Pregled posta

Konačno na vlaku za Rijeku

Slavica ga je uhvatila ispod ruke naslonila se na njega tješeći ga
no on nije imao nikakvog osjećaja za to bio je tako prazan i tako
sam na tom svijetu. Sve je nestalo u trenu osjeća se je usamljn
i nemoćan da se bori protiv osjećaja, Hajde saberi se plačeš kao
malo dijete za nekom igračkom. Zar ne shvataš da je udata žena
koja ima muža kao iz daljine so do njega dopirale Slavicine riječi
Bože kako mu je išla na jetre sa svojim prodikama iako je bila u
pravu samo on to nije želio da prizna jer osjećaji su bili jaki.Idemo
kod mene da se malo umiriš govorila je Slavica, ne želim biti sam
nisam sposoban bit društvo nikomu pa čak ni sam sebi želim da
odem iz Zagreba čim prije. Kartu sam već kupio i putujem za Rjeku
molim te ne zamjeri mi , ali tako je najbolje jer ja sam jako osjećajan
a navezao sam se na Katarinu. Nisi se ti navezao na nju već si se
zaljubio u nju , zatreskao si se u Katarinu zašto to sebi ne priznaš.
Da jesam zaljubio sam se u nju što je tu čudno, ušla je u moj život
baš kad sam mislio da imam žena pun kufer i da neću uskoro da
se upustim ni sa jednom više. Tako ćeš ti i mene da prihvatiš iako
me cijelo vrijeme odbijaš mada neznam zbog čega , griješiš rekao
joj je ne odbijam te zar nismo vodili ljubav? O da ali nije to ono što
bih ja želila ja bih želila da osjetim vatru u tvojim očima, onakvu vatru
u pogledu kao kad si gledao Katarinu. Tako si je gledao primijetila
sam ja to i bila malo ljubomorna na nju , čuj ja sam donio odluku da
večeras odem za Rijeku i tako će da bude zašto nećeš da me shvatiš.
Katarina se neće ljutit na tebe ako ostaneš kod menenastavila je ona
da ga nagovara, nije važno da li će se ona ljutiti ili ne ja sam slobodan
a ona udata ali nije stvar u tome već u mojim načelima od kojih ja ne
mislim da odstupim. Baš si tvrdoglav kao mazga što bi bilo slabo u
tome da ostaneš kod mene par dana, ako ne par dana bar noćas bi
mogao da ostaneš kod mene da se malo pomiriš pa sutra možeš da
putuješ za Rijeku ako bude želio. Idemo mi popit kavicu na kolodvoru i
ti možeš da me ispratiš na vlak ako želiš bio je uporan Marijan, u redu
vidim da ne mogu da te nagovorim idemo na kavicu pa te budem
ispratila na vlak povrijeđenim glasom je dodala Slavica. Pronašli su
mjesto i sjeli Marijan ju je učtivo upitao što želi da popije, ono što i ti
naručiš naručit ću i ja. Ja bih popil kavu uzvratio joj je , zar samo kavicu
o ne ja ću da naručim rekla je konobaru. Donesite vi nama po rakiju i
kavicu , Nije mi do rakije ali popit ću je odgovori joj je Marijan. Šta misliš
da radiš u Rijeci upitala ga je Slavica, neznam neam nikakvu ideju kad
dođem u Rijeku malo ću da razmislim o tome. Šta mi preostaje no da
potražim posao u nekoj građevinskoj firmi ili da odem na brod malo se
otisnem na more. Možda bi čak bilo najbolje da pođem na brod tako bih
imao dovoljno vremena da razmislim o odnosu do žena. Dobro je rekla
Katarina za tebe ti si jedan mali naivko previše si mekan do žena dodala
je naslanjajući glavu na njegovo rame. Samo nije mi jasno zbog čega me
ustrajno odbijaš a to me još više pali na tebe , ma ne odbijam te shvati me
da smo se sreli u nekim drugim okolnostima bilo bi sve drugačije ali ovako
bih imao osjećaj da sam izdao Katarinu. Ček malo nećeš valjda reći da ti je
Katarina rekla da ne ostaneš kod mene, ma daj odakle ti to ona me je baš
nagovarala da ostanem kod tebe jer bi bio u Zagrebu kad bi ona dolazila
lakše bi se sastajali. Pa u čemu je problem što onda ne želiš da ostaneš
želim o svemu dobro da promislim a to ću moći jedino ako se udaljim iz
Zagreba. Ok hajde da se dogovorimo ako ne uspiješ da dobiješ posao u
Rijeci vraćaš se u Zagreb kod mene ja ću ti preko poznanstva sredit neki
dobar posao u Zgrebu važi? Dobro razmislit ću o tvojoj ponudi sad idemo na
peron jer će vlak bit postavljen , pozvao je konobara ali Slavica nije dozvolila
da on plati piće već je to ona učinila. Primila ga je ispod ruke i uputili su se
ka peronu, vlak je već bio postavljen pa su ušli i Marijan se smjestio u prvom
praznom kupeu izvukavši sjedalo pripremajući ga za spavanje. Zar nećeš ni
da me poljubiš za rastanak , pa još vlak ne polazi a poljubit ću te naravno.
Ka vlaku je je kretao otoravnik što je značilo da će uskoro da krene put Rijeke
kad nećeš ti mene ja ću tebe rekla je grleći ga i prislanjajući svoje usne uz
njegove uzvratio joj je razmišljajući , eh pa to nije obični cjelov no ništa nije
rekao. Obećaj da ćeš da se vratiš u Zagreb i da me posjetiš , znaš adresu
u svakom slučaju javi se sa karticom bar govorila je ona izlazeći iz vagona.

Prorok .



Post je objavljen 18.02.2010. u 00:00 sati.