Pregled posta

mobitele u smeće

Gledam kroz kuhinjski prozor. Vidim tri odašiljača za mobilne telefona. Jedan mi je opasno blizu. A svaki od njih zrači. Struka kaže da jakost zračenja pada s kvadratom udaljenosti. To se može reči i ovako: Jakost zračenja raste s kvadratom blizine. Gledam onoga koji mi je najbliži. S kojeg me zračenje stalno oplahuje s kvadratom njegove blizine.

Nažalost, to je samo polovica priče. Drugu polovicu čine sami mobilni telefoni. Da bi prenijeli signale do odašiljača i oni zrače. Istina puno manjom snagom nego odašiljači, ali njih je puno i to neposredno blizu oko nas. Poneki je toliko blizu da nam dodiruje uho.
Pred samo nekoliko godina je broj odašiljača i mobitela bio nekoliko puta manji. Danas svaki kvart u gradu ima barem jedan odašiljač, a mobitele nije moguće ni prebrojiti. Uz to je telefoniranje mobitelom toliko pojeftinilo da se sve više koristi.
Pred dvije godine, na nagovor Levantice, sam bacio svoj mobitel. Ispočetka mi je nedostajao. Ne toliko zbog telefoniranja, koliko adresar, kalendar i podsjetnik u njemu. Prvo sam kupio mali papirnati adresar u koji sam upisao sve kontakte koji mi trebaju. Nosim ga u novčaniku. S vremenom sam ponovno zapamtio telefonske brojeve osoba koje češće zovem. I najvažnije: kada se s nekim nešto odogovrim, onda je to dogovor: Nema više potrebe da se naknadno još telefonom (mobitelom) čijemo jedno pet - šast puta da bi potvrdili već dogovoreno.
Danas mi mobitel više uopće ne nedostaje. Naprotiv, puno sam slobodniji i neopterečeniji.

Hvala Levant!


Post je objavljen 01.06.2010. u 13:37 sati.