Bankomat
Zgodno je to sve plaćati karticom. Ponekad ipak treba i živa para, pa ja kretoh do automata. Gurnem karticu, napisa se nešto kao nema para, da idem u drugu banku. Jeste da ima milion banaka, ali meni bilo hitno, pa ja ponovo gurnem karticu.
Nestade ti ona, ni ne mahnu mi na odlasku.
Panično jurnuh u banku
-Moja kartica, propala...
Kakva sam naivna , ja mislila sad će lepo da mi je izvade i daju.
Nije baš tako bilo. Zovu nekog telefonom. Nije mi jasno kako taj zna da je moja kartica pa treba da odobri da mi je daju, mora da je neki mnogo pametan čovek.
Posle sat čekanja, dodje neka komisija, značajno su nešto brljali, pisali, popisivali, tek izvadiše moju karticu. Pružim ruku da je uzmem.
-Dajte dokumenta, da ste se rodili, da ste ovde, da imate plavu kosu, i visoke pete, da se smeškate kad bi trebali plakati i potvrdu da vam trebaju pare, ah da, i potvrdu sa dva svedoka da ste to vi, a ne oni... tako nešto od prilike...
Pribavila sam sve potvrde, potpisala tonu papira i opet ja pružam ruku.
-Ne može, mora da odleži tri dana.
I sad dok moja kartica leži u nekoj banci, valjuška se ko zna sa kakvim tamo karticama, ja razmišljam što li nisam rodjena na nekom selu gde ima slame, pa da lepo parice držim u slamarici...
Post je objavljen 18.06.2010. u 21:37 sati.