2.
Završne napomene i objašnjenja
Ovde počinje ... – Ta fraza se u starim knjigama često koristila da naznači početak teksta na prvoj stranici rukopisa (lat.: incipit).
1:3 ... po redu svoga razreda, ... – Aronovo i Cadokovo nazirejsko sveštenstvo bilo je razvrstano na 24 razreda; svake sedmice je dolazilo do promene razreda koji bi obavljao prinošenje svagdašnje kadione svete žrtve u Hramu (cp.: ‘Letopisi’, I, 24, 4-19).
1:5 - ... niti će uzimati mesne hrane, niti piti žestoka pića. – Cp.:2:7, 91:6-8; 'Brojevi', 6:2-4. Šeker (grč.: to síkera) je naziv za opojno, žestoko piće u koje je se ubrajalo i vino.
1:6 - I on će ići pred Njim u Ilijinom Duhu i Sili, ... – Cp.: 3:8, 7:2.11, 8:3.5.7, 46:27; 'Malahija', 3:1.23; 'Kraljevi', II, 2:9.15. Esenski poglavar Jovan Preteča je krštavao kraj Jordana, gde je se i Ilija prorok preobrazio i vazneo (II, 2:6.7).
2:1 - ... Anđeo Gabrijel bi poslat od Boga, ... – Anđeli nebeski su Božiji glasnici i poslanici, oni koji stražare nad ljudskim rodom i donose mu Božiju reč: 'Danilo', 10:11; 'Otkrivenje', 1:1; 'Enoh', I, 10:1.
2:1 - ... iz Davidovog doma; I Marija i Josip bili su iz znamenitog kraljevskog Davidovog roda, pa je tako i Isus bio Davidov izdanak (cons.: init., 2:5.10, 4:2, 8:8.9, 24:6, 30:8, 96.26; 'Rimljanima', 1:3, 9:5; 'Dela', 13:22-24; 'Hebrejima', 7:14; 'Samuel', II, 5:1).
2:3 - ... ti koja si obilno pomilovana, ... – Cp.: 2:4.10, 'Postanak', 6:8, 18:3; 'Suci', 6:17.
2:3 - Blagoslovena ti si među ženama i blagosloven biće plod utrobe tvoje. – Cp.: 2:9.15-16; 'Ponovljeni Zakon', 28:4; 'Suci', 5:24; 'Judita', 13:18.
2:4 - bi zbunjena od reči njegove, ... – Cp.: 1:4, 2:10, 4:6, 87:1.
2:4 - i ono će biti Veliko, ... –Velik i jak pred Bogom je onaj koji deluje u duhu punomoći od Boga, koji iz ljubavi prema Istini izvršava Zakon Istinitog: 1:5, 7:11, 23:6, 25:9, 28:3, 45:3-4, 51:18, 52:2, 75:3, 79:9.
2:5 – Cp. 'Psalmi', 145:13; 'Danilo', 2:44, 7:18.28; 'Otkrivenje', 11:15; 'Jeremija', 33:5-6, 30:9; 'Samuel', II, 7:11-13.16.
2:6 - Kako će to biti, s obzirom da ne znam za muškarca? – 'Upoznati' muškarca odnosno ženu je sinonim za bračni polni kontakt, snošaj: »Čovek pozna /hebr.: jora; grč.: gignMskein/ svoju ženu Evu, i ona zače i rodi Kajina, ...« ('Postanak', 4:1, v.: 'Suci', 11:39; 'Judita', 16:22; 'Apokrifni svitak Postanka', 20:17-18)
2:6 - a Sila Svevišnjega oseniće tebe, ... – Kada se kaže da Bog, Svetlost Života, mekoga 'zasenjuje', 'zaklapa' (grč.: epi-skiázM = 'zaseniti', 'sakriti'), zapravo se kaže da ga u skrivenosti ispunjava i zaštićuje Svojom Silom, Svojim 'krilima': 46:5; 'Dela', 5:15; 'Ruta', 2:12; 'Sirah', 45:5; 'Kraljevi', I, 8:12.
2:6 - ... Sveto koje ćeš roditi ... – 4:7, 60:18; 'Otkrivenje', 3:17.
2:6 - ... a Njegovo ime na zemlji biće zvano Isus-Marija, ... – Dvojničko ime Isus-Marija svedoči i ukazuje na Božiji princip dualstva: partneri koji žive u Bogu i za Boga jesu pred Bogom oličenje Muškog i Ženskog, Dajućeg i Primajućeg Načela; oni se ponašaju kao jedna duša i jedno telo. Isusova povezanost sa devojkom Mirjam iz Judinog plemena (6:10) postavljena je i predviđena od Boga koji je Duh Otac i duh Majka. Zato se i ukazuje da ono što je Bog sastavio čovek ne sme da rastavlja (42:5). - Staro jevrejsko poligamijsko uređenje ženi je i ime mužu podređivalo: »... Daj nam samo da ime tvoje nosimo, ...« ('Isaija', 4:1) Nezakonita žena Heroda Tetrarha se tako zove Herodijada – rMdias ('Marko', 4:19 i drugde)
2: 6 - ... On će izbavljati narod od njegovih grehova, uvek kad se pokaju i poslušaju Njegov Zakon. – Ime Jehošua i nosi značenje 'Gospod spasava', odnosno 'Gospod je Spasenje'. Hrist je Spasitelj (grč.: ho SMtr), Razrešitelj grehova svih onih koji se povinuju Njegovom Zakonu, koji žive u pokajništvu, koji ispravljaju svoje grešno ponašanje. V.: 6:5, 2:10, 12:10, 17:9, 25:10, 30:7: 'Dela', 5:31, 13:23; 'Jovan', I, 4:14.
2:8 - Jer sa Bogom nijedno postignuće nije nemoguće. – Sve ono što je u skladu sa Zakonom Stvaranja i Održavanja, sve to je uz Božiju pomoć i intervenciju dostupno i ostvarljivo čoveku koji ispunjava Zakone Života i kome je spasenje duše najpretežnija stvar. Bog je Svemoguć, jer je Svesilan: »Zar je Jehovi išta nemoguće?« ('Postanak', 18:14) – »Ja sam El Šadaj /= Bog Svemoćni/; putem Mojim hodi i neporočan budi.« (17:1, v.: 35:11)
2:9 - ... bedara tvojih. – »... Bog mu se zakletvom zakleo da će od roda njegovih bedara /ts osphýos/ nekoga postaviti na njegov presto, ...« ('Dela', 2:30) – »... Bedra si svoja potom poklonio ženama, i postao rob svoga tela.« ('Sirah', 47:19)
2:12 - i ona zanese u svome krilu Svetog Jednog. – 'Krilo' je sinonim za utrobu: 'Tobija', 4:4; 'Hošea', 12.4; 'Jov', 1:21; 'Samuel', I, 20:30; 'Jeremija', 1:5; 'Isaija', 66:9.
2:11 - Devojka će zaneti i zatrudneti, ... – »... Utelovi se /Duh/ u večno blagoslovljenoj Devici, ...« (96:19) – Hebrejski termin za 'devica' je bethulah ('Suci', 21:12; 'Postanak', 24:16; 'Levitska', 21:14 i drugde), dok ukazno srodni termin ha’alma (koji se u LXX prevodi kao 'devica' – he parthénos) označava (mladu) devojku, ženu dozrelu za udaju.
2:11 - i nadenuće mu ime Emmanuel – V.. 'Isaija', 7:14, 8:8. Isus Hrist je novi Adam, novi Melhicedek, novi David, novi Emmanuel.
2:11 - "Bog u nama" – »... On će prebivati s njima, i oni će biti Njegovi narodi, i sam Bog biće s njima, ...« ('Otkrivenje', 21:3; v.: 'Rimljanima', 8:31; 'Ezekiel', 37:27; 'Zaharija', 2:14; 'Levitska', 26:12; 'Kraljevi', I, 8:27).
2:13 - i pohita u gorski kraj, ... – »...Pa se o svemu ovome govorilo u svem brdovitom kraju Judeje.« (3:4) – Jerusalim, prestonica Judinog Doma, udaljena je od Nazareta nekih 120 km južno. grad je podignut na gorskom lancu koji se proteže duž zapadne strane Jordana i slanog mora. Judejski gorski lanac sa severa počinje gorama Karantanije (400 m nadmorske visine), ide preko Nebi Samvila (895 m) i Maslinske gore (818 m) do Morije brda (777 m), brda Ofel (744 m) i znamenitog Siona (784 m), brda na kojima je smešten Jerusalim. Prosečna visina judejskog gorskog lanca iznosi 800-1.000 m. Zato se i odlazak u Jerusalim (iz udaljenijih naseobina) predstavlja kao 'penjanje', a napuštanje Jerusalima kao 'silaženje': »Čovek jedan koji iz Jerusalima silazaše dole u Jerihon zapade među razbojnike.« (35:4, v.: 6:6, 35:5, 21:1) – »... Pokazivao se više dana onima koji su s Njim iz Galileje otišli gore u Jerusalim, ...« ('Dela', 13:31) – »Taj se narod sinova Izraelovih nije nikada uzdao u svoja koplja, nego u planinske uzvisine po kojima živi, jer nije se lako popeti na vrhove njihovih brda.« ('Judita', 7:10, v.: 5:19, 11:2) – Put u brdski Jerusalim se, stoga, naziva 'penjanjem', a put iz Jerusalima 'silaženjem'.
2.14 - i Elizabeta se ispuni Silom Duha, ... – Ko ispunjava Zapovesti duha Ljubavi, taj će i biti ispunjen Silom Božijom; on i može bližnjima pružati iz svoga ostvarenja i svoga ispunjenja, jer Bog je Punina (grč.: to plrMma), on će svetleti kao sunce Ljubavi i Pravednosti. Ispunjen duhom istine jeste čovek koji je se odupro grehu, ko je duhovno kršten, ko je jedno sa Svetim Jednim, ko je savršeno prožet Beskonačnom Silom: 1:5, 3:5, 87:6, 96:9; 'Otkrivenje', 1:10; 'Efescima', 5:18; 'Dela', 4:8, 11:24, 13:52, 13:9-19, 'Ponovljeni Zakon', 34:9; 'Letopisi', II, 24:20; 'Mihej', 3:8.
2:15 - I blažena je ona koja je poverovala. – »... Blaženi su koji ne videše – a ipak poverovaše.« (87:5)
2:16 - ... moj duh se raduje u Bogu, mome Spasitelju. – V.: 3:1 – »... Svesilni će biti tvoje radovanje, i lice ćeš k Bogu dizati slobodno.« ('Jov', 22:26)
2:16 - ... od sada će me blaženom zvati svi naraštaji. – »Blago meni! Žene će me zvatiblaženom!« ('Postanak', 30:13)
2:17 - I Milosrđe je Tvoje, od naraštaja do naraštaja, sa onima koji Te se boje. – Boga se Boji onaj ko Presvetome odaje slavu čineći njegovu volju iz ljubavi prema Istini, ko živi u poniznosti i skromnosti, svestan da je njegov život i njegova snaga samo od Boga i u Bogu: 3:4, 4:13b; 'Otkrivenje', 14:7, 15:4, 19:5; 'Sirah', 34:14, 25:10-11; 'Izreke', 14:2; 'Psalmi', 22:24, 111:10, 118:4; 'Jov', 6:14.
2:18 - Ti si pokazao silu mišicom Svojom. – Cp.: 'Dela', 2:33; 'Psalmi', 118:15-16.
2:19 - Ti si zbacio silnike s njihovih sedišta, a uzdiže smerne i ponizne. – »Gospod je srušio prestola silnikâ i potlačene posadio na mesto njihovo.« ('Sirah', 10:14, v.: 'Jov', 5:11, 12:19; 'Ezekiel', 21:31; 'Psalmi', 107:9; 'Samuel', II, 22:29.
2:20 – 'Isaija', 41:8-10; 'Mihej', 7:20.
5:12 - I prema svome običaju zapališe vatru, i pokloniše se Bogu pred plamenom. – Persijski magijci su, kao i indijski brahmani (Filostrat: 'Životopis Apolonija iz Tijane', III, 14), kao i svi prahrišćanski redovnici, bili poklonici Svete Vatre. Herodot ukazuje za Persijance koji su izbegavali spaljivanje leševa: »... Persijanci smatraju vatru za božanstvo.« (III, 16)
6;17 - ... noseći Ga od mesta do mesta. – U hinduizmu vozilo boga Brahme je hamsa (guska), Višnua ptica Garuda, a Šive bik Nandin.
9:4 - ... i videćeš decu /Svoje/ dece. – »... Jov doživje dob od sto četrdeset godina i vide decu svoju i decu svoje dece do četvrtog kolena.« ('Jov', 42:16)
9:8 - Onda Ga Đavo izvede na vrlo visoku goru usred velike ravnice, a okolo nje ležahu dvanaest gradova sa svojim narodima, ... – Cp.: »Posle toga ode Mojsije s Moapskih poljana na brdo Nebo, na vrhunac Pisge nasuprot Jerihonu, gde mu Jehova pokaza svu zemlju: Gilead do Dana, sav Naftali, kraj Efrajimov i Manašeov, svu Judinu krajinu do Zapadnog mora; zatim Negeb, područje doline Jerihona - grada palmi - do Soara. Potom mu reče Jehova: "Ovo je zemlja za koju sam se zavetovao Avrahamu, Isaku i Jakovu da ću je dati tvome potomstvu.« ('Ponovljeni Zakon', 34, 1-4)
19:6 – Cp.. 'Evanđelje po Tomi', log. 77. Hrist, Duh u Ocu, sveprisutan je Duh: 'Dvanaestorica', 21:7, 38:6, 44:3, 46:9. 67:10. Sveprisutni Život, Sveti Božiji Duh je i Hristov Duh, Zakon Života: 'Dela', 16:7; 'Rimljanima', 8:9; 'Galatima', 4:6; 'Filipljanima', 1:19; 'Petar', I, 1:11; 'Druga Klementova poslanica'. 14:4; 'Pastir', par. 78.
25:16 - ... da budeš bačen u krajnju Tamu. – U krajnju Tamu, u tamu spoljašnjeg (grč.: eksMthen = 'van', 'ispred'; eksMteros = 'krajnji', 'spoljašnji') dospevaju oni koji nisu živeli za Boga i u Bogu, koji robuju željama niskih nagona i grubih čula, koji se opčinjavaju blještavilom vanjštine, koji su svim nitima svoga učaurenog življenja vezani za spoljašnji privid, koji su bezakoništvom izgnali (eksMthéM = 'isterati') sebe iz unutarnjeg mira i radosti, koji su duhovno mrtvi zbog svoga nemilosrđa (61:19, 63:7, 64:13, cp.: 3:9). koji se spolja pokazuju ljudima 'pravedni' (60:12-13). V.: 'Jov', 5:14, 23:16-17; 'Tužaljke', 3:1-9; 'Psalmi', 143:3-4.
25:17 - Bolje je da podnosiš tugu, nego da zadaješ bol onima koji su slabi. – Cp.: 46:18, 75:18, 76:6.
35:15 - Odvoj se od nerazumnih ... – Cp.: 17:14, ‘Korinćanima’, I, 5:9-10, II, 6:14-16; ‘Dela’, 2:40; ‘Rimljanima’, 16:17; ‘Titu’, 3:10-11; ‘Otkrivenje’, 18:4; ‘Izreke’, 14:7; ‘Sirah’, 13:1; ‘Izlazak’ 23:7; ‘Damaštanski savez’, 6:14-15; ‘Druga Klementova poslanica’, 46:2-4.
39:2 – »... Neću da pominjem stvaralačku snagu svega onoga što zemlja rađa: onoga što niče iz sićušnog semena smokve i zrna grožđa ili iz najsitnijih semenki drugih plodova i rastinja iz kojih izrastaju ogromna stabla i debelo granje.« (Kikeron: 'O starosti', pogl. 15 – prevod Branko Gavela)
39:5 - ... pa ga u dva ili u četiri sata vode izlije, dok se sve ne izmeša da vino nastane. – V.: 35:13, 75:6, 76:9.22, 92.5. – Drevni narodi su vino najčešće koristili pomešano sa vodom (češće toplom, ređe hladnom): »... Naredi da se postave jela i donese mešano vino.« ('Danilo', 14:11; v.: 'Isaija', 5:22; 'Izreke', 9:2.5; 'Ilijada', IX, 202-203) Kod Helena vina su se mešala i sa morskom vodom, jer se verovalo da se tako bolje održavaju. Na rimskim gozbama pokrovitelj gozbe je određivao srazmeru u kojoj će se vino mešati (lat.: merum = 'čisto, nepomešano vino'). Krčmari su bili na lošem glasu da suviše vode dodaju vinu; kod Petronija Arbitera se zajedljivo primećuje da je svaki krčmar rođen u znaku Vodolije. Na zidu jedne krčme u lavom zatrpanoj Pompeji stajao je stih: »Neka ti ti, krčmaru, tvoje laži došle glave: ti drugima prodaješ vodu, a sam piješ vino.« - U Tosefta traktatu Bava mecia, iznosi se: »Tamo gde je običaj da se vino meša sa vodom, sa pola vode, trećinom i četvrtinom, treba ga mešati. Ne treba nikada odstupati od mesnih običaja.« (3, 27)
51.7 - Vi ste od vašeg oca – Đavola, i hoćete da činite žudnje svoga oca. – Cp.:21:2, 38:1. 60:7, 88:2-3. – »Po ovome se poznaju deca Božija i deca Đavolja: svaki koji ne tvori pravdu nije od Boga, ni onaj koji ne voli brata svojega.« ('Jovan', I, 3.10) – Na Kipru Pavle gataru Elimu koji je pravio smetnje apostolskom poučavanju oštro ukazuje: »O, prepuni svakog lukavstva i svake podlosti, sine Đavolji, neprijatelju svake pravednosti! Zar nećeš prestati da kvariš prave puteve gospodnje?« ('Dela', 13:10)
69:6 - Ali postoje brojne greške koje su ljubavlju pokrivene. – Cp.: 11:8. – »Pre svega imajte postojanu ljubav među sobom, jer ljubav pokriva mnoštvo grehova.« ('Petar', I, 4:8; v.: 'Jakov', 5:20)
79:7 - A bilo je protiv jevrejskog Zakona da saslušavaju nekog čoveka preko noći. – Cp.: 'Mišna', 'Sanhedrin', 4, 1.
79:11 – Tada veliki sveštenik razdra svoje haljine, ... – Po 'Tori', prvosveštenicima je bilo zabranjeno da razdiru svoje haljine ('Levitska', 21:10).
79:13 - I objaviše svoju presudu protiv Isusa, da zaslužuje smrt, ... – Po kasnijim talmudsko-rabinskim interpretacijama suđenja Isusu, Isusov slučaj navodno nije naprečac sudski razmatran već tokom 40 dana: »Uoči Pesaha /Ôäá×/ obesili su Ješu han-Nocrija /./ÜŮéŐ ÔŕŐćčŮ I /glasnički/ poklik je bio objavljen u toku četrdeset dana: "Ješu han-Nocri će biti kamenovan, jer se bavio čarobnjaštvom, zavodio Izrael i vodio ga u otpad. Svako ko može reći bilo šta u Njegovu korist, neka dođe da Ga zastupa". No, budući da nisu našli ništa što bi Mu išlo u prilog, obesili su Ga u predvečerje Pashe.« ('Sanhedrin', 43 A)
Post je objavljen 09.10.2010. u 10:20 sati.