisuje se, kako vidimo, Avrahamu – ocu mnogih naroda. (Sličan pseudoepigrafski pristup u tim vremenskim okvirima nalazimo i kod razno-raznih okultno-magijskih udžbenika koji su, da bi dobili autoritetni naboj, često pripisivani kralju Solomonu, koga je predaja uvažavala kao Božijeg mudraca.) U 'Knjizi Sazdavanja' nemamo eksplicitne naznake u vezi izraelskog naroda, Mojsija i njegovog Zakona. Tako, kao Avrahamov produkt, uzimali su je i svi judejski učitelji koji su je eksegetski tretirali. Jedan anonimni španski učenjak s početka XIV stoleća tvrdi se da je Avraham skoro ostvario moć misaonog stvaranja (jecirah mahšavtit) mislenih bića, spodoba (nefašoth), te je stoga svoju vrednu knjigu nazvao 'Knjiga Sazdavanja'. U jednom odlomku, i jednoj hebrejskoj recenziji 'Solomonovog Ključa' (datog u 'Levijevoj 'Filosofiji okultizma') Sefiroti i Otioti predstavljaju se kao poluge metafizičkih dostignuća; tako se kralju Solomonu (hebr.: Šelomoh) pripisuju reči, upućene sinu Rehavamu: »... Postao sam kralj duhova kako nebeskih tako i zemaljskih, gospodar stanovnika vazduha, i živih duša morskih, jer sam posedovao ključ sakrivenih vrata svetlosti. Učinio sam velike stvari pomoću vrline Šem ha-meforaš-a i pomoću 32 Staze Sazdavanja. Broj, težina i mera određuju oblik stvari; supstanca je jedna, i Bog ju je stvorio za večita vremena. Srećan je onaj koji razume Slova i Brojeve. Slova su iz Brojeva, a Brojevi su iz Ideja, Ideje su iz Sila, a Sile su iz Boga. Sinteza Boga je Plan.« – U 'Sefer ha-gematriji' Jehude ha-Hasida iznosi se npr. da je i Ben Sira (II st. s.e.) hteo da proučava 'Sefer Jeciru', no javio je se Nebeski glas koji mu je ukazao da to ne sme sam činiti. U jednom odbačenom kasnom midrašu ('Nova Pesikta', oko XII stoleća), 'Knjiga Sazdavanja' se nastoji predstaviti čak i samom prvinom Božijeg Stvaranja: »Kada je Bog sazdavao Svoj svet, najpre je načinio 'Sefer Jeciru', gledao je u nju i iz nje sazdao Svoj svet. Kada je okončao Svoje delo, stavio ju je u Toru i pokazao je Avrahamu, ...« – Inače, 'Knjiga Sazdavanja' pominje se i u 'Talmudu', a u Francuskoj je bila dostupna negde sredinom IX stoleća.
Knjiga Sazdavanja’ u biti predstavlja spekulativno-mističnu nadogradnju prvog poglavlja Knjige Postanka’(Berešith-a, Genesis-a). Spis, nastao negde između III i VI stoleća, odražava i pitagorejsko-nazarenske misli, slično Pseudo-Klementovim spisima. Brojni apografi i redakcije Knjige Sazdavanja’ učinili da je danas imamo u više literalno konstituitivnih verzija kraćeg i dužeg teksta (koji sadrži do 1.600 reči). Cela knjiška alegoreza se tematski gledano deli na 6 pereq-a, poglavlja, koja prikazuju, kroz Slova metafizički kategorijski postavljena, vidove Božanstva i Njegovu Moć. Prvo poglavlje izlaže koncepciju o deset Sefirota, Pra-Brojeva u koje se uobličava Dah Beskonačja. Drugo poglavlje govori o dvadeset i dva Otiota, kosmogonijskih Putanja. U trećem poglavlju opisuje se priroda tri Slova zvanih ‘Majke’: Alefa, Mema i Šina. Četvrto poglavlje ‘Jecire’ govori o sedam Dvostrukih slova i njihovim korespodentnim planetarnim kategorijama. U petom poglavlju se obrađuju dvanaest Jednostavnih slova, koja se povezuju sa zodijačkim znacima, godišnjim mesecima i organima nefeš-a, odnosno čoveka kao bića oživljenog iz zemaljskog praha. Završno poglavlje sažeto rekapitulira i potvrđuje ranije pozicionirane ukaze i kategorijska razvrstavanja.


Post je objavljen 13.10.2010. u 19:30 sati.