Marketing
Vilinska prašina
Nemoguće je ostaviti nešto s čime nikada nisi
hodao usporedno.
Znala sam da ću otići
i prije nego sam prvi puta došla.
I znala sam da će biti brzo.
Ti si dokaz
da više ne mogu mehanički
voljeti rukama, usnama,
kada se duševni otpor
udomaći.
Nikada nisam ni dijelom svojih prstiju pripala
tebi.
A ti... mogla sam te imati da sam te željela,
ali nekako se ovaj kutak u kojemu čučim
učinio pretijesnim za trijezni moment htijenja,
za ikakav afinitet.
Ne mogu ja to.
Ne mogu više...
Moj te krevet nije želio,
a moji zidovi vrištali
nestrpljivo prizivajući trenutak kada ćeš
izaći.
Izaberi:
želiš li čuti laž ili istinu?
Laž bi bila:
'Nije stvar u tebi, stvar je u meni.'
A istina:
'U tebi je stvar. U tebi. U svima.'
Radije zauvijek ničija,
nego nečija samo zato da budem nečija.
Ne mogu ja to.
Ne mogu više...
Nisi mi prišao blizu,
nisam ti dopustila da me prisvojiš,
otmeš samoj meni.
Kako nježno reći nešto tako grubo?
Vila je raširila krila
i odlazi, odlazi, odlazi... vraća se sebi u sebe.
Post je objavljen 22.02.2010. u 19:22 sati.