Malo sam razočarana, priznajem, što vidim da sve manje ljudi komentira moje postove, ja sam to zamišljala drukčije kad sam počela s tim, a sad stvarno ispada to, da moja razmišljanja, iako su iskrena, nisu nikom zanimljiva. Kaj stvarno pišem takve gluposti i trivijalnosti? Ne vjerujem, brijem da bi prije dobivala po pedeset komentara. Moj blog očito nije dovoljno atraktivan, ili moji istomišljenici nisu mene našli. Malo gubim motivaciju, obeshrabrena sam, ali ne previše! Ja ću i dalje nastavit pisati, nema veze što nema nikakvog interesa, al možda će se naći koja duša koju će zanimati, možda se čak i pronaći u bar nečemu što pišem. Ak i to uspijem, onda znači da moj blog ima neke svrhe. Koristi on i meni isto, ali kad ga već objavljujem javno, voljela bi dobiti koju povratnu informaciju o tome, svi to volimo !:) Raspravu...anything. Ovako je to monolog.
Istina, nemam fotografija, nemam bogzna kakav dizajn, ali kaj je to najvažnije? Mislila sam da je bitno ono što piše.
Ništa...ja sam i dalje prepuna dojmova, jedva čekam da ih odtipkam. Pozdrav, ako netko čita.
Post je objavljen 03.06.2010. u 23:52 sati.