Da! (klik)
Hahaha. Prvo sam pukla i napisala blesavi preiskreni post, i plakala cijelu noć i živčanila. Onda sam ponovo pukla i zatvorila blog. A danas sam napokon došla k sebi, odlučila obrisat stare postove i krenut ispočetka. Ovaj put malo smirenije i laganije, jer ovo neki dan je bilo stvarno previše. Htjela sam se zahvalit svima vama koji čitate blog i koji me trpite ovakvu čudnu. Nije lako, znam. :D
Neki dan prčkam po Facebooku malo i naiđem na link kod jedne cure iz razreda. Link je bio sa stranice vjeronaučne družine naše škole, neka kolumna. Pošto mi je bilo užasno dosadno, odlučila sam pročitat tu kolumnu. Kad sam počela, svirala mi je Emilie Autumn u pozadini i nisam planirala to previše pozorno pročitat. Ali, već nakon prvih par rečenica odlučila sam se ispričat Emilie i isključit liniju kako bi mogla u miru pročitat i shvatit cijeli članak. Neki djelovi natjerali su me da promislim malo o stvarnim vrijednostima života. Evo vam i link, preporučam vam da pročitate, neće vam biti žao. LINK :) (klik)
Eto, neki kratak post, tek toliko da mi blog ne stoji bez posta kad sam već sve stare obrisala :D
Volim vas sve. :)
Half Jack.
Post je objavljen 02.08.2010. u 15:24 sati.