Marketing
Glamur teškog roka
Guns N’ Roses u Beogradskoj areni
Nezaspali demon mistera Eksla Rouza i dalje predano radi, bez brige. Oživljavajući drevnu misteriju rokenrola uživo iz večeri u veče, od jedne pozornice do druge, ovaj veliki meštar sa zavidnim scenskim stažom, u onoj čudotvornoj tmini gledališta posvuda oko svoje, pirotehničkim dinamitima potpaljene predstave, još uvek moćno vrača i žudi i hipnotiše unikatnom elektroenergijom lične harizme.
Ako i niste naročiti pripadnik njegove armije obožavalaca, ne mari uopšte. Jer Rouz praktično u šou biznisu nema više da izgubi ništa, a - barem u Beogradu - odistinski daje sve. I to je za duboko poštovanje.
Ukrštajući nasleđe Iron Butterfly, Aerosmith i Led Zeppelin sa The Rolling Stones, stadionskim punkom i akceleriranim metalom, Gunsi su konstruisali u svoje vreme glamur teškog roka koji je vratio u popularnu muziku osamdesetih na velika vrata proplamsaje stare gladi za umnoženim gitarama i vokalnom ekstazom. U dvehiljaditim, pak, šou Eksla Rouza i njegovih novih, izvrsnih sviračkih kamarada u bendu, nakon iskustva ovog koncerta, svakako da nije tek rasprodaja stare slave, a nove pesme u živom nizu takođe se čine sasvim u redu.
Ako su salve uzbuđenih zvižduka u Areni negde tačno u 23 časa već veoma glasno pozivale Eksla da izađe, tajfunirajući se do grmljavine aplauza obožavanja i tako još nekoliko sve zemljotresnijih puta, onda je Rouz, sudeći barem po uznemirujućim vestima sa prethodnih nastupa ovog leta, bio u stvari veoma nežan prema Beogradu. Već oko 23.30 simfonija „pištolja i ruža“ pripravna je tako da počne, a ukleta gitaristička figura pod šeširom u vrhu scene plus impresivni vatromet, uvode u dvoipo časovni šou, načičkan karakterističnim divljim plesom Ričarda Fortusa oko sebe, opasanog gitarom koja doslovce diriguje repetiranim vatrenim eksplozijama unaokolo, obeležen nadalje jednim veličanstvenim klavirskim solom Dizija Rida na temu Bouvijevog „Ziggy Stardust“ i neobično pitomim i plemenitim Ekslom Rouzom u njegovim elegantno divljačnim rokerskim toaletama koje prpošno menja, neprikosnoveno i dalje špartajući scenom. „Sweet Child o’Mine“, „November Rain“, „You Could Be Mine“, „Paradise City“, „Live And Let Die“, kažete. Živi i pusti druge da vrište.
Autor: Zorica Kojić
Podeli: 
Facebook
Post je objavljen 26.09.2010. u 06:43 sati.