60. poglavlje
Isus upozorava licemere
i razotkriva književnike i fariseje
1. Onda kaza Isus mnoštvu i Svojim učenicima, govoreći: »Književnici i fariseji sedoše na Mojsijevu stolicu. Sve, dakle, što vas pozovu da činite,* to činite i izvršavajte; ali po delima njihovim ne postupajte: jer govore – a ne tvore. Nego vezuju teška bremena i mučna za nošenje, pa ih tovare na ljudska pleća; a sami neće svojim prstom da ih pomaknu. 2. I sva svoja dela čine da ih ljudi zapaze. Oni prikazuju raširene filakterije** i povećavaju rubove svjih ogrtača; oni vole najviša mesta na gozbama i glavna sedišta u sinagogama, te pozdrave na trgovima i da ih ljudi zovu ‘rabi, rabi’. 3. A vi ne tražite da budete nazivani ‘rabi’, jer jedan je vaš Rabi:*** sami Hrist; a svi vi braća ste. I nikoga na zemlji ne nazivajte ‘ocem’, jer na zemlji su očevi samo po mesu; međutim tamo u Nebu je Jedini Koji je vaš Otac i vaša Majka, Koji ima Duha Istine, Koga svet ne može da primi. 4. Niti tražite da budete nazivani ‘majstorima’, jer Jedan je vaš Majstor****: sami Hrist. I oni koji su najveći između vas neka budu vaši služitelji. I koji samoga sebe uzdiže – biće ponižen; a oni koji su unizili sami sebe – biće uzdignuti.«
5. »Teško vama, književnici i fariseji, hipokriti/licemeri! Jer vi ljudima zatvarate Kraljevstvo Nebesko; naime, niti sami ulazite, niti puštate unutra one koji ulaze.«*****
6. »Teško vama, književnici i fariseji, licemeri! Jer vi proždirete kuće udovičke, i tobože se dugo molite. Zat ćete više prokletstva primiti.«
7. »Teško vama, književnici i fariseji, licemeri! Jer vi prohodite more kopno da načinite jednog proselita; a kada on postane pravite ga detetom paklenim, dvaput većim od sebe.«
8. »Teško vama, slepe vođe, koji govorite: ‘Ma ko se kune Hramom – to je ništa; međutim koji god se kune zlatom hramovnim, dužnik je’. – Vi bezumnici i slepci! Jer šta je veće: zlato ili Hram koji osvećuje zlato? 9. I: ‘Ma ko se kune žrtvenikom – to je ništa; međutim koji god se kune darom koji je na njemu, kriv je’. – Vi bezumnici i slepci! Jer šta je veće: dar ili žrtvenik koji osvećuje dar? 10. Ko se, dakle, kune žrtvenikom, zaklinje se njime i svim što je na njemu. I ko se kune Hramom, zaklinje se njime i Onim koji prebiva u njemu. I koji se kune Nebom, zaklinje se Tronom Božijim /u Nebu/ i Onim Svetim-Jednim Koji je na njemu.«
11. »Teško vama, književnici i fariseji, licemeri! Jer vi dajete desetak od metvice, i aniza, i kima, a izostavljate ono što je pretežnije u Zakonu: pravednost, milosrđe i veru; ovo je trebalo činiti, a ono ne izostaviti. Slepe vođe! Jer vi osuđujete komarca a kamilu proždirete!«
12. »Teško vama, književnici i fariseji, licemeri! Jer vi čistite spolja čaše i zdele, a iznutra su pune grabeži i razuzdanosti. Slepi fariseju, očisti najpre iznutra čašu i zdelu, da bude i njihova spoljašnost čista!«
13. »Teško vama, književnici i fariseji, licemeri! Jer vi ste poput okrečenih grobova, koji spolja izgledaju lepi, a iznutra su puni mrtvačkih kostiju i pokvarenosti. Isto tako se i vi spolja pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerstva i tobožnje vernosti.«
14. »Teško vama, književnici i fariseji, licemeri! Jer vi podižete spomenike prorocima i ukrašavate grobove pravednika, i govorite; ‘Da bejasmo živeli u dane naših otaca, ne bismo bili njihovi saučesnici u krvi prorokâ’. – 15. Tako svedočite za sebe da činite kao deca onih koji pobiše proroke. Ispuniste, dakle, meru svojih otaca. 16. Zato Sveta Premudrost kaže: Evo, šaljem vam proroke, i mudrace, i pismoznalce; a neke od njih vi ćete pobiti i raspeti, a druge ćete šibati u vašim sinagogama, i goniti od grada do grada. I doći će na vas sva pravednička krv prolivena na zemlji, od krvi Abela pravednoga do krvi Zaharije, sina Barahijina, koga ubiste između Hramao i žrtvenika. Uistinu vam kažem: sve ovo srušiće se na ovaj rod.«
17. »O Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i kamenuješ one koji su ti poslani! Koliko puta htedoh da skupim tvoju decu, baš kao što kvočka skuplja svoje piliće pod krila, i ne htedoste! 18. Evo, ostavlja vam se vaš dom pust. Naime, kažem vam: nećete Me videti dok ne rečete: ‘Svet, svet, svet, blagosloven je Onaj Koji dolazi u Ime Onog Jedinog Pravednog’!«
* iz istinskog Mojsijevog Zakona (cp.: 25:8)
** molitvene zapise remenjima vezane za čelo i desnu ruku
*** Grec.: Rabbi…; grč.: didaskalos
**** Engl.: master, sin.; grč.: kathgts
***** koji bi da uđu
° Tačnije, misli se na Svetilište nad Svetilištem Hrama.
61. poglavlje
Znaci poslednjeg vremena
1. I kad seđaše Isus na Maslinskoj gori, pristupiše Mu učenici nasamo, govoreći: »Kaži nam, kada će se ovo* zbiti? I šta će biti znak tvoga Dolaženja** i svršetka sveta?« – A Isus im odgovori: »Pazite da vas ko ne prevari! Jer, mnogi će doći pod Mojim Imenom, govoreći ‘Ja sam Hrist’! – i mnoge će zavesti. 2. I čućete za ratove i glasine o ratovima; gledajte da vas ne uznemire. Jer sve ovo mora da se dogodi, ali to još uvek nije kraj. Jer, ustaće narod protiv naroda i kraljevstvo protiv kraljevstva. I biće tada gladi, i kuge, i zemljotresa po raznim predelima. Sve ovo je početak /velikih/ nevolja. 3. I u ovim danima oni koji imaju moć gomilaće za sebe posede i bogastva zemlje radi vlastitog užitka, i ugnjetavaće mnoge koji oskudevaju, i držaće ih u ropstvu, i koristiće ih da bogastva svoja umnože, i podjarmiće čak i zveri u polju, i podići će Gnusobu. Bog će ipak poslati Svoje glasnike, i oni će obznaniti Njegove Zakone, koje ljudi svojim predanjima prekriše, a oni koji ih prekrše – umreće. 4. Tada će vas*** predati da budete mučeni, i ubijaće vas; i bićete omrznuti od svih naroda Imena Moga radi. I tada će se mnogi biti uvređeni, i izdaće jedan drugoga, i mrzeće jedan na drugoga. I izići će mnogi lažni svedoci, i zavešće mnoge. 5. A zbog silne nepravičnosti ohladneće ljubav mnogih. No onaj koji istraje do kraja /nevolja/ – taj će biti spašen. A ovo Evanđelje o Kraljevstvu biće propovedano po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima; i tada će doći kraj.«
6. »Kada, dakle, vidite da Gnusoba pustoši,**** pomenuta od proroka Danila, stoji na Svetome mestu***** (– koji čita neka razume), tada oni koji budu u Judeji neka beže prema gorama; oni koji su na krovu neka ne silaze da uzmu išta iz svoje kuće; niti oni koji su u polju neka se ne vraćaju da uzmu svoju odeždu. 7. I teško onima koje su trudne i onima koje doje u te dane! Nego molite da bežanje vaše ne bude u zimu, niti na sabat; jer će tada biti velika nevolja, kakve ne bi od početka sveta do sada, niti će ikad biti. I ako se oni dani ne bi skratili, ne bi se izbavilo nijedno telo; ali radi izabranih biće oni dani.«
8. »Ako vam tada ko kaže ‘Evo, Hrist je ovde’! – ili ‘Onde /je/’! – ne verujte nepromišljeno. Jer, ustaće mnogi lažni hristosi, i lažni proroci, koji će izvoditi velike znake i čudesa, da zavedu, ako to bude moguće, i izabrane. Eto, rekao sam vam unapred. 9. Ako vam, dakle, kažu ‘Evo, On je u pustinji’! – ne izlazite; ‘Evo, On je u tajnim odajama’! – ne verujte nepromišljeno. Jer, kao što blesak munje izađe od istoka, i sine do zapada, takvo će biti i Dolaženje Sina Čovečijeg. Jer gde god je 'lešina', tamo će se i 'orlovi' okupiti. 10. Odmah posle nevolja onih dana Sunce će se pomračiti, i Mesec neće davati svoje svetlosti, i zvezde° će padati sa neba, i sile nebeske biće uzdrmane. 11. I tada će se pojaviti znak Sina Čovečijeg na nebu; i tada će zakukati sva plemena na zemlji i ugledaće Sina Čovečijeg gde dolazi na Oblacima Nebeskim sa Silom i velikom Slavom. I on će poslati Svoje anđelje sa velikom jekom kao kod trubenja, pa će sakupiti Svoje izabranike od četiri vetra,°° od jednog kraja neba do drugog.«
12. »A od smokve naučite parabolu: Kada njena grana već omekša i olista, znate da je leto blizu. Tako i vi, kada vidite sve ove stvari, znajte da je ovo blizu, na samim vratima. Uistinu vam kažem: Ovaj rod neće nestati sve dok se sve ovo ne ispuni. Nebo i zemlja će proći,°°° ali Moje reči neće proći. 13. A o onom danu i času nijedan čovek ne zna, ni anđeli Nebeski, nego samo Sve-Roditelj.«
«Naime, kao što beše u Nojeve dane, tako će biti i Dolazak Sina Čovečijeg. 14. Jer kao u dane pred Potopom, oni behu /nezasito/ jeli i pili, ženili se i udavali,°°°° do dana kada Noje uđe u barku; i nisu znali dok ne dođe Potop i sve odnese. Tako će biti i Dolazak Sina Čovečijeg. 15. Tada će dva biti u polju: jedan će biti uzet, a onaj drugi ostavljen. Dve će mleti u mlinu: jedna će biti uzeta, a ona druga ostavljena Bdijte stoga, jer ne znate u koji čas će Doći Gospod vaš.«
* što Si prethodno najavio (v.: 60:18)
** Prisustva, Približavanja (engl.: coming; grč.: paroysías)
*** kao utelovljene Božije glasnike
**** Verovatno se misli na hram Pustošnikâ.
***** u Svetome Gradu, Jerusalimu
° Misli se na masivnije meteorite, bolide i asteroide.
° ° sa četiri strane sveta
° ° ° staro nebo i stara zemlja
° ° ° ° U smislu: priređivali su razuzdane prosidbeno-svadbene gozbe.
Parabola o marljivom i rđavom sluzi –
Poziv na budnost i marljivost
16. Ovo pak znajte: Ako bi domaćin kuće znao u koju /noćnu/ stražu će kradljivac doći, bdio bi i ne bi dopustio da mu kuća bude prokopana. Stoga budite i vi spremni, jer u takvom jednom času, kad to ne pomišljate, doći će Sin Čovečiji. 17. Ko je, dakle, verni i mudri sluga, koga će gospodar postaviti nad svojim ukućanima, da im daje hranu u odgovarajuće vreme? Blagosloven je onaj sluga koga njegov gospodar, kada dođe, nađe da tako čini. Uistinu vam kažem da će ga postaviti upravljačem nad celim svojim posedom. 18. A ako pak onaj rđavi sluga kaže u svom srcu: ‘Moj gospodar odloži svoj dolazak’, pa počne tući svoje drugove u službi, i jesti sa proždrljivcima i piti sa pijancima, 19. doći će gospodar onoga sluge u dan kada ga ne očekuje, i u čas koji ne zna. I odrediće mu /gospodar/ njegov udeo sa licemerima u krajnju tamu, sa svirepima, i sa onima koji nemaju ljubavi, ni samilosti; onde će biti plač i škrgut zuba.«
62. poglavlje
Parabola o deset devica –
Pravednici nose i održavaju Svetlo Istine u sebi
1. Tada će Kraljevstvo Nebesko biti poput deset devica, koje uzeše svoje svetiljke, pa iziđoše da susretnu mladoženju. A pet od njih behu mudre, a pet behu nerazumne. 2. One koje behu nerazumne uzeše svoje svetiljke, a ne uzeše ulja sa sobom; mudre pak uzeše ulje u svojim posudama sa svojim svetiljkama. 3. Pošto mladoženja odocni, sve zadremaše i zaspaše. A u ponoći bi velika vika podignuta: ‘Evo, mladoženja dolazi! Iziđite mu u susret’! – Tada ustadoše sve one device, i udesiše svoje svetiljke. 4. A nerazumne rekoše onim mudrima: ‘Dajte nam od vašega ulja, jer se naše svetiljke gase’. – Mudre pak odgovoriše, rekavši: ‘Ne tako, da ne bude malo nama i vama; nego idite bolje trgovcima i kupite sebi’. – 5. A kad one otidoše da kupe, pristiže mladoženja; i one koje behu spremne uđoše sa njim na svadba. I zatvoriše se vrata. 6. Utom dođoše i one druge device, govoreći: ‘Gospodaru, gospodaru, otvori nam’! – Ali on odgovori, i reče: ‘Uistinu vam kažem: ne poznajem vas’.* – 7. Bdijte, dakle, jer ne znate ni dana ni časa u kojem Sin Čovečiji dolazi. Držite svoje svetiljke upaljene.«
* U značenju: Ne vidim Moje Unutarnje Svetlo razgoreno u vama.
63. poglavlje
Parabola o talantima:
darove i sposobnosti ulagati u opštu dobrobit
1. On govoraše dalje: »Kraljevstvo Nebesko je kao čovek zapućen u jednu daleku zemlju, koji pozva svoje sluge, i predade im svoja blaga. I jednome dade pet talanta, drugome dva, trećem jedan; svakome prema njegovoj pojedinačnoj moći; i odmah otputova. 2. Tada onaj što primi pet talanta ode, i poslova sa njima, pa steče s njima drugih pet talanta. A isto tako onaj što primi dva, zaradi takođe druga dva. Međutim onaj što primi jedan, ode i iskopa rupu u zemlju, pa sakri novac svoga gospodara. 3. Posle dužeg vremena, pristiže gospodar onih slugu, te se obračuna sa njima. I tako mu pristupi onaj što primi pet talanta, i donese drugih pet talanta, govoreći: ‘Gospodaru, predade mi pet talanta; evo, ja zaradih pored njih još pet talanta’. – Njegov gospodar mu reče: ‘Dobro učini, dobri i verni slugo; u malom si bio veran, – učiniću te upravljačem nad mnogim. Uđi u radost svoga gospodara’. – 4. Takođe mu pristupi onaj što primi dva talanta, i reče: ‘Gospodaru, predade mi dva talanta; evo, ja zaradih pored njih druga dva talanta’. – Njegov gospodar mu reče: ‘Dobro učini, dobri i verni slugo; u malom si bio veran, – učiniću te upravljačem nad mnogim. Uđi u radost svoga gospodara’. – 5. Tada mu pristupi onaj što primi jedan talant, i reče: ‘Gospodaru, znao sam da si tvrd čovek; žanješ gde nisi zasejao i prikupljaš gde nisi vejao. Pa se pobojah, odoh i sakrih tvoj talant u zemlju; evo, tu imaš što je tvoje’. – 6. Gospodar njegov odgovori, i reče mu: ‘Zlobni i lenji slugo, ti li mi kažeš da žanjem gde ne posejah i prikupljam gde nisam vejao? Trebalo je, dakle, da staviš moje talante u upotrebu, radi dobitka, i ja bih pri svome dolasku primio svoje s kamatom. 7. Stoga uzmite od njega talant i podajte ga onome što ima dva talanta’. – Jer u svakome onome koji je uvećao /povereno/, biće dodato, i imaće na pretek; no od onoga koji nije uvećao, biće oduzeto čak i ono što ima. I izbaciće nekorisnog slugu u krajnju tamu; jer takav udeo je izabrao.« – 8. Uz to reče Isus Svojim učenicima: »Budite osvedočeni menjači novca iz Kraljevstva; odbijajte rđavo i lažno, i zadržavajte dobro i istinito.«
Prilog siromašne udove:
Bog gleda na nesebične darove srca
9. I seđaše Isus nasuprot kovčega /za prilog/, i gleđaše kako narod meće novac u kovčeg. 10. I dođe jedna siromašna udova, pa ubaci dve lepte, jednu četvrtinu od svoje zarade. 11. A Isus dozva Svoje učenike i reče: »Uistinu, kažem vam, da ova siromašna udova stavi više unutra nego svi oni koji metahu u kovčeg. Jer svi metnuše unutra od svoga izobilja, a ona od svoje sirotinje stavi unutra sve što je imala, čak sav svoj imetak.«
64. poglavlje
Duh Života je Sveto Dvojstvo
1. Pristiže Isus do jednog izvora blizu Betanije, okolo koga rastijaše dvanaest palmi, gde On često dolazaše sa Svojim učenicima da ih poučava misterijama Kraljevstva. I seđaše On tu u senci drveća i Njegovi učenici sa njim. 2. I jedan od njih reče: »Majstore, ovo je davno zapisano: Alohim načini čoveka na Njihovu vlastitu sliku, muško i žensko Oni sazdaše njih’. – Kako Ti onda kažeš da je Bog jedan?« – A Isus im reče: »Uistinu vam kažem: U Bogu nije ni muško ni žensko /samo/, i štaviše oboje su jedno, i Bog je Dvoje u Jednome. On je Ona i Ona je On. Alohim, Bog naš, savršen je, beskonačan, i Jedan. 3. Kao što je u muškarcu manifestovan Otac i prikriveno Majka, tako je u ženi manifestovana Majka i prikriveno Otac. Zbog toga ime Oca i Majke treba biti pođednako blagosloveno, jer Oni su velike Božije Snage, i jedna nije bez druge, u Jednom Bogu. 4. Obožavajte Boga, /Koji je/ iznad vas, ispod vas, na desno, na levo, pred vama, pozadi vas, unutar vas, unaokolo vas. Doista, to je ipak Jedan Bog, Koji je Sve u svemu, i u Kojem sve stvari imaju postojanje, ishodište sveg Života i sve Tvari, /Koji je/ bez početka i bez kraja. 5. Stvari koje su vidljive i prolazne manifestacije su iz nevidljivog koje je večno, da bi od vidljivih stvari Prirode mogli dopreti do nevidljivih stvari Božanstva; i od onih koje su prirodne, da dostignete do onih koje su duhovne. 6. Uistinu Alohim sazda čoveka na božansku sliku muškarcem i ženom, i sva Priroda je Božija slika; stoga je Bog obadvoje: muško i žensko, bez podvojenosti, već Dvoje u Jednom, Celovit i Večan. Od Njega i u Njemu sve su stvari: vidljive i nevidljive. 7. Iz Večnoga one potekoše, Večnome se vraćaju: duh duhu, duša duši, razum razumu, osećaj osećaju, život životu, oblik obliku, prah prahu.«*
* prasupstanci
Svetlonoše, sinovi i kćeri Neba
rađali su se na raznim podnebljima
8. »U početku Bog se spremi, i tada izađe ljubljeni Sin, Božanstvena Ljubav, i ljubljena Kći, Sveta Premudrost, istim putem iz Jednog Večnog Izvora; i iz Njega su rodovi Božijih duhova, sinovi i kćeri Večnoga. 9. I oni siđoše na zemlju, i borave sa ljudima, i poučavaše ih putevima Božijim: da vole zakone Večnoga i slušaju ih, kako bi u njima našli spasenje. 10. Mnogi narodi videše njihov Dan. Pod raznim imenima oni behu objavljeni njima, i radovahu se ovi /narodi/ u svetlosti njihovoj. I upravo sada vam opet dolaze, ali Izrael ih ne prima. 11. Uistinu vam kažem, Svojoj Dvanaestorici koju izabrah: ono što beše poučavano od njih od davnih vremena – istinito je, iako iskvareno nerazumnim predstavama ljudi.«
Duhovni mrtvac greši protiv Otac-Majka Boga
12. Ponovo Isus reče Mariji Magdalene, kazujući: »Ovo je zapisano u Zakonu: ‘Ko napusti Oca ili Majku, ostavite ga ugaslog smrti’. A Zakon ne govori o roditeljima u ovom životu, već o unutarnjem Svetlu koje je u nama do ovog dana. 13. Koji, dakle, napuste Hrista Spasitelja, Sveti Zakon i Družinu izabranih, ostavite ih ugasle smrti. Da, neka budu izgubljeni u krajnjoj tami, jer tako htedoše i niko ih ne mogaše sprečiti.«
65. poglavlje
Poslednje pomazanje od Marije Magdalene
1. A u sabatnje veče pred Pashu, kad Isus bi u Betaniji, otide u kuću Simona Gubavog, a tamo Mu postaviše večeru; i Marta posluživaše dok Lazar bi jedan od onih koji seđaše za stolom sa njima. 2. I tada dođe Marija zvana Magdalena, držeći sud od alabastra sa mirom od narda, vrlo dragocenim i skupim; i otvori sud pa izli miro na Isusovu glavu, i pomaza Njegove noge, i obrisa ih sa kosom svoje glave. 3. Tada reče jedan od Njegovih učenika, Juda Iskariotski, koji Ga izdade: »Čemu ovo rasipanje mira koje se mogaše prodati za tri stotine denara a oni dati siromasima?« – A ovo ne reče da bi se pobrinuo za siromahe, već zato što bi ispunjen zavišću i pohlepom, i držaše kesu, i nosaše što bi stavljano u njoj. I oni gunjđaše protiv nje. 4. A Isus reče: »Pustite je! Zašto joj pričinjavate neprijatnosti? Jer, učinila je sve što je mogla. Da, ona učini dobro delo na Meni. Jer, siromahe imate svagda sa sobom, međutim Mene nemate svagda. Ona pomaza Moje telo za dan Moga pogreba. 5. I uistinu vam kažem: ma gde ovo Evanđelje bude propovedano po celom svetu, kazaće se i to šta ona učini, za sećanje na nju.«
Juda ugovara izdaju sa prvosveštenicima
6. Tada uđe satana u srce Jude Iskariotskog, i on otide svojim putem, i sastade se sa prvosveštenicima i starešinama kako bi mogao da Ga izda. A oni behu obradovani i dogovoriše se sa njim za trideset srebrnika, za cenu jednog roba; i On im obećaše, i od tada tražaše zgodnu priliku da Ga izda.
Ne odlagati predavanje svetome življenju
7. A u to vreme govoraše Isus Svojim učenicima: »Propovedajte celome svetu, govoreći: ‘Nastojte da primite misterije Svetlosti i da uđete u Kraljevstvo Svetlosti, jer sada je Vreme Prihvatanja i sada je Dan Spasenja. 8. Ne odgađajte od dana do dana, i od kruga do kruga,* i od Eona do Eona, u ubeđenju da kada se vratite u ovaj svet uspećete u postizanju misterija, i ući ćete u Kraljevstvo Svetlosti. 9. Jer vi ne znate kada će broj savršenih duša biti upotpunjen, a onda će se kapije od Kraljevstva Svetlosti zatvoriti, i od tada niko neće moći da uđe, niti će neko izaći. 10. Nastojte da smognete ući dok poziv odjekuje, dok broj savršenih duša ne bude zapečaćen i ispunjen, a vrata se ne zatvore’.«
* točka ponovnih rođenja
66. poglavlje
Trojna jedinstva
1. Isus ih iznova poučavaše govoreći: »Bog podizaše svedoke Istine u svakom narodu i svakom dobu, da svi mogu upoznati volju Večnoga i činiti je, a zatim da uđu u Kraljevstvo, da budu upravljači i saradnici sa Večnim.«
2. »Bog je Sila, Ljubav i Mudrost, i ovo Troje je Jedno. Bog je Istina, Dobrota i Lepota, i ovo Troje je Jedno. 3. Bog je Pravednost, Znanje i Čistota, i ovo Troje je Jedno. Bog je Divota, Samilost i Svetost, i ovo Troje je Jedno. 4. I ova četiri Trojstva Jedno su u skrivenom Božanstvu, Savršenome, Beskonačnome, Jedinome. 5. Isto tako u svakom muškarcu koji je savršen, tri su lica: ono od Sina, ono od Supruga, i ono od Oca, i ova tri su jedno. 6. Tako i u svakoj ženi koja je savršena, tri su lica: ono od Kćeri, ono od Neveste, i ono od Majke, i ova tri su jedno; a /takav/ muškarac i /takva/ žena jedno su, baš kao što je Bog Jedno. 7. Ovako je sa Bogom Ocem-Majkom, u Kome nit je muško nit žensko, i u Kome su oboje, i svako je trostrukost, i svi su Jedno u skrivenome Jedinstvu. 8. Ne čudite se ovome, jer: kao što je Gore tako je i Dole, i kao što je Dole tako je i Gore, i ono što je na Zemlji ovako je, jer je tako i u Nebu. 9. Opet vam kažem: Ja i Moja Nevesta jedno smo, baš kao što je Marija Magdalena, koju izabrah i posvetih Sebi kao uzor, jedno sa Mnom; Ja i Moja Crkva jedno smo. 10. Crkva Prvorodnoga je Marija Božija. Ovako govori Večni: Ona je Moja majka i svagda Me nosaše, i rađaše Me kao svoga Sina u svakom dobu i predelu. Ona je Moja nevesta, svagda jedno u u Svetome Jedinstvu sa Mnom, svojim Suprugom. Ona je Moja kći, jer ona svagda ističe i izlazi iz Mene, svoga Oca, rađajući se u Meni. 11. I ove dve Trojičnosti jedno su u Večnome, i rasprostiru se u svakom muškarcu i ženi koji su /u Duhu/ savršeni postali, koji svagda bivaju uzdignuti i koji su postigli jedinstvo sa Bogom, koji svagda začinju i rađaju Boga za spasenje mnogih. 12. Ovo je misterija Trojstva u čovečanstvu, i štaviše u svakom pojedinačnom ljudskom detetu mora biti ostvarena ova Božija misterija, večnog osvedočenja Svetlosti, trpljenja za Istinu, uzlaženja u Nebesa, i odašiljanja Duha Istine. I ovo je put spasenja, jer Kraljevstvo Božije je unutarnje.«
13. A jedan Mu reče: »Majstore, kada će doći Kraljevstvo?« – A On odgovori, i reče: »Kada ono što je spolja bude kao ono što je unutra, a ono što je unutarnje bude kao ono što je spoljašnje, a muško sa ženskim, niti /samo/ muško niti žensko, već dvoje u Jednome. Oni koji imaju uši da slušaju, neka čuju.«
67. poglavlje
Svečani ulazak u Jerusalim
1. A prvoga dana sedmice, kad se približavaše Jerusalimu, kod Betfage i Betanije, pri Maslinskoj gori, posla On dvojicu Svojih učenika, i reče im: »Idite u selo što je pred vama, i čim budete ušli u njega, naći ćete privezano magare na koje nijedan čovek nije seo; odrešite ga i dovedite. 2. A ako vam ko kaže: ‘Šta to činite’? – recite: ‘Ono je Gospodu potrebno’. I odmah će ga poslati ovamo.« – 3. I oni odoše i nađoše magare privezano vani na jednome mestu gde se dva puta sastajahu, i odvezaše ga. A neki od onih koji onde stajahu rekoše im: »Šta činite, zašto odvezujete magare?« – A oni im rekoše baš kao što je Isus zapovedio. I pustiše ih da odu. 4. I dovedoše magare Isusu, i metnuše svoje ogrtače na njega, i On sede na magare. I mnogi prostreše svoje ogrtače po putu, a drugi rezahu grančice sa stabala i razbacivaše ih po putu. 5. A oni koji iđahu pred Njim i za Njim uzvikivahu, govoreći: »Hosana, blagosloven si Ti koji dolaziš u Ime Jovino; blagosloveno bilo Kraljevstvo praoca našeg Davida; blagosloven budi Ti koji dolaziš u Ime Višnjega! Hosana na Visini!«
Sudnji Dan –
Učinjeno bližnjemu je učinjeno i Hristu-Duhu
6. I stiže Isus u Jerusalim, i uđe u Hram; i kada razgleda naokolo sve, kaza im ovu parabolu, govoreći: 7. »Kada Sin Čovečiji dođe u Slavi Svojoj, i svi sveti anđeli s Njime, onda će sesti na tron Slave Svoje. I biće okupljeni pred Njim svi narodi; i on će ih odvojiti, jedne od drugih, kao što pastir razlučuje ovce svoje od koza. I postaviće ovce Sebi s desne strane a koze s leve. 8. Tada će Kralj reći onima sa Svoje desne strane: ‘Hodite, vi blagosloveni od Moga Roditelja, nasledite Kraljevstvo pripremljeno vam od utemeljenja sveta. Jer bejah gladan, – i dadoste Mi jelo; bejah ožedneo,– i dadoste mi piće; bejah tuđinac, – i primiste me; bejah nag, – i odenuste Me; bejah bolestan, – i posetiste Me; bejah u tamnici, – i dođoste mi’. – 9. Onda će Mu odvratiti pravednici, govoreći: ‘Gospode, kada Te videsmo gladna i nahranismo? Ili žedna i napojismo? Kada Te videsmo kao tuđinca i primismo? Ili naga i odenusmo? Ili kada te videsmo bolesna ili u tamnici i dođosmo Ti’? – 10. A Kralj će odgovoriti, i reći im: ‘Gle, Ja vam se pokazujem u svim stvorenim oblicima. I uistinu vam kažem: ukoliko što učiniste najmanjem od ove Moje braće, to učiniste Meni’. 11. Potom će reći i onima sa Svoje leve strane: ‘Idite od Mene, vi zle duše, u večiti oganj, koji sami sebi pripremiste, dok se ne očistite sedam puta i ne operete od svojih grehova. 12. Jer bejah gladan, – i ne dadoste Mi jelo; bejah ožedneo, – i ne dadoste Mi piće; bejah tuđinac, – i ne primiste Me; nag, – i ne odeste Me; bolestan i u tamnici, – i ne posetiste Me’. – 13. Tada će Mu i oni odvratiti, govoreći: ‘Gospode, kada Te videsmo gladna, ili žedna, ili kao tuđinca, ili naga, ili u tamnici, a ne učinismo Ti uslugu’? – 14. Onda će im odgovoriti, kazujući: ‘Gle, Ja vam se pokazujem u svim stvorenim oblicima. I uistinu vam kažem: ukoliko nešto ne učiniste najmanjem od ove Moje braće, to ne učiniste Meni’. 15. I svirepi i nesposobni za ljubav otići će u vekovnu kaznu,* i ako se ne pokaju, biće sasvim izjedeni; a pravednici i milosrđem puni otići će u Život i Mir Večni.«
* Engl.: into chastisement for ages; grč.: eis kólasin aiMnion.
68. poglavlje
Parabola o zlim vinogradarima
1. I reče Isus: »Čujte drugu parabolu: Bi jedan domaćin, koji posadi vinograd, i ogradi ga plotom, i iskopa u njemu muljaru, i ozida kulu, pa ga iznajmi poljodelnicima i otide u jednu daleku zemlju. 2. A kada se približi vreme ubiranja sazrelog roda, posla svoje sluge poljodelnicima da preuzmu njegov rod. A poljodelnici zgrabiše njegove sluge, pa jednoga istukoše, a drugoga kamenovaše, te trećega ubiše. 3. Opet posla druge sluge, još dostojanstvenije od prvih, i učiniše im isto tako. Ipak na kraju krajeva posla k njima svoga sina, govoreći: ‘Ispoštovaće moga sina’. 4. Međutim kada poljodelnici videše sina rekoše među sobom: ‘Ovo je naslednik, hajde da ga ubijemo, i da se dokopamo njegovog nasledstva. I zgrabiše ga, te ga izbaciše iz vinograda i ubiše ga. 5. Kada dođe gospodar vinograda, šta će učiniti onim poljodelnicima?« – Rekoše Mu: »On će bedno pogubiti ove pokvarene ljude i iznajmiće vinograd drugim poljodelnicima, koji će mu davati plodove u svoje vreme.« – 6. Reče im Isus: »Zar nikada niste čitali u Pismima: ‘Kamen koji odbaciše graditelji, taj postade vrh piramide.* Ovo je Gospodnje delo, i divno je u našim očima’. – 7. Zato vam kažem: Biće uzeto od vas Kraljevstvo Božije i dato narodu koji donosi njegove plodove. I ko padne na ovaj Kamen, – razbiće se; a na koga On padne, – zdrobiće ga u prah.«
8. A kada prvosveštenici i fariseji čuše ove parabole, uvideše da On govori o njima. I kada tražahu da Ga uhvate, pobojaše se mnoštva, jer Ga smatraše za proroka. 9. A učenici Mu kasnije tražahu značenje ove parabole; a On im reče: »Vinograd je svet, poljodelnici su vaši sveštenici, a glasnici su služitelji dobra Zakona, te proroci. 10. Kada se plodovi rada potraže od sveptenika, nikakvi se ne daju, nego se rđavo primaju glasnici koji poučavaju Božijoj istini, baš kao što činjahu od početka. 11. A kada dođe Sin Čovečiji, sami Hrist Božiji, oni se podignu skupa protiv Svetog Jednog, i prebijaju Ga, pa izbacuju iz vinograda, jer oni nemaju dela postignuta od Duha, već traže vlastiti užitak i dobitak, odbacujući Sveti Zakon. 12. Da su prihvatili Pomazanog Jednog, Koji je Ugaoni Kamen i Vrh, bilo bi dobro sa njima, i građevina bi stajala baš kao hram Božiji nastanjen od Duha. 13. Ali doći će Dan kada će Zakon koji odbaciše postati glavni kamen, opažen od svih, i koji se spotaknu o Njega – biće razbiveni, i oni koji ostanu neposlušni – On će razbiti u komade. 14. Jer, nekima od anđela Bog dade vlast nad tokom ovoga sveta, dužnost da upravljaju u Premudrosti, i Pravednosti, i Ljubavi. Ali oni zanemariše Zapovesti Preuzvišenog, i ustadoše protiv valjanog Božijeg poretka. Tako svirepost, i patnja, i jad behu ulazili u svet do vremena Majstorovog Povratka i uzimanja vlasti nad svim stvarima, i pozivanja Svojih slugu na polaganje računa.«
* Slemena
Parabola o poslušnom i neposlušnom sinu
15. I kaza** još jednu parabolu, govoreći: »Imaše jedan čovek dva sina; i priđe prvom pa reče: ‘Sinko, idi danas radi u mom vinogradu’. – A ovaj odgovori i reče: ‘Neću!’ – ali se kasnije pokaja i otide. Onda priđe drugome i reče isto tako, a on odgovori i kaza: ‘Idem, gospodaru’! – i ne otide. Koji je od ove dvojice učinio po očevoj volji?« – 16. Oni mu rekoše: »Prvi.« – A Isus im reče: »Uistinu vam kažem da carinici i bludnice ulaze u Kraljevstvo Božije pre vas. Jer: Jovan vam dođe putem pravednosti, – i ne poverovaste mu. A sakupljaći poreza i bludnice mu poverovaše, a vi, kada videste to, ne pokajaste se potom, da mu možete verovati.«
* Isus se ovde obraća pre svega farisejima i prvosveštenicima.
Brojevi i mere kao simboli Kraljevstva Reda
17. I Gospod okupi sve Svoje učenike* na jednome mestu. I reče im: »Možete li učiniti da se savršenim pojavi ono što je nesavršeno? Možete li dovesti red iz nereda?! – A oni rekoše: »Gospode, ne možemo.« – 18. I On ih postavi svakoga prema broju u četvorougani red; svakoj stranici nedostajaše jedan od dvanaest. (A ovo učini znajući ko će Ga izdati, koji će biti računat jednim od njih od strane ljudi, ali ne bi od njih.) 19. Prvoga u sedmome redu odozgo po sredini, i poslednjega u sedmome redu odozgo /po sredini/; a onoga koji nije bio ni prvi ni poslednji postavio je u središte svih, i ostale prema božanskome redu dovede njihovome mestu, svakome našavši vlastito mesto; tako oni koji stajahu gore, behu jednaki kao oni koji stajahu dole, i leva strana bi jednaka desnoj strani, a desna strana levoj, prema skupu njihovih brojeva.
116 45 106 35 96 25 86 15 76 5 66
55 105 34 95 24 85 14 75 4 65 115
104 44 94 23 84 13 74 3 64 114 54
43 93 33 83 12 73 2 63 113 53 103
92 32 82 22 72 1 62 112 52 102 42
31 81 21 71 11 61 111 51 101 41 91
80 20 70 10 60 121 50 100 40 90 30
19 69 9 59 120 49 110 39 89 29 79
68 8 58 119 48 109 38 99 28 78 18
7 57 118 47 108 37 98 27 88 17 67
56 117 46 107 36 97 26 87 16 77 6
Četvorougao božanskog poretka: Majstor i 120 učenika
20. I reče: »Vidite li kako stojite? Kažem vam: na isti način je uređeno Kraljevstvo, a onaj Jedan koji vlada svima usred vas je, i On je središte, a sa Njim su stotinu i dvadeset njih izabranih od Izraela; a posle njih doći će stotinu i četrdeset i četiri hiljade izabranih od neznabožaca, koji su njihova braća.«
* Misli se na 12 Apostola, 36 njihovih Pratilaca i 72 Učenika.
69. poglavlje
Umreti u Hristu za svet i greh –
Središte svega je Duh Mira
1. Dok seđaše zapadno od Hrama sa Svojim učenicima, gle, tu prođoše neki noseći jednog koji bi mrtav, da ga pokopaju. I jedan Mu reče: »Majstore, kad čovek umre, da li će opet živeti?« – 2. A On odgovori i reče: »Ja sam Vaskrsenje i Život, Ja sam Dobrota, punina Lepote, Istina, i ako neko u Mene veruje neće /duhovno/ umreti, već će živeti večno. Kao što u Adamu svi umiru, tako će u Hristu svi biti načinjeni živim. Blagosloveni su mrtvi koji umru u Meni, i koji postanu savršeni u Mojoj slici i prilici,** jer oni počivaju od svoga truda a njihova dela ih prate. Jer oni su savladali zlo i postali su stubovi u Hramu Boga Moga, i ne izlaze više napolje, pošto počivaju u Večnome. 3. Za one koji su činili zlo nema takvog spokoja, već oni izlaze i ulaze, i patiće kažnjeni za Vekove, sve dok ne postanu savršeni. A za one koji su činili dobro i postigli savršenstvo, beskrajni spokoj je, i oni odlaze u večni život. Oni počivaju u Večnome. 4. Nad njima neprestano umiranje i rađanje nema uticaja, za njih se Točak Večnoga ne okreće više, jer oni su dostigli Središte, gde je večni spokoj, a Središte svega je Bog.«
5. A jedan od učenika Ga upita: »Kako će neko ući u Kraljevstvo?« – A On odgovori, i reče: »Ako ne učinite donje kao gornje, a levo kao desno, i stražnje kao prednje, ušavši u Središte i dospevši u Duh, nećete dospeti u Kraljevstvo Božije.«
6. A uz to reče: »Ne verujte da je ikoji čovek potpuno bez greške, jer čak među prorocima i onima koji su gorljivo uvedeni u hrišćanstvo, reč pogreške mogaše biti nađena. Ali postoje brojne greške koje su ljubavlju pokrivene.«
* U svojoj duši, Božijoj slici i prilici.
Pouke Salomiji
7. A kada veče dođe, otide za Betaniju sa Dvanaestoricom. Jer tamo stanovaše Lazar, i Marija /Magdalena/, i Marta, koje on voleše. 8. I pristupi Mu Salomija i upita Ga, govoreći: »Gospode, koliko dugo će smrt držati vlast?« – A On odgovori: »Tako dugo dok vi muškarci namećete terete a vi žene rađate. I za ovu svrhu Ja dođoh, da okončam dela bezobzirnih.« – 9. A Salomija Mu reče: »Onda sam dobro učinila što ne rađah?« – A Gospod odgovori i reče: »Jedi sa svakoga pašnjaka koji je dobar, samo sa onog koji ima gorčinu smrti ne jedi.« – 10. A kada Salomija upita kada će ovo o čemu ispitivaše biti spoznato, Gospod reče: »Kada odložite odeždu sramote i uzdignete se iznad požude; kada dvoje budu jedno, a muško sa ženskim ne bude ni muško ni žensko.«
Zakon četiri Elementa
11. I opet, drugome učeniku koji upita ‘Kada će svi slušati ovaj Zakon’? – Isus reče: »Kada Duh Božiji ispuni svu zemlju i srce svakog muškarca i svake žene. 12. Ja bacih Zakon u Zemlju, i uhvati koren, i rodi u očekivano vreme dvanaest plodova za prehranjivanje svih. Bacih Zakon u Vodu, i bi očišćen od svake zaprljanosti zlom. Bacih Zakon u Vatru, i Zlato bi očišćeno od svake zgure. Ja bacih Zakon u Vazuh, i on bi učinjen životonosnim po Duhu Jedinog Života koji ispunjava sve stvari i boravi u svačijem srcu.«
13. I mnoge druge slične izreke On kaza onima koji imahu uši da čuju, i srce da razumu. ali za mnoštvo ovo behu nejasna kazivanja.
Post je objavljen 09.10.2010. u 10:23 sati.