30. poglavlje
Hrist kao Nebeski Hleb i Vino Života
1. Sutradan narod, koji je stajao s one strane Mora, vide da onde ne bejaše druge lađe osim one jedne u koju uđoše učenici Njegovi, a da Isus ne uđe sa učenicima Svojim u lađu nego da učenici Njegovi behu sami otišli. I kada pak narod vide da Isusa ne beše onde, ni učenika Njegovih, uđoše i sami u lađu te dođoše u Kapernaum tražeći Isusa. 2. I kada Ga nađoše na drugoj strani Mora, rekoše Mu: »Rabi, kako dođe ovamo?« – Odgovori Im Isus, i reče: »Uistinu, uistinu vam kažem: tražite Me ne zato što ste videli čudesa, nego što ste jeli od onih vekni i plodova, i nasitili se. Ne trudite se za propadljivo jelo, nego za jelo koje ostaje za život večni, koje će vam dati Sin Čovečiji, Koji je i Dete Božije, jer Ovoga potvrdi Bog, Sve-Rodutelj.« – 3. Tada Mu rekoše: »Šta da činimo da bismo tvorili dela Božija?« – Isus odgovori, i reče im: »Ovo je delo Božije, da verujete Istini, u Mene Koji Jesam, i Koji vam daje Istinu i Život.« – 4. Tada Mu rekoše: »Kakav, dakle, Ti znak pokazuješ, da vidimo i poverujemo Ti? Šta radiš Ti? Oci naši jedoše manu u pustinji, kao što je napisano: ‘Hleb sa Neba dade im da jedu’.« – 5. Tada im Isus reče: »Uistinu, uistinu vam kažem: nije vam Mojsije dao hleb sa Neba, nego vam Moj Roditelj daje istinski Hleb sa Neba i daje Život svetu.« – 6. Tada Mu oni rekoše: »Gospode, daj nam svagda taj Hleb i taj Rod!« – A Isus im reče: »Ja sam Istinski Hleb, i Ja sam Živi Čokot; onaj koji Meni dolazi nikada neće ogladneti, i onaj koji veruje u Mene nikada neće ožedneti. I uistinu vam kažem: ako ne jedete Meso i ne pijete Krv Božiju, nemate Život u sebi. Ipak, videli ste Me a ne verujete. 7. Svi koje Mi daje Roditelj doći će k Meni, i onoga koji dolazi Meni neću izbaciti napolje. Jer Ja siđoh sa Neba ne da činim vlastitu volju, nego volju Boga koji Me je poslao; a ovo je volja Boga koji Me posla: od svih koji su Mi dati da nijednog od njih ne izgubim, nego da ih podignem opet u poslednji Dan.«
8. Tada Judejci* negodovahu na Njega, zato što reče: ‘Ja sam Hleb koji silazi s Neba’. I rekoše: »Nije li ovo Isus, sin Josipov i Marijin. čije roditelje poznajemo? Kako, dakle, On govori: ‘Ja siđoh sa Neba’?« – 9. Nato Isus odgovori, i reče im: »Ne gunđajte među sobom. Niko ne može doći k Meni ako ga ne privuku Sveta Ljubav i Premudrost, a ove će se podići u poslednji Dan. Ovo je zapisano u ‘Prorocima’: ‘I biće svi naučeni od Boga’. Svaki, dakle, koji čuje i nauči od Istine, dolazi k Meni. 10. Ne da je ko video Najsvetije, osim onih koji su od Svetinje: samo oni vide Svetinju. Uistinu, uistinu vam kažem: koji veruju Istini imaju Život večni.«
* Judejci među Galilejcima
31. poglavlje
Prihvatiti i ostvarivati zakonitu reč
1. I opet reče Isus: »Ja sam istinski Hleb i živo Vino. Vaši očevi jedoše manu u pustinji i – umreše. Ovo je Jelo Božije koje dolazi iz Neba, da se od njega jede i ne umre. Ja sam to živo Jelo koje je došlo Dole iz Neba. Ako ko jede od ovoga jela, živeće doveka. A Hleb, koji ću mu Ja dati – Moja je Istina; i Vino koje ću mu Ja dati – Moj je Život.« – 2. A Judejci se tu raspravljahu među sobom, govoreći: »Kako On može da nam dâ Svoje telo za jelo?« – Tada im Isus reče: »Zar mislite da Ja govorim o jedenju mesa, kao što vi u neupućenosti u Hramu činite?! 3. Moje Telo je Božija Tvar, a ona je istinsko Meso, i Moja Krv je Život Božiji, a to je istinsko Piće. Ne kao preci vaši, koji žuđahu za mesom, i Bog im dade meso u Svome Gnevu, i oni ga uzimaše u svojoj pokvarenosti., dok ne osetiše smrad u svojim nozdrvama, i dok u pustinji ne padoše na hiljade opravdano pomoreni. 4. Jer o tome stoji zapisano: ‘Oni trebaju četrdeset i devet godina po pustinji da lutaju, dok se od svojih požuda ne očiste, pre no što se u zemlju mira nasele; da, sedam puta sedam godina treba da lutaju, jer ne upoznaše Moje puteve, niti sleđahu Moje zakone’. 5. Oni pak koji jedu ovo Meso i piju ovu Krv prebivaju u Meni i Ja u njima. Kao što je Mene poslao životonosni Otac-Majka, i od Koga Ja živim, tako oni koji jedu od Mene, koji sam Istina i Život, oni će živeti po Meni. 6. Ovo je živi Hleb koji je došao iz Neba dajući Život svetu. Ne kao što su vaši preci jeli manu i umrli. Ko ovaj Hleb i ovaj Rod bude jeo – živeće doveka.« – Ovo on reče u sinagogi, kada je poučavao u Kapernaumu. Čuvši to mnogi od Njegovih učenika rekoše: »Ovo je tvrda beseda; ko to može prihvatiti?!«
7. Kad vide Isus da Njegovi učenici zbog toga gunjđaju, reče im: »Vređa li vas ovo? A šta ako Sina i Kćer Čovečiju vidite kako uzlaze onamo gde pre oni bejahu? Dug je taj što oživljava, – meso i krv ne donose ništa. Reči koje sam vam Ja rekao, Duh su i Život su. 8. Ali ima među vama nekih koji ne veruju.« Naime, Isus je znao od početka koji ne veruju i ko će ga izdati. Zato im je rekao: »Niko ne može doći k Meni, ako mu nije dano od Najvišeg.« – 9. Otada Ga napustiše mnogi od Njegovih učenika i ne iđahu više sa Njim. Onda Isus reče Dvanaestorici: »Hoćete li i vi otići?!« – 10. Tada Mu Simon Petar odgovori: »Gospode, kome da idemo? Ti imaš reči večnoga Života. I mi smo uvereni i sigurni smo da si Ti Hristos, in Boga Životnoga.« – 11. Isus im uzvrati: »Zar nisam Ja vas Dvanaestoricu izabrao? A i jednog koji je izdajica!« – A rekao je za Judu Iskariotskog, sina Simona Levita; jer on je bio taj koji će Ga izdati.
Isus zaštićuje kamilu od zlostavljanja
12. I Isus se beše uputio u Jerusalim, pa naiđe na putu na kamilu pretovarenu drvima. A kako kamila ne mogaše svoj teret uzbrdo da iznese, gonič je udaraše i okrutno zlostavljaše, međutim ne mogaše je s mesta pokrenuti. 13. A Isus, videvši ovo, reče mu: »Zašto tučeš brata svojega?« – A onaj čovek uzvrati: »Nisam znao da mi je to brat! Nije li ovo tovarna životinja stvorena da mi služi?!« – 14. A Isus reče: »Nije li isti Bog od iste tvari stvorio ovu životinju i decu tvoju koja ti služe, i zar niste oboje primili jedan životni dah, koji od Boga dolazi?« – 15. A onaj čovek se zadivi nad ovim rečima, i prestade da udara kamilu, i skinu joj deo tereta njezina. I pođe kamila uz brežuljak onaj dok Isus iđaše pred njom; i ne zastade ona više do kraja svog dnevnog posla. 16. I kamila poznade Isusa, osetivši ljubav Božiju u Njemu. I onaj čovek se raspitaše više o Njegovom učenju, i Isus ga pouči, pa on postade Njegov sledbenik.
32. poglavlje
Hristove reči kao istinsko jelo i piće
1. I zbi se, dok je za večerom sedeo sa Svojim učenicima, da Mu jedan od njih reče: »Učitelju, kako Ti kaza da nam hoćeš dati Svoje Meso da jedemo i Svoju Krv da pijemo? jer to je nekima teško da razumeju.« – 2. A Isus odgovori, i reče: »Reči koje vam ja govorih jesu Duh i jesu Život. Za neukog i mesu sklonom one zvuče kao prolivanje krvi i usmrćivanje, međutim blagosloveni su oni koji ih shvataju. 3. Gledajte žito koje raste dok ne sazri i ne požanje se, i u mlinu se samelje, pa se od njega na vatri hleb ispeče. Od toga hleba načinjeno je Telo Moje, koje vidite. I gledajte grožđe koje raste na čokotu do sazrevanja, i obere se, i metne u presu za vino, i čokotov rod dade. Od toga čokotovog roda i od vode sazdana je Moja Krv. 4. Jer samo u plodovima drveća i u zrnevlju biljaka Ja uzimam udela, i njih pretvara Duh u Meso Moje i Krv Moju. Od njih samo i od sličnog trebate jesti vi što u Mene verujete, jer od njih, u Duhu, dolazi život i zdravlje i iscelenje za čoveka. 5. Uistinu, Moje prisustvo treba biti sa vama u toj Tvari i Životu Božijem, manifestovano u tom Telu i toj Krvi; i od njih trebate jesti i piti svi koji u Mene verujete. 6. Jer na svim staništima Ja ću ustati za život sveta, kao što je zapisano kod ‘Proroka’: ‘Odakle se uzdiže Sunce pa dokle svagda zalazi, na svakom mestu treba u Moje Ime da se prinosi čista žrtva sa tamjanom’. 7. Kako u prirodnom tako i u duhovnom. Moje učenje i Moj Život trebaju vam biti Hrana i Piće: Hleb Života i Vino Spasenja. 8. Kao što se žito i grožđe pretvaraju u meso i krv, tako i vaše prirodne misli treba da se pretvore u duhovne. Težite tom pretvaranju prirodnog u duhovno.
9. Uistinu vam kažem: u početku sva stvorenja Božija nalažahu sebi hranu samo u bilju i plodovima zemlje, sve dok neznanje i sebičnost ne odvojiše mnoge ljude od tog poretka koga Bog njima dade, dok ih ne suprostaviše izvornom poretku. Ali svi oni treba da se vrate prirodnoj ishrani, kao što stoji zapisano kod ‘Prorokâ’, a njihove reči ne mogu izneveriti. 10. Uistinu: Bog svagda daje iz večnog Života i /večne/ Tvari za održavanje oblika Univerzuma. On je, tako, od tog Mesa i Krvi, od same Tvari i Života Beskonačja, a Moje reči su Duh i Život za vas. 11. I ako se pridržavate Mojih Zapovesti i vodite pravedan život, bićete srećni u ovom životu i u onome koji sledi. Ne čudite se stoga onome što vam rekoh: izostavite li jedenje od Mesa i pijenje od Krvi Božije, nećete imati Život u sebi.« – 12. A učenici odvratiše, govoreći: »Gospode, daj nam da doveka jedemo od tog Hleba i pijemo iz te Čaše; jer reči Tvoje su doista Jelo i Piće. Od toga Života i od te Tvari živećemo doveka.«
33. poglavlje
U Božijem Zakonu nema krvne žrtve
1. Isus poučavaše Svoje učenike u spoljašnjem dvorištu Hrama, i jedan od njih Mu reče: »Učitelju, sveštenici kažu da bez prolivanja krvi tamo* nema opraštanja. Mogu li, dakle, krvne žrtve po tom zakonu da oduzmu grehe?« – 2. A Isus odgovori: »Nikakva krvna žrtva životinje ili ptice, ili čoveka ne može greh oduzeti. Jer kako prolivanjem nevine krvi neka savest može da se očisti? Ne, to će tada uvećati osudu! 3. Sveštenici doista primaju takve žrtve pomirenja od poštovaocâ ukoliko prekrše Mojsijev Zakon, ali za grehe protiv Božijeg Zakona nema takvog oproštenja, osim od pokajanja i popravljanja. 4. Ovo je zapisano u ‘Prorocima’: ‘Odložite vaša krvna žrtvovanja i vaše žrtve-paljenice, i dalje sa njima! I prestanite sa jedenjem mesa, jer Ja ništa ne rekoh ocima vašim o tome, niti im što o tome zapovedih kad ih izvedoh iz Egipta. Međutim ovu stvar im zapovedih, rekavši: 5. Poslušajte glas Moj i idite onim putevima koje vam Ja zapovedih, pa ćete biti Moj narod i biće vam dobro’. – 6. I šta vam drugo zapoveda Večni nego da činite pravednost, volite milosrđe i smerno hodate sa Bogom svojim?! Zar ne stoji zapisano da u početku, za sve što je od mesa, kao hranu odredi plodove drveća, te zrnevlje i zelenje? 7. Ali oni od molitvenog doma načiniše jazbinu lopovsku, i umesto čiste žrtve sa tamjanom, oni okaljaše Moje žrtvenike sa krvlju, i jedoše meso od tih /žrtvi-/klanica. 8. Međutim, Ja vam kažem: Ne prolivajte nevinu krv, niti jedite meso. Budite čestiti, volite milosrđe i činite pravednost, pa će se vaši dani na zemlji produžiti. 9. Zrno koje raste iz zemlje sa ostalim žitom, neće li od Duha biti pretvoreno u Moje Meso? Grozdovi u vinogradu sa ostalim plodovima, neće li od Duha biti pretvoreni u Moju Krv? Neka ovo sa telima vašim i dušama vašim bude spomen Večnome. 10. U tome se prisustvo Božije pokazuje kao Tvar i kao Život sveta. Od toga trebate jesti i piti za oproštenje grehova, i za večni život, svih koji poslušaju Moje reči.«
* u svešteničko dvorište gde je se nalazio žrtvenik
Iscelenje u Banji Betezdi
11. Beše onamo u Jerusalimu, pored Ovčije pijace, jezerce zvano Betezda, sa pet tremova. U njima ležaše mnogi onemoćali narod, slepi, hromi, sušičavi, čekajući da se voda zatalasa. 12. Jer u određeno doba silazio je jedan anđeo u jezerce i zatalasavao vodu; ma ko da jeprvi ušao u vodu, postajao je zdrav, ma koju bolest da je imao. I beše onde jedan čovek od rođenja oduzet. 13. I Isus mu reče: »Neće li ti ove vode doneti izlečenje?« – On Mu reče: »Da, Gospode, ali nemam čoveka da me u vodu spusti kad se ona zatalasa; i kad nastojim da stignem, drugi siđe pre mene.« – A Isus mu reče: »Ustani, uzmi svoj odar i hodaj!« – I smesta ovaj ustade, i hodaše. 14. A Judejci mu zbog toga rekoše: »Sada je sabat i nije ti zakonito da nosiš taj odar.«
A izlečeni nije znao da ono beše Isus. I Isus se već beše udaljio, budući da je onde bilo mnoštvo.
34. poglavlje
Isus blagosilja smokvino drvo
1. Kada Isus vide kako fariseji gunđaju i prebacuju što On pridobi i pokrsti više učenika nego Jovan, napusti Judeju pa ode opet u Galileju. 2. I stiže Isus do jednog drveta, pa ostade pod njim dosta dana. A pristigoše onamo i Marija Magdalena i druge žene, pa Mu služahu sa svojim dobrima. I On svakodnevno poučavaše sve koji Mu dolažahu. 3. I ptice se sakupljahu unaokolo Njega, i pozdravljahu Ga svojim crvrkutom. I ostali živi stvorovi dolažahu do Njegovih nogu, a On ih je hranio, i jela su Mu iz ruke. 4. A kad pođe dalje blagoslovi On žene koje mu iskazaše ljubav svoju, pa se okrenu smokvinom drvetu blagosiljajući i njega, rekavši: »Pružilo si Mi utočište i zaštitu od goruće žege, a uz to si Mi i hranu dalo. 5. Blagosloveno da si, rasti i budi plodonosno, i neka svi koji do tebe dođu, nađu odmaralište, i zaklon, i hranu, a ptice u vazduhu neka se raduju u tvojim granama.« – 6. I gle: ovo drvo napredovaše i izuzetno se razmaknu, i njegovi rukavci uzeše duboke korene, i izbiše mu naviše, i silno se rasprostre, da se slično drvo takve veličine i lepote ne mogaše naći, sa takvim obiljem i tako valjanim plodovima.
Isus zbrinjuje napušteno mače
7. I kad stupi Isus u jedno selo, opazi On mačkino mladunče koje beše bez gospodara; i beše gladno, i mjaukaše prema Njemu. I On ga uze, pa ga uvi u haljinu Svoju, i metnu ga na Svoje grudi. 8. A kada prolazaše selom, dade mačetu da jede i pije; i ono jeđaše i piše iskazujući Mu zahvalnost. I on ga dade jednoj od Svojih učenica, koja beše udova, po imenu Lorenta, i ona uze da se postara za njega. 9. A nekolicina iz naroda rekoše: »Ovaj čovek se brine za sva stvorenja; jesu li ona Njegova braća i sestre da ih treba voleti?« – A On im uzvrati: »Uistinu, oni su vaši bližnji iz velike Božije porodice, da, oni su vaša /duhovna/ braća i sestre, održavana istim životnim dahom od Večnoga. 10. I ma ko da se pobrine i za najmanjeg od njih, uzevši da ga hrani i poji u nevolji njegovoj, taj to čini Meni; i ko rado ostavi nekog od njih u oskudici, i ne zaštiti ga u nevoljničkom vapaju, kao da je Mene ostavio toj nevolji; naime, kao što ste činili u ovom životu, tako će se činiti vama u životu koji sledi.«
35. poglavlje
Dobrostivi Samarjanin
1. I usprotivi Mu se jedan književnik nastojeći da Ga iskuša: »Učitelju, šta mi treba činiti da zaslužim život večni?« – A On mu reče: »Šta je napisano u Zakonu? Kako čitaš?« – 2. Ovaj odgovarajući reče: »Ne trebaš činiti nekome ono što ne želiš da on tebi čini. Trebaš voleti Boga, svoga Gospoda, svim srcem svojim i svom dušom svojom. Trebaš činiti drugima ono što hoćeš da drugi tebi čine.« – 3. A Isus mu reče: »Ispravno si odgovorio. Čini tako – i živećeš. Na ove tri zapovesti odnose se svi Zakoni i Proroci, jer: ko voli Boga – taj voli i svoga bližnjega.«
4. No ovaj želeći sebe da opravda reče Isusu: »A ko je moj bližnji?« – Isus odgovarajući reče: »Čovek jedan koji iz Jerusalima silazaše dole u Jerihon zapade među razbojnike; oni ga svukoše, rane mu zadaše, i odoše, ostavljajući ga polumrtvog da leži. 5. Ali desi se da je tim putem silazio neki sveštenik; i spazivši ga, prođe pored njega. A tako i jedan levit, silazivši dole i videvši ga, prođe pored njega drugom stranom puta. 6. A Samarjanin neki putujući pristiže onamo gde ovaj ležaše, pa kad ga vide sažali mu se. I pristupivši preli rane njegove uljem i vinom, te ih previ. Pa ga posadi na svoje kljuse, odvede ga u gostionicu i postara se za njega. 7. A sutradan, zaputujući se dalje, izvadi dva denara, dade ih gazdi i reče mu: ‘Pobrini se za njega, a što više potrošiš, platiću ti kad se vratim.’ – 8. Šta zaključuješ, koji je od ove trojice bio bližnji onome koji beše zapao među razbojnike?« – A on reče: »Onaj koji je pokazao milosrđe prema njemu.« – Isus mu potom kaza: »Onda idi pa čini i ti tako.«
Marta i Marija
9. A kad putovahu i pristigoše u jedno selo,* žena jedna po imenu Marta, primi Ga u kuću svoju. I u nje beše sestra po imenu Marija; i ona seđaše kod nogu Isusovih i slušaše reč Njegovu. 10. A Marta beše zauzeta da Ga što bolje usluži. I prišavši reče Mu: »Gospode, zar ne mariš što me je moja sestra ostavila samu da služim? Reci joj, ipak, da mi pomogne.« – 11. A Isus odgovori i reče joj: »Marta, Marta, brineš se i mučiš se za mnoge stvari, ali samo je jedno pretežno. A Marija je ono dobro izabrala, i ne treba joj ga oduzimati.«
* Radi se o Betaniji, cp.: 56:1.
Zov Hrista – Utelovljene Premudrosti
12. Opet jednom /prilikom/, dok je sedeo sa Svojim učenicima za večerom, Isus im kazivaše: »Kao sto na dvanaest stubova, tako sam Ja usred vas. 13. Uistinu vam kažem: Premudrost podiže Svoj Dom i teše Svojih Dvanaest Stubova. Ona zgotovljuje Hleb svoj i Ulje Svoje i meša Vino Svoje. I postavlja Ona Sto Svoj. 14. I Ona stoji na gradskim uzvišicama i zove sinove sinove i kćeri ljudske: ‘I koji god žudi pustite ga da ga dovedu ovamo, i pustite ga da jede od Moga Hleba, i da uzme od Moga Ulja, i da pije od Moga Vina. 15. Odvoj se od nerazumnih pa živi i idi putem spoznaje. Štovanje Boga početak je Mudrosti, a Spoznaja Svetoga je Razumevanje. Kroz Mene se množe vaši dani i nižu godine života’.«
36. poglavlje
Žena uhvaćena u preljubi
1. Jednoga dana rano izjutra dođe ponovo Isus u Hram; i sav narod dolazaše k Njemu; i On sede i učaše ih. 2. Tada Mu književnici i fariseji dovedoše jednu ženu uhvaćenu u preljubi; i postavivši je na sredinu rekoše Mu: »Učitelju, ova žena je uhvaćena upravo kad je činila preljubu. A Mojsije nam u Zakonu zapovedi da takve kamenujemo; šta Ti kažeš na to?« – 3. Ovo pak rekoše iskušavajući Ga, ne bi li pronašli štogod da Ga okrive. A Isus sagnuvši se dole pisaše prstom po zemlji, kao da ih ne čuje. 4. Ali kako su Ga i dalje pitali, On se uspravi i reče im: »Koji je među vama bez greha neka prvi baci kamen na nju.« – 5. Pa se opet saže dole i pisaše po zemlji. A oni čuvši to, postiđeni od svoje savesti izlažahu jedan za drugim, počevši od starešina do poslednjih. Tako osta sam Isus; samo žena ona stajaše još tu; 6. A kad se Isus uspravi i ne vide nikoga osim žene one, reče joj: »Ženo, gde su oni što te tužahu? Zar te niko ne osudi?« – Ona Mu uzvrati: »Niko, o Gospode!« – A Isus joj reče: »Ne osuđujem te ni Ja. Odsada više ne greši. Idi u miru.«
Farisej i carinik u molitvi: oholost i smernost
7. A ovu parabolu kaza On nekima koji sebe smatrahu čestitima a druge nipodaštavahu:
«Dva čoveka pođoše gore u Hram da se pomole; jedan beše bogati farisej koji poznavaše Zakon, a drugi carinik, koji beše grešnik. 8. Farisej stajaše i moljaše se u sebi ovako: ‘Bože, hvala Ti što nisam kao ostali ljudi, zelenaši, nepravednici, preljubočinci, ili kao ovaj carinik. Postim dva puta u sedmici* i dajem desetak od svega što stičem’. – 9. A carinik pak izdaleka stajaše, i ne usudi se ni očiju uzdignuti nebu, nego udaraše u prsa svoja govoreći: ‘Bože, milostiv budi meni grešniku’! – 10. Kažem vam: ovaj otide domu svome opravdaniji no onaj drugi. Jer, ko samoga sebe uzvišuje – poniziće se; a ko sebe unizi – uzvisiće se.«
* ponedeljakom i četvrtakom
37. poglavlje
Upotpunjavanje duše preko mnogi rođenja
i patničkih iskustava
1. Isus seđaše u predvorju Hrama, i mnogi dođoše pouku Njegovu da čuju. I jedan Ga upita: »Gospode, koje je Tvoje učenje o životu?« – 2. A On im reče: »Blagosloveni su koji puno pretrpe, jer će kroz patnju savršeni postati. Oni će biti kao anđeli Božiji na Nebu, i više ne mogu umirati niti će se ponovo rađati; jer smrt i rođenje nad njima vlasti više nemaju. 3. Koji se, dakle, napate i patnju svoju nadvladaju, biće stubovi u hramu Boga Mojega, i nikada ga više neće napustiti. Uistinu vam kažem: Ne rodite li se iznova kroz vodu i Vatru, nećete videti Kraljevstvo Božije.«
Poučavanje Nikodima
o ponovnom rođenju duše
4. I rabi jedan (– Nikodim) dođe k Njemu noću, iz straha od Judejaca, i upita Ga: »Kako čovek može ponovo da se rodi ako je star? Zar neko može po drugi put da uđe u utrobu matere svoje i da se rodi?!« – 5. Odgovori Isus: »Uistinu ti kažem: niko ne može ući u Kraljevstvo Božije ako se ne rodi ponovo iz mesa i Duha. Vetar duva gde hoće i fijuk njegov dobro čuješ, ali ne znaš otkuda dolazi i kuda ide. 6. Svetlost sija od istoka ka zapadu; iz tmine se uspinje Sunce i ponire opet u tminu. Tako biva i sa čovekom iz života u život. 7. Ako dolazi iz tmine, onda je već bio tamo, a ako opet silazi u tminu, onda biva da se tamo zakratko nađe, a onda je opet ovamo. 8. Tako i vama valja da kroz mnoge izmene postanete savršeni; kao što je u Jovovoj knjizi zapisano: ‘Putnik sam, i menjam jednu naseobinu za drugom, dok ne dospem u grad i u dom koji su večni’.« – 9. A Nikodim Ga upita: »Kako to može biti?« – A Isus reče: »Ti si učitelj Izraelu a ne znaš! Uistinu, mi govorimo ono što znamo i svedočimo o onome što smo videli, a vi svedočanstvo naše ne prihvatate. 10. Ne verujete kad vam o zemaljskim stvarima govorim, kako biste onda verovali da vam o Nebeskim stvarima govorim. Niko /nesavršen/ se nije popeo u Nebo, ali s Neba je sišao Onaj Koji u Nebu Jeste, naime Sin Čovečiji.«
38. poglavlje
Biti milosrdan i obziran
i sa bližnjima iz životinjskog sveta
1. I dođoše Mu nekoliko Njegovih učenika i kazivahu Mu o jednome Egipćaninu, sinu Belijalovom, koji učaše da je zakonito mučenje životinja, ako patnja njihova čoveku donosi zaradu. 2. A Isus im reče: »Uistinu vam kažem: onaj ko uzima udela u sticanju dobiti od nepravde prema Božijim stvorenjima, ne poznaje Pravednost; niti se može približiti svetim stvarima ili poučavati tajne Kraljevstva onaj čije su ruke krvlju opoganjene ili čije su usne mesom okaljane. 3. Bog daje zrnevlje i plodove zemlje za hranu; i za pravednog čoveka doista nema druge zakonite prehrane za telo. 4. Pljačkaš koji provali u kuću koju je čovek podigao, – kriv je; ali oni koji provale u kuću sagrađenu od Boga,* čak u najneznatniju od njih, – veći su grešnici. Zato kažem svima koji žele da budu Moji učenici: Čuvajte ruke od prolivanja krvi i neka mesna hrana ne pređe preko usana vaših; jer Bog je pravedan i blag, i zapovedio je da čovek treba živeti jedino od plodova i zrnevlja zemlje. 5. Ali ako neka životinja puno pati, i ako je njen život mučenje za nju, ili ako postane opasna po vas, oslobodite je brzo od njenog života i sa što je moguće manje bola. Pošaljite je dalje sa ljubavlju i milosrđem, ali ne mučite je. I Bog, Otac-Majka ukazaće vam milosrđe, kao što vi pokazaste milosrđe prema onima koji su vam predati u ruke. 6. I ma šta učite poslednjem od Moje dece, činite to Meni. Jer Ja sam u njima i ona su u Meni. Da, Ja sam u svim stvorenjima i sva stvorenja su u Meni. U svim njihovim radostima Ja se radujem; u svim njihovim mukama i Ja sam ožalošćen. Stoga vam kažem: budite dobrostivi jedni prema drugima i sa svim Božijim stvorenjima.«
* Misli se na hram Duha Svetoga, telo.
Oživljavanje sina udove iz Naina
7. I desi se sledećeg dana, da On ode u grad zvani Nain; i sa Njim su išli mnogi od Njegovih učenika, i mnogo naroda. 8. A kad se približio gradskoj kapiji, gle, tu iznošahu mrtvaca, jedinca sina majke njegove; a ona beše i udova. I mnogo naroda beše uz nju. 9. A kada je Gospod vide, sažali se na nju, i reče joj: »Ne plači! Sin tvoj spava.« – I priđe on, i dotače /pogrebna/ nosila; a oni koji ga nošahu zastadoše. I On reče: »Mladiću, Ja ti govorim, ustani!« – 10. I onaj koga smatrahu mrtvim uspravljen sede, i poče govoriti. A On ga predade njegovoj majci. I strah neki obuze sve, i slavljahu Boga govoreći: »Veliki prorok se podiže među nama«, i: »Bog pohodi narod Svoj.«
39. poglavlje
Osam parabola o Kraljevstvu Nebeskom
1. Opet seđaše Isus pod smokvom, a učenici Njegovi behu oko Njega, a oko njih i veliko ljudsko mnoštvo, koje htede da Ga čuje. I On im reče: »Sa čim da uporedim Kraljevstvo Božije?«
2. Pa im kaza ovu parabolu: »Kraljevstvo Božije je kao seme, zrnevlje sićušno koje uzme čovek i poseje u njivi svojoj. Ono pak kad izraste, biva drvo golemo koje širi grane svoje. I mladice njegove se ka zemlji savijaju, puštaju koren i rastu uvis, dok se polje ne pokrije drvećem. I ptice nebeske sleću i gnezde se u granama njegovim, a stvorenja na zemlji nalaze utočište u senci njegovoj.«
3. I kaza im još jednu parabolu: »Kraljevstvo Nebesko je kao blago veliko koje leži zakopano u polju. I našavši ga čovek ga sakrije, pa od radosti svoje otide i sve što ima prodade pa kupi polje ono; jer zna koliko će bogastvo njegovo iz toga biti.
4. Još je Kraljevstvo Nebesko kao veoma skupoceni biser na koga naiđe trgovac, tražeći dobre bisere. I našavši ga, prodade sve što imaše i kupi ga; jer shvati koliko je ovaj vredniji od svega što za njega dade.«
5. I opet kazivaše Isus: »Kraljevstvo Nebesko je kao kvasac koji uzme žena i metne u tri sata brašna. I kad sve dobro uskisne i u vatri se ispeče, biva vekna hleba.«
»Ili je ono opet kao čovek koji uzme sat čistoga soka od grožđa pa ga u dva ili u četiri sata vode izlije, dok se sve ne izmeša da vino nastane.«
6. »Kraljevstvo Nebesko je kao grad marljivo podignut na vrhu visoke gore i na steni utemeljen, opasan moćnim zidom i sa kulama i kapijama na severu i na jugu, na istoku i na zapadu. I takav grad neće pasti, niti može sakriven ostati; a kapije njegove otvorene su svima, i svako ko ključ ima, ući će.«
7. I drugu jednu parabolu izloži im, govoreći: »Kraljevstvo Nebesko je kao dobro seme što poseja čovek u njivi svojoj. Ali u noći, kad ljudi pospaše, dođe njegov neprijatelj i poseja kukolj po žitu, pa otide. 8. Tada dođoše sluge domaćinove i rekoše mu: ‘Gospodaru, zar nisi posejao dobro seme na njivi svojoj? Otkuda, dakle, kukolj’? – A on im reče: ‘Neprijatelj je to učinio.’ – 9. A sluge mu rekoše: ‘Hoćeš li da odemo onamo i da ga počupamo?’ – A on odgovori: »Ne, da ne bi čupajući kukolj, počupali zajedno s njime i žito. 10. Ostavite neka oboje rastu zajedno do žetve. A u vreme žetve reći ću žetaocima: ‘Saberite najpre kukolj i svežite ga u snoplje, da se sažeže i zemlja plodnom učini; a žito mi saberite u moje riznice’.«
11. I opet im kazivaše Isus: »Gle, iziđe sejač da seje. I kada je sejao jedna zrna padoše pokraj puta; i dođoše ptice i pozobaše ih. 12. A druge padoše na kamenito tle, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše, jer ne beše zemlja duboka. A kad sinu sunce, sagore ih, i kako nemahu žile, posahnuše. 13. A neka druga padoše u trnje, i naraste trnje te ih uguši. A ostala padoše na dobru zemlju, koja beše valjano pripremljena, i donošahu rod: jedno po sto,* jedno po šezdeset, a jedno po trideset. Ko ima uši da čuje neka čuje.
Post je objavljen 09.10.2010. u 10:26 sati.