Molim one koji znaju da kuhaju da ne čitaju post, da ne dobiju srčku.
Opšte poznata je stvar da pored mene JOŠ niko nije umro od gladi, ali isto tako, poznato je da me ne bi zaposlili u restoranu kao glavnog kuhara. Hmmm glavnog? Ne bih prošla ni kao brodski mali.
Dobijem ja super recept
250 dk putera
Jetrena pašteta 1kom
2 kuhana jaja
Luk crveni dve glavice
Soli
Sve dobro izmešati i dodati začine po ukusu.
Lako zar ne? Ona zadnja rečenica iz recepta me je upropastila.
Otvorim frižider, putera dve paklica i pol. Uzmem sve i umutim.
Jetrena pašteta? Nema... pa šta, uzmem riblju. Mešam ja dalje. Kapri mi se smeškaju, da stavim zrno, dva, ne može da pokvari...ups...ode deset...mešaj, Anam, mešaj... Malo milerama tek da bude više.... Koliko je to malo? Majoneza nije dobro da stoji, stavići i nju.
Luk? Koji, ima ga tri vrste. Ma staviću malo od svake.
Začini. Otvaram ormarić i stavljam sve što mi dodje pod ruku... čili... malo papra... ovaj još nisam koristila...mešaj AnaM, mešaj...
Sad sve strpati na tanjur i malo dekoracije... paradajz, što bi rekli rajčicu da sve bude kao raj
Gotovo.
Kuhana jaja? Ja zaboravila. Sad ću da ih oljuštim, napravim oči od masline, obrve kornišoni i komadić paprike, kisele za usta. Smeškaju se.
Naveče mi prijateljica reče
-Dobro ti ovo, kako si spremila?
-Kako? To je tvoj recept.
-Moj???? Ma, daj, reci mi kako je tačno...
I šta da se radi, počela sam...uzmeš puter, promešaš ga sa kikiriki puterom, dodaš jetrenu paštetu....
Post je objavljen 18.05.2010. u 09:31 sati.