Autobuščenje peto veče TEATAR
Pokunjena, neplaćenih računa, uz kaficu, otvorih koverat. Karta za premijeru pretstave koju sam iščekivala danima, i naravno nisam nabavila na vreme karte.
Uraaaa...
Veče
Kolebala sam se izmedju varijante, farmerke što je najnovija moda, ala baš me briga, i varijante srednjevekovna krinolina. Skinula sam farmerke, obukla čarape, razbarušila kosu i krenula... Greška, bus ne ide u tom pravcu, čekam tramvaj zvani želja... Kad je došao pokazalo se da vežbe u teretani nisu bile uzalud... ušla sam, moje čarape su se opirale... Interesantno su izgledale sa mrežom žica koje su jurile na sve strane, ali ko još gleda damama u noge?...
Prošli put je do mene sedela damica koja je na drugom činu izvadila sendvič sa sirom, šunkom, krastavčićima prelivenim majonezom, sa druge strane je sedeo par: ona natopljena sa tri različita Diorova parfema, a on je celo vreme gundjao da je sigurno pao na kladionici jer je izabrao utakmicu u kojoj su igrali neki idioti i zato je kvota bila takva kakva je bila i videće oni već kad će on ponovo... To mi nije bilo baš jasno...
Najlepše je bila pretstava u foajeu.
Tu se šeta gore dole, pije se šampanjac sa jagodama, ali tako da svi vide da si to možete priuštiti. Došle su dve neafirmisane pevačice da pokažu svoje nove toalete, i nekoliko glumaca da vide šta je ovaj uradio sa ulogom koju je on „odbio“. Pevačice silikonke i ne ulaze u salu... sigurno se boje mraka.
One nisu snobovi, pre bi se reklo somovi.
Primetila sam i neke političare opozicije koji su išli u stilu, stvorio sam svet, samo da se dočepam vlasti. Oni u najboljem slučaju ostanu do prvog poluvremena, pardon, do prve pauze... Dosta su uživali, sad malo neka uživaju drugi.
Gvirnula sam u garderobu, tamo se čuva cveće koje se deli na kraju. Po cveću možete videti kakva je pretstava. Ako su samo jedna korpa i dva buketa, pretstava se skida sa repertoara do daljnjega...
Psssttt... zvoni.... to je za one „otmene „ koji ulaze kad se zavesa digne da ih vide oni što su došli na vreme... Gurajući se, obavezno gledaju u binu, da nešto ne propuste, gurajući svoje... ono gde ledja gube svoje pristojno ime, trpaju sedačima u nos... Što se nisu lepo digli da ljudi prodju???
Pretstava je bila kakva je bila, sutra dolaze pravi ljubitelji da vide šta se dešava na sceni.
Na premijeri je važno uzeti jakne što pre, nećete valjda se zadržavati i aplaudirati, a posle se gurati za šešire, kapute, kišobrane. Dobro, dobro, ne vredjam, vi niste ni stavili kaput u garderobu, nego ste ga lepo držali preko koljena...imate li reumu?
Nastaviće se tramvajenjem do Bajkograda periferije
Post je objavljen 13.05.2010. u 13:03 sati.