Pozvala me susjeda na kavu, Tajanstveno se smiješkala, ima nešto da mi pokaže. Kakva sam naivna, bolje reći šašava, pomislila sam sigurno neka torta, već sam se oblizivala.
Pozvonim.
Udjem.
Kava.
Nema torte.
-A šta ćete da mi pokažete?
Počeh ja izdaleka, da je potsjetim na tortu.
Kud to rekoh. Ima dva sina, jedan vragolan od sedam godina, i “ozbiljan”, od šesnest.
Onaj “ozbiljan”otišao da spava kod druga, još mi nešto šapuće, ali ja mislim na tortu i ne čujem dobro. Nešto kao boji se od.... ne čuh čega...
Evo ga mališa sa iznenadjenjem
Ijaaaaooo, dreknula sam da me je ceo soliter čuo, skočila skoro sa petog sprata kroz prozor, srećom neki zazidani prozori, pa ne mogu da se uopšte otvore(pranje, prava uživancija za samoubice).
Klinac mi stavio u krilo nekog miša, posle se uspostavilo da je ipak zamorac, kao da sam imala kad da ga zagledam, ja vrištim, a klinac donese neku zmijetinu, smijem se sad ja, znam gumena... pružim ruku da je uhvatim, mene klinja našao.... ijaaaoooo... ono hladno, pipam ja... živo... najnoviji ljubimac. Sela sam bukvalno na pod, a ono čudo kliže prema meni. Nisam mogla ni da se derem od straha, samo sam prstom pokazivala
-Mrda... ovo mrda...
Volim životinje, nije da ne volim, ali još samo neko da me pozove na kavu i pokaže mi krokodila... i sad ne idem nigde dok ne pitam ko je u kući... sve da se nabroji... i komarci ako treba.....
Post je objavljen 24.06.2010. u 22:03 sati.