javlja se eto pravobraniteljica za decu iz mirnog kutka ispod zrinjevačkih platana i veli kak anđa, fox i cetinski trebaju paziti kaj govore deci koja su zalutala na audiciju za show. ja to baš ne gledam, al su me neki dan deca nacimala i moram priznati da sam se i nasmijala i zamislila. zamislila više nad tim kaj to jelavićka ima u glavi i jel zna ona di mi živimo. po svom dobrom starom običaju tu i tamo iskoči sa željom da umota u celofan stvari koje celofan ne ištu, kaj da živi u nekoj silikonskoj kugli iznad oblaka pa se svako malo spusti ko proljetna kišica. nego, pitala bih ja pravobraniteljicu kaj misli o pizdariji kaj se zove državna matura. mislim, u svoje sam vrijeme završila "običnu" srednju školu, a kad je trebalo upisati faks čoporativno smo otišli na prijemni i više manje smo svi upisali kaj smo šteli. pritom smo se dobro zabavljali i jedini pozitivni stres nam je bil razmišljanje gdje ćemo poslije svega zapaliti na more. a danas, kad mi dete drugi dan nejde u školu, jer ovi njegovi veći pišeju maturu, pa nema škole?! čujem, čitam i slušam kak svi odreda idu na pripreme za državnu maturu. koje vražje pripreme. i oni kaj su u gimnaziji?! pa kaj su delali u školi, kaj?! pa koje su to pizdarije, ljudi moji? uz to kaj je to dodatno keširanje staraca, to je i dodatno mučenje mladaca. ter onda pitanje što će sve to bubanje onima koji su u strukovnim školama i koji će jednog dana samo kuhati, slikati, šišati ili farbati. a šteli bi imati faks, ne? koji će im to k i na ovaj način. naravno, sve to ko ugarkovićka začini s maslinovim muljem muljaža oko probijene tajnovitosti, pa danas imamo priliku čuti kak su deca već unapred znala iz čega bu se pisal esej i kak već unapred znaju kaj bu pisali danas. jer da je neka teta nekom nećaku to rekla a teta radi u ministarstvu znanosti, prosvjete i sporta. a ja se pitam kaj je iz tog ministarstva u novijoj nam povijesti dobro zišlo. i zar sve to ne vonja opet na sprdačinu. i kaj se dogodilo nakon afere "indeks". jesu se vratile ocjene, jel se naselila pravda, jel zavladalo poštenje? ono kaj znam iz prve, druge i treće ruke je da deca danas znaju neka druga znanja, što je u konačnici i normalno, a da kao rezultat svih pizdarija stričeka i teta iz ministarstva ne znaju ni pol onog kaj smo mi znali a saznali smo bez stresa i muke. i da sve to kaj se događa krvavo plaćaju roditelji, a još krvavije deca. u grču, u stresu, u pomanjkanju vjere u sutra, u jednom nametnutnom bespoštednom natjecanju, u sveukupnoj amoraliji. definitivno ovo nije zemlja znanja već sranja. za tih pedeset milja kuna o kojima se priča da je bačeno za državnu maturu bolje da je kupljen šekret papir. reciklirani.
Post je objavljen 18.03.2010. u 08:06 sati.