Pročitam jutros jednoj ženi, koja u škole nije išla,
... ono iz evanđelja... o neplodnoj smokvi...
i pitam je...
- Ajde... kaži mi ti svoj komentar ovog jutrošnjeg evanđelja.
A ona će.
- Moj???
Aaaa smokva ti je ko i ljudi. Ima ji šta se tribaju obratit k Bogu,
pa triba pričekat... morebda će nadoć...
a tako je i tebi u školi. Ima ji šta su zločesti. A smiluješ in se pa in daš dva ako i ne znaju ništa, a unda dogodine vidiš jel se popravio,
...pa ako nikako neće da se poravi unda ga makneš od ostali da ne smeta njimon...
Tako san i ja usadila ona dva limuna. Pa kad vidin da na njimon ništa nema nego trnja. Samo smetaju. Onda san ji lipo posikla.
........................
- E, baš mi se sviđa tvoj komentar... kažem materi...
i razmišljam evo malo o onom šta je rekla...
--------------------
Meni uopće nije palo napamet da tu neplodnu smokvu uspoređujem sa đacima.
A sad evo... razmišljam... o njezinu komentaru... i o tome kako i žena bez škole vidi smisao u tome da se maknu oni koji smetaju, koji samo 'bezveze iscrpljuju zemlju'...
A koju po redu godinu tako isrpljuju zemlju?
Pa već treću... već treću godinu neki donose samo trnje...
I da im je bar ža... čovik bi reka... pričekat ćemo još koju godinu...
Ali šta ako imaju čvrstu nakanu - ne popravljat se... i radit po svom...
donosit samo trnje umisto plodova...???
Post je objavljen 07.03.2010. u 10:51 sati.