Marketing
MAŠKARE...na naš način
drage moje, a isto tako i oni jačega spola. evo, napokon nađoh malo vremena, da vam napišem novi post. sami znate razlog, ali za one koji ne znaju, evo malog objašnjenja... naime, mi smo naše valentinovo provele radno...bile smo na nastupu - neočekivanom, ali svejedno nastupu...u Bugojnu. tamo su nas pozvali Napretkovci da im uveličamo njihov maskembal i tako zajedno sa limenom glazbom, povele smo maskiranu povorku ulicama grada Bugojna. iako je bilo jako mokro...mi smo to odradile, jako profesionalno 
na što sam ja opet, jako ponosna!!!
poslije povorke, smo bile najveselije mačkare...najveseliji sudionici, plesali smo, skakali, pjevali, plesali...a bome i odnijeli 2. nagradu za najbolje maskiranu ekipu...moje seniorke...ŽENE MAČKE...čak su uspjele naći i svog Batmana...
ma sve u svemu je bilo SUPER...a najbolje nam je bilo kad smo se vraćali kući, jer smo morali ići redovnom linijom, pa kad smo banule onako namaskirane u bus i još zatražile 32 karte...
ma bilo nam je ZAAAAAAAAAKOOOOOOOOOOON!!!
a onda je došao i naš utorak... naš maskembal je bio pod našim rukovodstvom, budući da je u našem gradu sve zamrlo...pa eto mi se odlučile malo u akciju krenuti....hehehhe...zajedno sa ambicioznom trenericom 
hehehe...iako smo rekli da se u slučaju kiše sve odgađa, cure su bile nepokolebljive...i jako sam ponosna na njih a i na njihove roditelje, koji su mi dali punu podršku kada sam bila neodlučan poslat ih kući ili ne...roditelji su rekli kako je to djeci doživljaj i da ih pustim, jer nitko sretniji od njih taj dan nije bio ZATO JA SVOJE CURE VOLIM NAJVIŠE NA SVIJETU...
a onda, tu je i bio naš Krnjo, kojeg je trebalo spaliti, tu su bile i silne krofne i kolači koje smo trebali podijeliti, jer smo uz pomoć mama, napekli mnogo mnogo krofni i kolača jer smo htjele malo i naše sugrađane zasladiti....a tu je bila i kasica u koju su se skupljali dobrotvorni prilozi za odore...i na moje iznenađenje...bilo je tu nešto novaca 
a ne smijemo ni zaboraviti naš band LOST EDUCATION...koji su nam pjevali i svirali bez obzira na mogućnost strujnog udara a bilo je tu pjesmica za najmlađe...ma sve u svemu...na sve naše pehove, koji su nam se desili taj dan....od nemogućnosti glazbe da nas prati u povorci, kiše koja je padala samo tih pola sata povorke, i crknutog jednog zvučnika od razglasa...mi smo bile super raspoložene, zabavljale se i bilo nam je zakon...a znamo da će nam sljedeće godine, ako ništa biti više sreće, a mi ćemo se potruditi da nam bude LJEPŠE, BOLJE, VESELIJE...BROJNIJE....
eto ga, za ovaj put toliko, ako sam nešto zaboravila, napomenite me u komentarima...znam da moja bistrička to neće moći učiniti jer se odrekla interneta za korizmu, ali valjda će biti usmenih komentara...hehehhe...
i da....neka se sve moje cure, koje su uspjele pasti na putu naše povorke, obrate meni, jer sam ja ipak položila anatomiju...jer sve to treba LEDITI, KOMPRESIJA I ELASTIČNI ZAVOJ....hehehhe
ljubi trenerica svoje najdraže cure, i vidimo se neki drugi put
a kako je sve to izgledalo...pogledajte u sljedećem slideu 
Post je objavljen 18.02.2010. u 14:56 sati.