Bog Otac...
i danas o Njem više razmišljam... jer je blagdan Presvetog Trojstva...
jer nemamo posebniji blagdan Boga Oca...
i otkrit ću vam jednu tajnicu:
kako samo počela Boga Oca zvati: 'Tata'...
.......................
Bila jednom jedna propovijed. I svećenik koji je bio baš neobičan jer je tako normalno govorio o Bogu- tati, da je to bilo baš normalno... da zoveš Boga Oče... ili još bolje... tata...
Rekao je da kad bi god bio u nevlji zazvao bi: Tataaa, pomozi mi! i pomoć je stizala...
Auto u kvaru na putu - ... on zove Tatu... i tata sredi stvar...
Naravno da pomisliš: ma jee... ne ide to tako baš. Nekad nas ostavi u kvaru. Jer i to može bit za neko dobro...
Je i to. Al probala sam odma zvat Tatu...
samo što nisam znala šta mi triba...
pa sam se sitila da sam poželila jagode. Dugo ih nisam vidila ni okusila. A bila sam u situaciji da ih sama nisam mogla kupit. (Nije lipo Boga iskušavat... pomislio bi netko. Još ovako djetinjastim stvarima. Valja virovat u Njegovu očinsku ljubav. Znam. I Tata je zna da nije to po srijedi... nije iskušavanje... nego potreba... za Bogom koji je Ljubav)
I nakon par sati dođem u prostoriju u kojoj nikad prije nije bila takva slika na zidu (mali pano):
veeeeeeeeeeeelika jagoda - u obliku srca.................. a ja se u sebi smijem Tati i njegovoj maštovitosti
pa se mislim: Hvala, Tata... i ovo je lipo... ali ja sam mislila na prave jagode, prave pravcate...
Za par sati u kući u kojoj sam boravila jedna je žena donila - jagode!!!!!!!!!!!!!!!!! lipe, zrele, crvene...
tako da su mi milsi opet poletile Tati: Hvala Ti. Na ove sam mislila....:-)
Ali... dogodilo se da sam morala do doktora s nekim... a se činilo da će jagode bit pojedene be mene.... da neću probat niti jednu... i otišla sam bez da sam probala iti jednu:-(
i cilo vrime mislila o Tati i jagodama...
A kad sam se konačno vratila... ugledala sam da me čekaju zajedno s ručkom - jagodeeeeee!!!
Hvala Tata!!!
Post je objavljen 30.05.2010. u 07:10 sati.