Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/o-konjima-i-micama

Marketing

KOMPA 2003-2010

Photobucket

Ostali smo bez našeg dragog Kompe.Dvotjedna potraga jučer je tužno završila.Ne znamo jel je završio pod kotačima nekog manijaka punog alkoholnih promila ili ga otrovao neki revni vlasnik neke kujice s pedigreom...

Nema ga.Spava pod jasenom.Čudno je da ga nema.Kak se teško priviknuti dok nestane nešto dobro iz života.Za zlima nitko ne pati.

Bio je s nama 7g.Preživjeli smo sve mladenačke gluposti u obilku natjeravanja susjedovih kokoši i zatrčavanja pod bicikle...Postao je član obitelji u tih sedam godina.
Prošle godine su nam se pridružile Simona i Lu koje je neka dobra duša izbacila u naše dvorište...Nije ih odmah prihvatio.Gledao ih je izdaleka i sumnjčavo.Ali su pak postal prjatelji,tim.
Bio je lud za traktorom,čim je čuo zvuk motora,već je spremno čekao kod prvog kotača.To uvijek i nije bila najsretnija opcija jer mu prometna pravila nsu bila jača strana,a on je bo pred prvim kotačem i baš ga je bilo briga za promet.Bilo je svakakvih situacija....
Volio se i voziti u traktoru,svukud je putovao s nama.....
Sate i sate je provodio na polju dok je bila sjetva li bilo kakvi radovi.

Osim traktora obožavao je lisice.Svaki dan je je vodio svoj mali tim u lov na lisice.Često su se vračali toliko blatni da su im samo oči sjale.Ogrebanih njuški....
Dok nisu ganjali lisice,kopali su rupe po poljima i lovili miševe,nje poznato jel su ikad išta ulovili,al vjerojatno nije u tome bila bit....

Mogla bi ovak do preksutra....
Čudno je da ga nema i nedostaje nam jako.Nadam se da je u psećem raju i da tam imaju tone lisica.

Fotoaparat isto nije volio,pa baš nema puno fotki,al ma dovoljno.

Nije bio ni neki čuvar kuće,svakog je dočekao mahanjem repa.

Bio je Kompa,vjerni stvor,uvijek tu negdje,izležavao se u sjeni,jednim okom budan.Uvjek spreman na novu avanturu.

Dobriša Cesarić
Kad budem trava

Možda će onda bolje da bude
Kada se jednoga dana preselim
U crve i u zemne grude.

Ljuljat ću se u travama veselim,
Mjesečinom i suncem poliven,
Rasitnjen i dobro skriven.

Ništa mi neće ostat od uma,
Nijedna misao mrtvoga duha;
Ja neću imat ni uha ni sluha,
Da slušam tišinu svojega šuma.

Ako me kada stanu i kosit,
Neće mi bola nanijeti kosa -
Jedini teret koji ću nosit
U novom životu biti će rosa.


Photobucket


Photobucket

Post je objavljen 22.03.2010. u 21:13 sati.