Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/janjoblog

Marketing

PLAČI VOLJENA ZEMLJO

Vidim, falim vam, vas pet-šest, kaj ste tuj i tamo komentirali moja mišljenja, moji vjerni istomišljeniki, pa ću odgovorit na objede Tvoje, prijatelju neznani, ni Janjo na ničijim jaslam, od nikega ne dobiva ni kune , van od svojih 10 malih pomagači, i još dok gre Miječa pemzija, a dokle će niki nezna niti more znat…?
Janji je nestalo optimizma, nestalo je nečega kaj joj je davalo snagu da se sprda s nevoljami i svojimi i tuđimi, da se sprda s bedastoćami koje čita po novinam, šokirana dgađajim koji nas nosu kaj cunami u duboko tamno potonuće, a mi to još niti ne vidimo, mučimo, duramo, grebemo ko gladne mačke po vratim svojih gospodari, kaj nas mislu utamanit da ostanemo i bez trun ljudskosti u sebi, da budemo puži, gmizavci ki će za koru kruha stat u dugačkem redu nenadanja…?
Kadi smo to mi…, ponosni kulturni narod, kaj smo mi narod, kad nam već tulke godine ni jasno kamo gremo…!
Kuliko još treba nami zet, kaj još more zet naša postavljena vladarica, da bi namirila lopovske rabote ministri i direktori koje joj je njezin veliki prijatelj i uzdanik ostavil u nasljeđe?
O čemu će pisat Janjo , kad vladarica veli da mora u rebalans radi 70. mil.kun, kaj ima jedan srednji gazda?
Zamisli , i reci mi, kaj ni to isto kaj kad bi mene moja nučica ili nuk pitali da im kupim sladoled, a ja rečem, nema dico moja, moram prije naredit rebalans, a vi čete bit krivi kaj to išćete….
Ili kaj je gore, naši su novci pri vladi, uvik su sve vlade raspolagale s njim, a mi smo uvik, bijanko davali, bez potpisane zadudžnice…
Kaj se morem temu izrugivat, ili HEP-u, ili MOL-u ili INI, ili čemu? Oholoj, prijetvornoj i samodostatnoj vladarici, koja nigda a ni neće bit izabrana od naroda.
Virovali ste mi ?
Kako, to da sam nekega prevarila kaj više ne pišem, ni Fatamorgana ne piše, pa niki ne veli da je na jaslam. Bilo čijim i bilo kojim…?
Zač sam ja dužna pisat a drugi nisu?
Po čemu smo moja seljačka družba, Mije, Mare , Ive, Roža, moja dica i moji prijatelji preko mojega pisanja pred vami dužni iznosit svoje divane, događaje i nevolje?
Kuliko ima pismenega naroda u ovom našemu malemu gradu ki bi bili dužni kaj reć, ispist i kakovu ispriku za svoje delo i nedelo?
Kaj sam ja špegalj u kem se ogledate, ili morda povjerenstvo preko kega iznosite svoje misli?
Jel mislite da sam medij, tako retko se javite i date mi podršku, iščete vidim i sad jesam li kaj napisala ?
I kaj ja morem mislet drugo neg vi, svi, imam i ja pravo na mučanje i tihu bol u duši..?
Strah mi zamlje dostojanstvo, znojim se i drhtim od jutri kaj neuzastavljivo dolazu….?
Nuki moraju pojt u školu, dica delaju za niš, imadu kredite, kaj i sav pošten narod, treba ih plaćat…, imam i ja, trebalo je minjat stoliriju, naredit popravki u kući i oko kuće, treba živit dan za danum i trošit, plaćat, silne uplatnice kaj dolazu u kaslić svaki misec?
Sram me je, duboki sram valje potlje straha remeti moj duh, tira me da malo divanim i puno žalosnih misli rojim u svojoj jednostavnoj glavi.
Prijatelju kaj mi tako niske objede šalješ, sedi napiši na bilo kojem bloku svoju muku, svoje misli, napiši iz svoje duše strah koji te razjida, napadni sramotu u koju smo dopeljani, razbi tugu u mojemu srcu ako ikako moreš i ja ću Ti se poklonit do zemlje i reč, fala .
Nimam zasad drugeg teksta, i ni mi drago kaj si me pozval na megdan, jer sigurno gubim ovu rundu,a morda i celi meč?
Ražalostit ću i Tebe i vas, kaj klikate na „Naše posle“, a uvik se moj narod oko mene smijal i dok nisam imela blok, uvik je frcalo sve od veselja i nade, al sam znala prepoznat i nevolje i ne puščat prazne nade, van iskat i za sebe i za nas iskru kaj je vraćala u radost, smih, a sada…?
Projdi jutrum kroz naš mali grad, vidi kuliko naroda gre na posal, prati suze straha i bola kod svakega kega sretneš i pitaj sebe, dal imaš snage reć „dobar dan, kako si“ ili reć „ ćemo pojt na kafu ?“
Ovo konda više nisam ja, tila sam sav taj čemer za sebe zadržat, nisi to pomislel?
Nego da sam izdala… kega, s čim, sa svojim rizikum radi kega sam imala komedije i prigovori, da sam neumna i Bog zna kaj sve ne?
Ajde, sidi i napiši ništo, ništo, da rečeš kaj ne valja, kadi smo kaj bi tribalo naredit a da iza tega mirno spiš i ne misliš čel biti kakvih posljedic za goli, obični, prosti život!
Da nisam vaša, da nisam van politike, sa prostum dušum i čistim srcum , bez računice i ikakove podrške u svojem obračanju svimi vami, dal bi i imela blok?
Svaka čast Maksu, svimi onimi ki mogu pisat , ali Janjo ne voli sramotu, bol i prevaru…ne voli crne misli i nikega ne voli trovat s njimi, a takve su se crne fleke nadvile nad mene da se nemorem , još uvik prebacit iz sumraka u svitlost.
I nač je ovo sada nalik?
Ajte bok!
JANJO, 3.srpanj 2010.


Post je objavljen 03.07.2010. u 13:54 sati.