Marketing
O Uskrsu, baba, o Uskrsu - pokojnoj babi Maši
Objavljeno u časopisu velikogoričkih župa "Navještenje"
-Kad ćeš mi doć da te vidim? - pitala me baba iznova kad sam je zadnji put nazvao.
-O, Uskrsu, baba, o Uskrsu, akobogda!- govorim joj ja.
-Daleko je Uskrs, zar nećeš prije? - pitala je zatim.
-Ne mogu baba prije, moram radit, al brzo će Uskrs, još dvi nedilje - tješim je.
-Ah, ko zna di ću ja bit dotle…- zavapi tužno
-Di i uvik, baba, kažem joj, još ćeš ti poživit barem pet il deset lita- pokušavam je tješiti.
-Ajde, sinko moj, al ne vidiš koji su mi zemani, ja svaki dan čekan da me gori digne….
Znala je što govori, jer vukla je stotu na plećima, pomagala se štapom i krunicom. Otajstva je povazdan slagala u nisku i Gospi ih darivala, za naše zdravlje i naše dobro. Dobra baba Maša.
Te večeri, samo sat kasnije, mater je moja povela u krevet.
Tek što je spustila stare kosti u postelju, oči joj se za svagda zatvoriše.
Štap je ostao, krunica je ostala, a njena kršćanska duša je otišla.
Digao ju je Nebeski Otac kako se i nadala.
Otišla je s Gospom svojom pod ruku. Nije se osvrtala.
Tamo gdje putuje, tamo ćemo se opet naći.
Tamo će me opet vidjeti.
Kada?
O Uskrsu, dakako, o Uskrsu!
Post je objavljen 28.03.2010. u 15:58 sati.