50. poglavlje
Hrist: Svetlost Sveta
upućena od Oca Nebeskog
1. Onda im se Isus ponovo obrati, rekavši: »Ja sam Svetlost za ovaj svet; onaj koji Mene sledi neće hodati u Tami, već će imati životnu Svetlost.« – 2. Na to Mu fariseji rekoše: »Ti iznosiš svedočanstvo za samoga sebe, – Tvoje svedočanstvo nije istinito.« – 3. Isus odgovori i reče im: »Ako Ja i svedočim za samoga Sebe, doista je verno Moje svedočanstvo. Jer Ja znam odakle dođoh i kuda idem; vi međutim ne možete reći otkuda Ja dođoh i kuda idem. 4. Vi sudite po mesu; Ja ne sudim /tako/ čoveku. A doista ako i sudim, Moj sud je istinit, jer Ja dođoh od Oca-Majke koji Me posla. 5. Ovo je takođe zapisano u vašem Zakonu; da je svedočanstvo dvojice ljudi valjano. Ja sam prvi koji svedoči za Sebe samoga; Jovan iznese svedočanstvo za Mene, a on je zasigurno prorok; i Duh Istine koji Me posla posvedoči za Mene.«
6. Tada Mu rekoše: »Gde je Otac Tvoj i Majka Tvoja?« – Isus odgovori: »Vi ne poznajete nijedno od Dvoga u Meni, niti Roditelje Moje; da spoznaste Mene vi biste upoznali i Oca Moga i Majku Moju.« – 7. A jedan reče: »Pokaži nam Svoga Oca, pokaži nam Svoju Majku, i mi ćemo Ti verovati.« – A On odgovori, rekavši: »Ako si prepoznao svoga brata i osetio njegovu ljubav, ti si video svoga Oca; ako si prepoznao svoju sestru i osetio njenu ljubav, ti si video svoju Majku. 8. Izdaleka i izbliza poznaje Najsvetiji Svoje; da, u svakome od vas, Očinstvo i Majčinstvo može biti viđeno, jer Otac i Majka su Jedno u Bogu.«
9. Ove reči kaza Isus kod Riznice kad učaše u Hramu. I niko ne stavi ruke na Njega, jer još ne beše došao Njegov čas.
Upozorenje nevernim Judejcima koji su
odbacili Put Hrista Božijeg
Tada im Isus ponovo reče: »Ja odlazim Svojim putem; i tražićete Me, i pomrećete u Svojim gresima. Kuda Ja odlazim – vi ne možete doći.« – 10. Onda Judejci rekoše: »Namerava li da se ubije? kad kaže: ‘Kuda Ja odlazim – vi ne možete doći’.« – A On im reče: »Vi ste Odozdo, Ja sam od Gore; vi ste od ovoga sveta, Ja nisam od ovoga sveta. 11. I zbog toga vam rekoh da ćete pomreti u svojim gresima; jer ako ne poverujete da Ja jesam od Boga, pomrećete u svojim gresima.« – 12. Na to Mu oni rekoše: »Ko si Ti?« – A Isus im reče: »Upravo isti Onaj koji vam govoraše od početka!« 13. Ja imam mnogo toga reći što će vam suditi; ali Sveti-Jedan, koji Me posla, Istinit je. I Ja govorim svetu ono što sam čuo Odozgo.« – 14. Zatim im Isus reče: »Kada podignete /na krst/ Sina Čovečijeg, tada ćete shvatiti da sam Ja od Boga poslat i da ništa ne činim sam od Sebe, nego kako Me nauči Presveti tako govorim. Onaj Koji Me posla, sa Mnom je; Presveti Me nije ostavio samoga, jer Ja svagda činim ono što je Večnome ugodno.« – 15. Dok On govoraše ove reči, mnogi poverovaše u Njega, budući rekoše: »On je zasigurno Prorok poslat od Boga. Pustite nas da Ga čujemo.«
51. poglavlje
Večna Istina oslobađa
one koji ostvaruju Božiju reč
1. Tada reče Isus oni Judejcima koji poverovahu u Njega: »Ako ostanete u Mojoj reči, onda ste odista Moji učenici; i spoznaćete Istinu, i Istina če vas učiniti slobodnima.« – 2. Oni Mu uzvratiše; »Mi smo Avrahamovo seme i nikad nikome nismo robovali. Kako Ti govoriš: ‘Vi ćete biti slobodni’.« – Isus im odgovori: »Uistinu, uistinu vam kažem: ma ko počini greh, – sluga je grehu. A sluga ne ostaje u kući doveka; međutim Sin, koji je Kćer, ostaje doveka. 3. Ako vas, dakle, Sin oslobodi, bićete uistinu slobodni. Ja znam da ste Avrahamovo seme po mesu; međutim vi nastojite da Me ubijete, jer Moja reč nema mesta u vama. 4. Ja govorim ono što videh kod Svojega Roditelja, a vi činite ono što videste od vašega roditelja.« – Oni odgovoriše, i rekoše Mu: »Avraham je naš otac!« – Isus im reče: »Da ste Avrahamova deca, vi biste činili Avrahamova dela. 5 Vi, međutim, sada tražite da ubijete Mene, čoveka koji vam je izneo istinu, koju sam čuo od Boga. To Avraham nije činio. Vi činite dela vašega oca.« – Na to Mu oni rekoše: »Mi nismo rođeni iz bluda; mi imamo jednog Oca, samog Boga.« – 6. Isus im reče: »Kad bi Bog bio vaš Roditelj, voleli biste Mene: jer Ja odlazim dalje i dolazim od Boga; niti dolazim sam od sebe, nego Me Najsvetiji posla. Zašto vi ne razabirate Moga govora? Baš zato što ne možete da slušate Moju reč. 7. Vi ste od vašeg oca – Đavola, i hoćete da činite žudnje svoga oca. On je ubica od početka, i ne počivaše u Istini, jer u njemu nema Istine. 8. Kada govori laž, govori od sebe samoga, pošto je laža i otac laži. I zato što vam govorim istinu ne verujete mi. 9. Kao što Mojsije podiže Zmiju u pustinji, tako treba da se podigne Sin i Kćer Čovečija, da svaki zagledan, verujući ne propadne, već da ima život večni. 10. Ko me od vas okrivljuje za greh? I ako govorim istinu, zašto Mi ne verujete? Onaj koji je od Boga sluša reči Božije; zato vi ne slušate jer niste od Boga.« – 11. Onda Judejci odvratiše, i rekoše Mu: »Ne kažemo li mi lepo da si Ti Samarijanac i da imaš nekog đavola?« – Isus odgovori: »Nemam Ja demona, već poštujem Onog Najsvetijeg, a vi Me omalovažavate. I Ja ne tražim Svoje slave, već slavu za Boga. Ali ovde je Jedan koji Sudi.«
Mojsijev Zakon je izvrnut
12. A neki od sveštenika i književnika iz Hrama dođoše k Njemu, rekavši: »Zašto Tvoji učenici uče da je nezakonito jesto meso od životinja iako su one žrtveno prinete kako Mojsije zapovedi? 13. Jer je ovo zapisano: ‘Bog reče Noji: Strah i jeza od vas će biti na svaku životinju u polju, i svaku pticu u vazduhu, svaku ribu u moru; u vaše ruke one su predate’.« – 14. A Isus im reče: »Licemeri, dobro je govorio Isaija za vas i vaše pretke, kazujući: ‘Ovaj narod Mi ustima pristupa i časti Me svojim usnama, no srce mu je daleko od Mene, jer uzaludno Me obožavaju učeći i uveravajući, a poučavaju kao božansku nauku ljudske zapovesti u Moje Ime, samo da zadovolje svoje vlastite požude.« – 15. Isto tako i Jeremija iznosi svedočanstvo kada govori za krvne prinose i žrtve: ‘Ja, Gospod Bog, ne zapovedih o tome u onaj dan kada iziđoste iz Egipta, već sam samo ovo zapovedio: da činite pravičnosti, da hodate starim stazama, da vršite pravednost, da volite milosrđe i smerno hodate sa svojim Bogom. 16. Ali vi ne poslušaste Mene, Koji vam u početku dadoh sve sorte zrnevlja i ploda drveća i seme za ishranu i iscelenje čoveka i životinje’.« – A oni rekoše: »Ti govoriš protiv Zakona.« – 17. A On kaza za Mojsija: »Uistinu, Ja ne činim niti govorim protiv /Mojsijevog/ Zakona, već protiv onih koji izopačiše njegov Zakon, što on dopusti zbog tvrdoće vaših srca. 18. Ali, gle: ovde je Jedan veći nego Mojsije!« – A oni se rasrdiše i zgrabiše kamenje da bace na Njega. A Isus prođe posred njih, i bi sakriven od njihovog gneva.
52. poglavlje
Isus Poslanik odbačen od
častoljubivog Avrahamovog semena.
1. Drugom prilikom Govoraše Isus: »Uistinu, uistinu, kažem vam: ako ko održi Moju reč, nikada smrti videti neće.« – Onda Mu Judejci rekoše: »Sad znamo da imaš nekog demona. 2. Avraham je umro, proroci takođe, a Ti govoriš: ‘Ako ko održi Moju reč, nikada neće okusiti smrti’. Ti li si veći od oca našeg Avrahama, koji je umro? I proroci su pomrli! Za koga se Ti sam izdaješ?« – 3. Isus odgovori: »Ako Ja samome Sebi ukazujem čast, – moja počastvovanost je ništavna. Moj Otac je Taj koji Me proslavlja; za Njega vi govorite da je vaš Bog. Štaviše vi Ga niste upoznali; Ja Ga međutim poznajem. I ako bih rekao: ‘Ne poznajem Ga’, bio bih lažov sličan vama. Međutim Ja poznajem onog Najsvetijeg , i od Večnog sam znan. 4. Avraham, otac vaš, radovao se da vidi Moj Dan, i vide ga, i obradova se. – Na to Mu oni Judejci rekoše: »Još nemaš ni četrdeset i pet godina života, a video si Avrahama?!« – 5. Isus im reče: »Uistinu, uistinu, kažem vam: pre nego što Avraham bi, Ja Jesam.« 6. I /još/ im reče: »Onaj Najsvetiji vam je slao mnoge proroke, ali vi ustadoste protiv njih pošto se suprostaviše vašim požudama, grdeći neke a druge ubijajući.« – 7. Tada zgrabiše kamenje da bace na Njega; ali Isus bi sakriven, i otide iz Hrama, prolazeći posred njih, i opet se tako neopažen udalji od njih.
Bog je Sveobuhvatno polarisano Jedinstvo:
Sve je u jednom i Sve je u svemu
8. Kada Njegovi učenici ponovo behu sa Njim na jednome zabitom mestu, upita Ga za Kraljevstvo jedan od njih; a On im kazivaše: 9. »Kao što je gore, tako je i dole; kao što je unutra, tako je i spolja; kako prema desnom, tako i prema levom; kao što je ispred, tako je i pozadi; kako sa velikim, tako i sa malim; kako sa muškim, tako i sa ženskim. Kada ove stvari budete mogli razumeti, tada ćete videti Kraljevstvo Božije. 10. Jer u Meni se ne nalazi niti muško ni žensko, već su oboje jedno u ovom potpunom savršenstvu. Žena nije izvan muža, niti je muž bez žene. 11. Premudrost nije bez Ljubavi, niti je Ljubav bez Premudrosti. Glava nije bez Srca, niti je Srce bez Glave, u Hristu koji sve ovo izmiruje. Jer Bog je sve stvari načinio po broju, po značaju, i po meri, usaglašavajući jedno sa drugim. 12. Ove stvari su za one koji razumeju, veruju. Ako oni ne razumeju, /onda/ one nisu za njih. Jer verovanje je razumevanje, a neverovanje nije razumevanje.«
53. poglavlje
Iscelenje slepog od rođenja na sabat
1. A u drugoj prilici kad Isus prolazaše, vide jednog čoveka koji bi slep od svoga rođenja. A Njegovi učenici Ga upitaše, govoreći: »Učitelju, ko učini greh, ovaj čovek ili njegovi roditelji, da bi slep rođen?« – 2. Isus odgovori: »Šta znači to da li sagreši ovaj čovek ili njegovi roditelji, ukoliko se Božija dela pokazuju na njemu? Meni valja, dok je Dan, činiti dela Mojega Roditelja koji Me posla; dolazi Noć, kada nijedan čovek neće moći raditi. Dokle god sam na svetu, Ja sam Svetlost za svet.« – 3. Kada izgovori ovo, on pljunu na zemlju, i pomeša glinu sa pljuvačkom, pa premaza oči slepome čoveku sa onu glinu. I reče mu: »Idi, umij se u ribnjaku Siloam (što će reći: ‘Poslan’)! – On, dakle, ode svojim putem, i umi se, pa dođe gledajući. 4. Na to susedi, i oni koji su ga ranije viđali kao slepog, govorahu: »Nije li ovo onaj što je tu sedeo i prosio?« – Neki rekoše: »To je on.« – Drugi rekoše: »Ovaj je nalik njemu.« . On pak reče: »Ja sam on.« – 5. Na to ga oni upitaše: »Kako ti behu otvorene oči?« – On odgovori, i reče: »Jedan čovek, koji se zove Isus, načini kal, pa premaza oči moje, i reče mi: ‘Idi do ribnjaka u Siloamu, i umij se’! I ja odoh, i umih se, i progledah.« – 6. Onda mu rekoše: »Gde je On?« – Ovaj odgovori: »Ja ne znam gde je Onaj koji me učini zdravim.«
O vaskrsenju mrtvih
7. Pristupiše Mu zatim neki od sadukeja, koji poriču da ima nekog vaskrsenja, i upitaše Ga, govoreći: »Učitelju, Mojsije nam zapisa: ‘Ako nekome čoveku umre brat koji ima ženu, ostavivši je bez dece, neka njegov brat uzme njegovu ženu i podigne seme za svoga brata’. 8. Kod nas beše šestoro braće; i prvi uzme ženu, i umre bez dece. I onaj drugi je uze za ženu, i umre bez dece. I onaj treći, – sve do šestoga; I oni pomreše takođe ne ostavljajući decu. Naposletku takođe preminu ona žena. 9. U vaskrsenju, kojemu od njih je ona žena, jer šestorica je imahu za ženu?« – 10. A Isus im odgovori, kazujući: »Da li je jedna žena sa šest muževa, ili jedan čovek sa šest žena, isti je slučaj; jer, deca od ovoga sveta su oženjena i udata. 11. Međutim oni koji budu zaslužni da postignu vaskrsenje iz mrtvih, niti se žene i udaju, niti bilo koji može umreti, jer oni su jednaki anđelima, i deca su Božija, postavši deca Vaskrsenja. 12. A da mrtvi ustaju pokaza upravo Mojsije kod Grma,* kada Gospoda nazva Bogom Avrahamovim, Isaakovim i Jakovljevim, jer On nije Bog mrtvih, nego živih, jer su Njemu svi živi.«
* na Horebu
54. poglavlje
Fariseji saslušavaju isceljenog slepca
1. Onda oni odvedoše farisejima onoga koji ranije bi slep. A bi sabat kada Isus načini kal i otvori njegove oči. 2. Tada ga opet pitahu i fariseji kako je primio moć posmatranja. On im reče: »Stavi mi kal na oči, ja se umih, i vidim.« – 3. Na to neki od fariseja rekoše: »Ovaj čovek nije od Boga, zato što ne drži sabat.« – Drugi rekoše: »Kako može jedan grešan čovek da čini takva čudesa?« – I nastade podvojenost među njima. 4. Onda opet rekoše onom slepcu: »Šta ti veliš za Onoga koji je otvorio tvoje oči?« – On izusti: »Zasigurno je prorok.« – 5. Ali Judejci nisu poverovali za njega: da on bejaše slep i da progleda dok ne pozvaše roditelje onoga što je progledao. 6. I zapitaše ih, govoreći: »Je li ovo vaš sin, za kojeg vi kažete da bi slep rođen? Kako onda sad može videti? Njegovi roditelji odgovoriše i rekoše: »Znamo da je ovo naš sin i da je slep rođen; ali kako sada vidi, ne znamo, niti ko otvori oči njegove. On je odrastao, pitajte njega; on će govoriti sam za sebe.« – 7. Ove reči izustiše njegovi roditelji, pošto se bojahu ovih Judejaca; jer Judejci se već behu dogovorili, da ako Ga neko prizna za Hrista/Mesiju, bude isključen iz Sinagoge. Stoga rekoše njegovi roditelji: »On je odrastao, pitajte njega.«
8. Onda opet pozvaše onog čoveka koji bi slep, i rekoše mu: »Odaj hvalu Bogu; mi znamo da je onaj Čovek grešan.« – On odgovori, i reče: »Da li je on grešan ili ne, ja ne znam. Jedino znam da bejavši slep, sada progledah.« – 9. Potom mu opet rekoše: »Šta ti uradi? Kako otvori oči tvoje?« – On im odgovori: »Već sam vam rekao, i ne čuste! Zašto opet to hoćete čuti? Hoćete i vi da postanete Njegovi učenici?!« – 10, Tada ga oni izgrdiše, i rekoše: »Ti si Njegov učenik; mi smo pak Mojsijevi učenici. Mi znamo da je Bog govorio Mojsiju; što se Ovoga tiče, mi ne znamo odakle je.« – 11. Odgovori onaj čovek, i reče im: »To što čuh je jedna čudnovata stvar, da vi ne znate odakle je, a On je ipak otvori oči moje. Mi znamo da Bog ne sluša grepnike. 12. Nego, ako neko obožava Boga i vrši Njegovu volju, toga On usliši. Otkada je sveta nije se čulo da neko otvori oči slepome od rođenja. Da ovaj čovek nije od Boga, ne bi mogao ništa da čini.« – 13. Odgovoriše mu, i rekoše mu: »Ti si se sav rodio u gresima, a nas bi da učiš!« – I isteraše ga napolje.
Isceljeni slepac ispoveda
svoju veru u Hrista Božijeg
14. Ču Isus da su ga izbacili napolje, i kad ga nađe reče mu: »Veruješ li ti u Sina Božijeg?« – On odgovori, i reče: »Ko je On, Gospode, da mogu verovati u Njega?« – 15. A Isus mu reče: »Dvaput si Ga video, i to je Ovaj Koji govori sa tobom.« – A on reče: »Gospode, ja verujem.« – I pokloni Mu se. 16. Onda Isus reče: »Radi Suda Ja dođoh u ovaj svet; da oni koji ne vide mogu progledati, i oni koji ‘mogu videti’ postanu slepi.« – a neki od fariseja koji behu sa njim čuše ove reči, i rekoše Mu: »Jesmo li i mi slepi?!«
Slika Doma Univerzalnog Graditelja
17. Onda Isus, pošto dođe na jedno mesto gde rastijaše sedam palmi, okupi Svoje učenike* oko Sebe i svakome dade jedan broj i jedno ime koje poznavaše samo onaj koji ih dobi. I reče im: »Stojte kao stubovi u Božijem Domu, i projavite ovaj poredak prema vašim brojevima koje ste primili.« – 18. I oni se postaviše okolo Njega, i načiniše svojim telima četvorougao, i računahu svojim brojevima, ali bezuspešno. I rekoše Mu: »Gospode, ne umemo!« – A Isus reče: »Neka onaj koji je najveći između vas,** bude jednak onom najmanjem, i znak onoga ko ji je prvi da bude kao znak onoga koji je poslednji.«
Veliki Majstor i 48 svetih sveštenika
19. I oni postupiše tako, i u svakom pravcu /četvorougla/ bi u njemu jednakost, a ipak svako nosiše drukčiji broj, i jedna strana beše kao ona druga, i gornja beše kao ona donja, i unutrašnja kao spoljašnja. Onda reče Gospod: »Dovoljno je. Takav je dom mudroga Majstora-Graditelja: četvorougaon je i savršen. Mnoge su njegove odaje, ali Dom je jedan. 20. Obazrite se opet na čovekovo telo koje je hram Duha. Jer telo je jedno, sjedinjeno sa svojom glavom, koja je sa njom jedan trup. I ono ima mnoge udove, dakako, svi su jedno telo, a njima upravlja jedan Duh. Isto tako je i u Kraljevstvu. 21. I glava ne govori prsima: ‘Ne trebaš mi’, niti desna ruka levoj: ‘Ne trebaš mi’, niti leva noga desnoj: ‘Ne trebaš mi’, niti oči govore ušima: ‘Ne trebamo vas’, niti usta nosu: ‘Nemam potrebu za tobom’. Jer Bog na ovom jednom telu metnu svaki ud onako kako je podesno. 22. Kad bi sve /telo/ bilo glava, gde bi bila prsa? Ako bi sve telo bilo trbuh, gde bi bila stopala? Štaviše, one udove za koje neki tvrde da su manje dostojni uvažavanja, podari Bog još većom čašću. 23. A onim delovima koje neki zovu manje lepim, njima je podario veće obilje ugodnosti, da bi se oni mogli brinuti jedan za drugoga. Tako, ako pati jedan ud, svi udovi pate sa njim, i ako se jedan ud uvažava, raduju se svi udovi. 24. I vi ste Moje Telo; i svaki pojedinačno od vas je jedan naročit ud, i svakome pojedinačno od vas Ja dajem njemu odgovarajuće mesto, i jednu Glavu nad svima, i jedno Srce – središte svih, da tu ne bude nedostatka ili podele, da bi tako sa svojim telom, svojom dušom i svojim Duhom mogli slaviti Roditelja sviju, kroz onog Božanstvenog Duha koji deluje u svemu i kroz sve.«
* Misli se na 12 apostola, 12 Proroka, 12 Evanđelisa i 12 Pastira.
** koji je dobio najveći broj
55. poglavlje
Hrist – Dobri Pastir
1. U ono vreme tu prolazaše uz put jedan pastir vodeći svoje stado prema toru. A Isus uze jedno od jagnjag u Svoje naručje, pa mu govoraše milo i privijaše ga na Svoje grudi. I On kazivaše Svojim učenicima: 2. »Ja sam Dobri Pastir, i poznajem Svoje ovce, i prepoznat sam od Mojih. Kao što Roditelj sviju poznaje Mene, isto tako poznajem Ja Svoje stado, i polažem svoj život za Svoje ovce. Takođe imam druge ovce, koje nisu od ovoga tora. Njih takođe trebam privesti, i one će čuti Moj glas, i onda će biti jedno Stado i jedan Pastir. 3. Ja polažem Svoj život, da ga opet mogu primiti. Niko ga ne uzima od Mene, nego ga Ja sam od sebe polažem. Imam moć da položim Svoje telo, i imam moć da ga opet podignutog uzmem. 4. Ja sam Dobri Pastir; Dobri Pastir hrani* svoje stado, on uzima jagnjad u svoje ruke, i nosi ih na svojim grudima,i milo vodi one koje su sa mladuncima, štaviše, Dobri Pastir daje život svoj za svoje ovce. 5. A onaj koji je najamnik, i koji nije pastir, kojemu ovce ne pripadaju, gleda vuka kako dolazi, pa napušta ovce i beži, a vuk ih grabi i raštrkuje stado. Čoban beži jer je najamnik, pa ne mari za ovce. 6. Ja sam Vrata; svi koji uđu kroz Mene biće spaseni, i ulaziće i izlaziće, i nalaziće pašu. Zlotvor dolazi samo da ukrade, da ubije i upropasti. Ja dođoh da one /= ovce/ mogu imati život, i da ga imaju još obilnije. 7. Onaj koji ulazi na vrata, pastir je ovcama, kome vratar otvara; i ovce slušaju njegov glas, i on zove Svoje ovce po imenu, i izvodi ih napolje, i poznaje njihov glas. 8. A kada istera svoje ovce, ide pred njima, a ovce ga slede, jer one poznaju njegov glas. A tuđinca neće slediti, nego će bežati od njega, jer one ne poznaju glas tuđinca.«
9. Kaza im Isus ovu parabolu, ali oni ne razumeše ono što im On beše govorio.
* izgoni na pašu
Jedinstvo Oca i Sina u Duhu
Potom im Isus još jednom reče: »Moje ovce slušaju Moj glas, i Ja ih poznajem, i prate Me, a Ja im dajem život večni, i neće nikada propasti, niti će ih ko oteti iz Moje ruke. 10. Otac Moj, koji Mi ih dade, veći je od svih. I niko ih ne može oteti iz ruke Moga Roditelja. Ja i Moj Roditelj Jedno smo.« – 11. Tada Judejci ponovo podigoše kamenje da Ga kamenuju. Isus im uzvrati: »Pokazao sam vam mnoga dobra dela od Oca; za koje od tih dela Me kamenujete?« – 12. Judejci mu uzvratiše, govoreći: »Ne kamenujemo Te za neko dobro delo, nego zbog bogohuljenja, zato što, budući čovek, postavljaš samoga Sebe jednakim sa Bogom.« – Isus im odgovori: »Rekoh li Ja da sam jednak Bogu?! Ne, već da sam Jedno sa Bogom. Nije li zapisano u vašem Pisaniju: ‘Ja rekoh: bogovi ste’? – 13. Ako On nazva bogovima one kojima dođe reč Božija, – a Pisanije ne može biti razrešeno – zašto vi kažete Onome koga Roditelj sviju posveti i posla u svet: ‘Ti huliš’, – pošto rekoh: ‘Ja sam Sin Božiji, i stoga sam Jedno sa Sve-Roditeljem’? 14. Ako ne činim dela Moga Roditelja – ne verujte mi; ali ako ih činim, ako ne verujete Meni, verujte delima, da možete spoznati i poverovati da je Duh velikog Roditelja u Meni i Ja u Svome Roditelju.« – 15. Zbog toga oni opet tražiše da Ga uhvate, ali On izmiče iz njihovih ruku, i otide opet preko Jordana, na mesto gde Jovan isprva krstavaše, pa osta onde. 16. I mnogi Mu pristigoše, i rekoše: »Jovan doista ne učini nijednoga čuda, ali je bilo istinito sve što je Jovan kazao za Ovoga. On je taj Prorok koji trebaše doći.« – I mnogi poverovaše u Njega.
56. poglavlje
Oživljavanje voljenog sledbenika Lazara
1. Beše jedan bolesnik, zvan Lazar iz Betanije, iz mesta Marije /Magdalene/ i njene sestre Marte. (Marija beše ona koja pomaza Gospoda mirom i obrisa Njegove noge sa svojom kosom, čiji brat Lazar bi bolestan.) 2. Stoga Mu njegove sestre poručiše: »Gospode, evo bolestan je onaj koga Ti voliš.« – Kada Isus to ču, reče: »Ova bolest nije na smrt, već da bi Slava Božija mogla biti očigledna u njoj.« – A Isus voleše Mariju, i njenu sestru, i Lazara. 3. Kada ču da je on bolestan, ipak osta još dva dana u istome mestu gde je bio. Posle toga reče Svojim učenicima: »Hajdemo opet u Judeju.« – 4. Njegovi učenici mu rekoše: »Učitelju, Judejci nedavno tražiše da Te kamenuju a Ti opet ideš onamo?« – Isus odgovori: »Nije li dvanaest časova u danu? Ako neko danju hoda – ne spotiče se, jer gleda svetlost ovoga sveta. 5. Međutim ako neko noću hoda – spotiče se, pošto nema svetlosti u njoj.« – Ovo reče, a posle toga im kazivaše: »Naš prijatelj Lazar zaspa, ali Ja idem da ga probudim iz sna njegovog.« – 6. Tada Mu rekoše učenici: »Gospode, ako spava, biće mu dobro.«* – Onda dođe glasnik k Njemu rekavši: »Lazar je umro.«
7. A kada Isus dođe, ustanovi da je on ležao u grobu već četiriu dana. (Betanija je bila blizu Jerusalima, oko petnaest stadija udaljena.) I mnogi Judejci pristigoše Marti i Mariji da ih teše za njihovim bratom. 8. Čim je Marta čula da će Isus uskoro pristići, iziđe i susrete Ga; Marija pak ostade u kući. Onda Marta reče Isusu: »Gospode, da si bio ovde, ne bi umro moj brat. Međutim ja znam da će Ti upravo sada, ma šta zamolio od Boga, Bog to dati.« – 9. Isus joj reče: »Tvoj brat spava, i on će opet ustati.« – Marta Mu reče: »Ja znam da će opet ustati, pri Vaskrsenju u Poslednji Dan.« – 10. Isus joj reče: »Ja sam Vaskrsenje i Život; onaj koji veruje u Mene, iako bude umro /telom/, doista će živeti. Ja sam Put, Istina i Život, i svaki koji živi i veruje u Mene, /duhovno/ umreti nikada neće.« – 11. Ona Mu reče: »Da, Gospode, ja verujem da si ti Hrist, Sin Božiji, koji treba doći na svet.« – A kada ovo reče ode ona pa pozva Mariju, svoju sestru, krišom rekavši: »Učitelj je došao i zove te.« – Pošto ona ču to, ustade brzo i ode k Njemu. 12. A Isus još ne beše došao u naseobinu, već je bio na onome mestu gde Ga srete Marta. Judejci pak, koji behu sa njom u kući i tešahu je, kada videše da Marija brzo ustade i iziđe, pođoše za njom, govoreći: »Ide na grob da onamo plače.« – 13. Kada pak Marija dođe gde je bio Isus, i ugleda Ga, pade pred Njegove noge, govoreći Mu: »Gospode, da si bio ovde ne bi umro moj brat.« – Kada pak Isus vide da ona plače, a i Judejci koji dođoše sa njom, zajeca u duhu i bi potresan. I reče: »Gde ste ga položili?« – Oni Mu rekoše: »Gospode, dođi i vidi!« – Onda Isus zaplaka. 14. Na to Judejci rekoše: »Gle, kako ga je voleo!« – A neki od njih prozboriše: »Ne mogaše li ovaj koji otvori oči slepome, učiniti da i ovaj čovek ne umre?« – Na to Isus opet zajeca u samome sebi (jer strepeše da je on mogao biti već mrtav**), došavši na grob; to beše pećina a kamen navaljen na nju. 15. Isus reče: »Sklonite kamen!« – Marta, njegova sestra, smatrajući ga mrtvim, reče mu: »Gospode, već zaudara; jer četiri dana je mrtav.« – Isus joj reče: »Ne rekoh li ti da ako veruješ videćeš slavu Božiju?!« – Tada skloniše onaj kamen sa mesta gde Lazar bi položen. 16. A Isus podiže oči i pojući prizva Veliko Ime, i reče: »Roditelju Moj, hvala Ti što si Me uslišio! I znam da Me Ti uvek čuješ, ali radi ovog naroda koji stoji ovde, Ja Te zovem da oni mogu poverovati da Me Ti posla.« – I kada bejaše ovo izgovorio, povika silnim glasom: »Lazare, iziđi!« – 17. I onaj koji je bio kao mrtav, iziđe uvijen po rukama i nogama pogrebnim pokrivačem, a njegovo lice beše uvezeno ubrusom. 18. Isus im reče: »Razvite ga i pustite ga da ide. Kada je vrpca života prekinuta, ovaj više ne dolazi; ali dok je ona čitava, tu je nada.«
Tada mnogi od Judejaca koji dođoše Mariji i videše ove stvari koje Isus učini, poverovaše u Njega.«
* »A Isus im beše rekao za smrt njegovu, oni pak mišljahu da govori o počinku sna.« (’Jovan’, 11:13)
** Potpuna i nepovratna smrt nastupa kada se pokida takozvana srebrna nit koja povezuje duhovno telo i materijalno telo.
57. poglavlje
Bezazlenima pripada Kraljevstvo Nebesko –
Odricanje od sablažnjivih zadovoljstava
1. U isto vreme pristupiše učenici Isusu, govoreći: »Ko je najveći u Kraljevstvu Nebeskom?« – A Isus pozva jedno maleno dete, i postavi ga među njima, pa reče: »Uistinu vam kažem: ako se ne preobratite i ne postanete bezazleni i poučljivi kao malena deca, nećete ući u Kraljevstvo Nebesko. 2. Svaki onaj, dakle, koji ponizi samoga sebe kao ovo maleno dete, taj je najveći u Kraljevstvu Nebeskom. I ko primi jedno takvo dete u Moje Ime – Mene prima.«
3. »Teško svetu od sablazni! Jer sablazni moraju da dođu, ali teško onom čoveku od koga sablazni dolaze! Zato, ako tvoja požuda ili tvoj užitak vređaju druge, odseci ih i baci od sebe; to je bolje za tebe: da uđeš u Život bez njih, pre nego što ćeš biti pohotan bačen u večiti* oganj. – 4. Nastojte da ne zanemarite nijednog od ovih malenih, jer kažem vam da u Nebu njihovi anđeli svagda gledaju Lice Božije. Jer Sin Čovečiji je došao da spase što je propalo. 5. Kako pomišljate? Ako neki čovek ima stotinu ovaca, pa jedna od njih zaluta, neće li ostaviti onih devedeset i devet, pa poći u gore, i potražiti onu koja je zalutala? I ako se dogodi da je nađe, doista vam kažem, raduje joj se više nego onim devedeset i devet koje ne odoše krivim putem. 6. Isto tako nije volja vašeg Roditelja, Koji je u Nebu, da ijedan od ovih malenih propadne.«
* vekovni (engl.: everlasting; grč.: aiMnion)
Parabola o ribama:
Bog je Okean i Izvor Života
7. I behu neki ljudi puni sumnje u srcu, došli Isusu, pa Mu rekoše: »Ti nam saopšti da je naš život i postojanje od Boga, ali mi ne videsmo nikad Boga, niti upoznasmo nekakvog Boga. Možeš li nam pokazati Onoga koga nazivaš Ocem-Majkom, jedinim Bogom? Mi ne znamo da negde postoji neki Bog.« – 8. Isus im odgovori, kazujući: »Poslušajte ovu parabolu o ribama: – Neke ribe iz jedne reke razgovarahu sa jednom drugom, kazujući: ‘Pričaju nam da je naš život i postojanje iz vode; međutim mi nikada nismo videle vodu, mi ne poznajemo šta je voda’. – Tada neke između njih, umnije od ostalih, rekoše: ‘Čule smo da ovde u moru boravi jedna mudra i upućena riba, koja poznaje sve stvari. Hajde da otputujemo do nje, i zatražimo da nam pokaže što je voda’. – 9. Tako i neke od njih odoše da traže onu veliku i mudru ribu, pa napokon pristigoše moru u kome prebivaše mudra riba, i priupitahu je. 10. A kada ih ona sasluša, reče im: ‘O vi budalaste ribe, što ne razmišljate! U vama, koje tražite, malo je mudrosti. U vodi živite, mičite se, i postojite u njoj; iz vode ste došle, vodi se vraćate. U vodi živite, ali ne znate to’. – Na istovetan način vi /ljudi/ živite u Bogu, a ipak tražite od mene: ‘Pokaži nam Boga’. Bog je u svim stvarima, i sve je u Bogu.«
Sled ukoravanja bližnjih
11. Opet im* Isus kazivaše: »Ako se tvoj brat ili sestra ogreše prema tebi, idi i nasamo iznesi prestup između sebe i svoga brata ili sestre; ako te poslušaju, pridobio si ih. Ali ako neće da te poslušaju, tada uzmi sa sobom još jednoga ili dvojicu, da ustima dvojice ili trojice svedoka bude utvrđena svaka reč. 12. I ako njih ne poslušaju, kaži Crkvi; a ako ne poslušaju ni Crkvu, neka vam budu kao oni koji su izvan Crkve. Uistinu vam kažem: ma šta ispravno svežete na zemlji, biće svezano u Nebu, i ma šta ispravno razdrešite na zemlji, biće razdrešeno na Nebu. 13. Opet vam kažem da ako je sedmoro ili čak troje od vas složno na zemlji u onome za šta mole, to će im biti učinjeno od Oca Mojega koji je u Nebesima. Jer gde je već troje sabrano u Moje Ime, ja sam među njima; i ako je tu samo jedno, Ja sam u srcu ovog jednog.«
* Svojim učenicima
Neograničeno praštanje oslobađa dušu –
Nemilosrdni sluga
14. Tada Mu priđe Petar i reče: »Koliko puta može moj brat da se ogreši o mene, i ja da mu oprostim? Do sedam puta?« – Isus mu reče: »Ne kažem ti ‘do sedam puta’, nego do sedamdeset puta sedam. Jer kod proroka takođe nepravednosti behu nađene, čak i posle pomazanja od Duha Svetoga.«
15. Onda im ispriča ovu parabolu, kazujući: »Beše tu jedan kralj koji htede da svede račune sa svojim slugama. A kada poče da svodi račun, dovedoše mu jednoga koji mu dugovaše deset hiljada talanta. Ali kako nije imao da otplati /dug/, naredi njegov gospodar da prodadu njega, i njegovu ženu, i decu, i sve što je imao, i da se naplata izvrši. 16. Onaj sluga na to pade i klanjaše mu se, govoreći: ‘Gospodaru, imaj strpljenja sa mnom i sve ću ti platiti’! – Tada gospodar onoga sluge bi ganut sažaljenjem, i otpusti ga, i oprosti mu njegov dug. 17. Ali onaj isti sluga izađe i nađe jednoga druga sa kojim zajedno služaše, koji mu dugovaše sto denara, i uhvati ga daviti, govoreći: ‘Plati mi to što mi duguješ’! – 18. A njegov drug iz službe pade pred njega, i preklinjaše ga, govoreći: ‘Imaj strpljenja sa mnom i sve ću ti platiti’! – A on ne htede, nego ode i baci ga u tamnicu dok ne otplati svoj dug. 19. Kada ovo videše njegovi drugovi u službi šta ovaj učini, ražalostiše se jako, pa otidoše i ispričaše svome gospodaru sve što se dogodi. 20. Tada ga pozva njegov gospodar, kazujući mu: ‘O ti, nevaljali slugo! Ja ti oprostih sav onaj dug, jer mi zavapi; nije li trebalo da se i ti smiluješ na svoga druga u službi, baš kao što ti se ja smilovah’?! – I razgnevi se njegov gospodar, i predade ga mučiteljima, sve dok ne otplati sav dug prema njemu. – 21. Isto tako vama će suditi Nebeski Roditelj, ako ne oprostite od svog srca svakome, svome bratu ili sestri, njihova sagrešenja /prema vama/. Ipak, neka svako pazi da plati ono što je dužan, jer Bog voli poštene.«
58. poglavlje
Istinski sinovi i kćeri Božije
1. Isus govoraše Svojim učenicima i mnoštvu oko Sebe: »Ko je sin Božiji? Ko je kćer Božija? Upravo zajednica onih koji se odvraćaju od svakog zla i čine pravednost, koji ljube milosrđe i sa strahopoštovanjem hodaju sa svojim Bogom. To su sinovi i kćeri ljudske koji izađoše iz Egipta, kojima je dano da budu zvani sinovima i kćerima Božijim. 2. I oni su sabrani od svih plemena, i naroda, i rodova, i jezika; i dolaze sa istoka, i sa zapada, i sa severa, i sa juga, a počivaju na Gori Sion, i jedu hleb i piju od roda vinove loze za Božijim stolom, i gledaju Boga licem u lice.«
Parabola o izgubljenoj ovci
3. Tada Mu se bliže privukoše carinici i grešnici da Ga čuju. A fariseji i književnici gunđahu, govoreći: »Ovaj čovek prima grešnike i jede sa njima.« – 4. Onda im kaza ovu parabolu, govoreći: »Koji od vas, imajući sto ovaca, ako izgubi jednu od njih, neće ostaviti onih devedeset i devet u pustinji, i poći za izgubljenom, dok je ne nađe? I kad je nađe, metne je na svoja ramena, radujući se. 5. A kad dođe kući, sazove svoje prijatelje i susede govoreći im: ‘Radujte se sa mnom, jer ja nađoh svoju ovcu koja bi izgubljena’! – Kažem vam da će u Nebu biti veća radost zbog jednog grešnika koji se kaje, nego li zbog devedeset i devet pravednika kojima nije potrebno pokajanje.«
Parabola o izgubljenom srebrniku
6. Ili koja žena imajući deset srebrnika, ako izgubi jedan srebrnik, neće upaliti svetiljku, i tražiti marljivo dok ga ne nađe? I kad ga nađe, ona saziva svoje prijatelje i susede, govoreći: ‘Radujte se sa mnom, jer nađoh srebrnik koji beh izgubila’. – Isto tako, kažem vam, biva radost u prisustvu anđela Božijih zbog jednog grešnika koji se kaje.«
Parabola o izgubljenom sinu
7. A kaza im i ovu parabolu: »Jedan čovek imade dva sina. I mlađi od njih reče svojim roditreljima: ‘Dajte mi deo imanja koji mi pripada’. – I oni podeliše sa njim svoj posed. A posle nekoliko dana mlađi sin pobra sve skupa, i otputova u jednu daleku zemlju, pa onda potroši svoj imetak živući raspusno. 8. A kada potroši sve, nastade velika glad u onoj zemlji, i on poče da oskudeva. Onda ode i pribi se kod jednog žitelja one zemlje, a on ga posla na svoja polja da čuva svinje. I željaše da napuni svoj stomak sa ljuskama koje su svinje jele, ali niko mu ih ne davaše. 9. A kada dođe k sebi, reče: ‘Koliko unajmljenih slugu u oca mojega imaju dovoljno hleba, i previše, a ja skapavam od gladi! Ustaću i otićiću svome ocu i svojoj majci, pa tu im reći: Oče moj i majko moja, zgreših protiv Neba i ranije vama, i ne zaslužujem više da se zovem vaš sin. Uzmite me kao jednog od vaših unajmljenih slugu’!
10. I ustade pa ode svojim roditeljima. A kada je bio još daleko, opaziše ga njegova majka i njegov otac, i sažališe mu se, pa potrčaše i padoše na njega grleći ga i ljubeći ga. A sin im reče: ‘Oče moj i majko moja, ja zgreših protiv Neba i u vašim očima, i ne zaslužujem više da se zovem vaš sin’. – 11. Otac pak reče svojim slugama: ‘Iznesite brzo najbolju odeždu, i obucite mu je, i stavite prsten na njegovu ruku, i obuću na noge, i iznesite amo najbolje sazrelo voće, i hleba, i ulja, i vina, pa da jedemo i veselimo se. Jer ovaj moj sin bi mrtav – i ožive, i bi izgubljen – i nađen je’. – I počeše da se vesele.
12. A stariji sin bi u polju; i pošto dođe i približi se domu, ču svirku igru. I dozva jednog od slugu i upita ga šta je to. A ovaj mu reče: ‘Brat tvoj koji bi izgubljen – vratio se, a otac tvoj i majka tvoja spremiše mu hleba, i ulja, i vina, i najbolje sazrelog voća, jer ga dočekaše zdrava i čitava’. – 13. I on se rasrdi, i ne htede ući. Na to iziđe njegov otac i moljaše ga. A on uzvrati, rekavši svome ocu: ‘Evo služim ti mnoge godine, nikada ne prestupivši tvoje zapovesti, pa ipak mi nikada ne pruži tako dobru gozbu da se proveselim sa svojim prijateljima. 14. Ali kad je došao ovaj tvoj sin, koji je spiskao svoj imetak sa bludnicama, priređuješ mu gozbu od najboljeg što imaš’. – 15. A otac mu reče: ‘Sine, ti si svagda sa mnom, i sve što imam tvoje je; to se sastasmo stoga da se veselimo i radujemo, jer ovaj tvoj brat bi mrtav – i oživeo je opet, i bi izgubljen – i nađen je’.«
59. poglavlje
Istinski služitelji Istine su svaga budni –
Otvoriti srce za Unutarnje Bogastvo
1. I pope se Isus na jedno brdo, i sede tamo sa Svojim učenicima, pa ih poučavaše. I reče im: »Ne boj se, stado malo, jer se svidelo Ocu vašem da vam dade Kraljevstvo. 2. Prodajte ono što imate /u izobilju/, i činite ono što je dobro, za one koji nemaju ništa. Opremite sami sebe torbama koje ne stare, sa riznicom u Nebesima koja se ne ispražnjuje, kojoj se ne približava lupež, niti moljac uništava. Jer gde vam je blago, onde će vam biti i srce. 3. Neka vaša bedra budu opasana, i svetiljke vaše zapaljene; a vi sami budite kao ljudi koji čekaju svoga gospodara koji se vraća sa svadbe, da kada uđe i pokuca, odmah mu otvore. 4. Blažene su one sluge, koje gospodar, kada dođe, nađe budne. Uistinu vam kažem da će se opasati i posaditi ih za stolom, pa će pristupiti i služiti im. 5.I ako dođe u drugu stražu, ili dođe u treću stražu, i nađe ih tako, blagoslovene su ove sluge. 6. I znajte ovo: da domaćin kuće zna u koji čas će kradljivac doći, bdio bi i ne bi dopustio da mu se prokopa kuća. I vi, dakle, budite spremni, jer će Sin Čovečiji Doći u čas kad to ne pomišljate.« – 7. Tada mu Petar reče: ‘Gospode, govoriš li nama ovu parabolu ili svima?« – A Gospod reče: »Ko je, dakle, taj verni i mudri domoupravitelj koga će gospodar postaviti nad svojim domaćinstvom, da im poslužuje njihova sledovanja u odgovarajuće vreme? 8. Blagosloven je onaj sluga koga njegov gospodar, kada dođe, nađe da tako čini. Iz Istine vam kažem da će ga postaviti upraviteljem nad svim svojim imetkom. 9. A ako pak onaj sluga kaže u svom srcu: ‘Moj gospodar odloži svoj dolazak’, pa počne tući sluge i sluškinje, te jesti, i piti, i opijati se, doći će gospodar onoga sluge u dan kada ga ne očekuje, i u čas koji ne zna, te će mu odrediti njegov udeo sa nevernima. 10. A onaj sluga koji je znao volju svoga gospodara, a nije se pripremio, niti činio prema volji njegovoj, biće bijen sa mnogo udaraca. Onaj pak koji nije znao, a činio je ono što zaslužuje batine, biće bijen sa malo udaraca. Jer, kome je mnogo dano, od njega će se puno tražiti; a kome je malo dano, od njega će se samo malo tražiti. 11. Naime: oni koji prepoznaše Božanstvo i nađoše na Putu Života tajne Svetlosti, a potom padoše u greh, biće kažnjeni sa mnogo šiba nego oni koji ne poznaše Put Života. 12. Takvi će se vratiti kad se njihov točak /života/ upotpuni; i njima će biti dat rok da razmisle i poprave svoje življenje, i izučivši tajne dospeće u Kraljevstvo Svetlosti.
Istinski Avrahamov sin:
dobrostivi Zakej
13. Onda Isus uđe i prođe kroz Jerihon. I gle, tu bi bi jedan čovek zvani Zakej, rukovodilac sakupljača poreza, a bi bogat. 14. I nastojaše da vidi Isusa – ko je On; i ne mogaše od gužve, jer je bio maloga rasta. I potrča napred, pa se pope na jedno dudovo drvo da Ga vidi; jer On imaše proći tim putem. 15. A kada Isus dođe na to mesto, pogleda gore i reče mu: »Zakeju, požuri i dođi dole, jer Mi danas valja ostati u tvojoj kući.« – I on požuri, te siđe, pa Ga primi sa radošću. 16. A kada oni to videše, svi gunđahu, govoreći: »Što On svraća kao gost kod čoveka koji je grešnik?« – 17. A Zakej stade, i reče Gospodu: »Evo, Gospode, polovinu od svoga imetka dajem sirotinji; i ako sam išta uzeo od nekog čoveka po lažnoj optužbi, vratiću mu četverostruko.« – 18. A Isus mu reče: »Danas je došlo Spasenje tvome domu; pošto si jedan pravedan čovek, ti si i Avrahamov sin. Jer Sin Čovečiji dođe da potraži i izbavi one koji se smatrahu da su izgubljeni.«
Post je objavljen 09.10.2010. u 10:24 sati.