Kažu da kad jednom padneš na dno možeš ići samo prema gore.
Zašto mi se onda čini da sam ja čak i ispod dna?
Jedno vrijeme je život bio lijep, bilo je sve u najboljem redu, a onda, u posljednjih nekoliko mjeseci sve se srušilo kao kula od karata.
Izgubila jednu vrlo važnu osobu, škola užas, ljubavi nema, društvo užas.
Čak niti ja i ona nismo više iste.
Da dobre smo. U ovim trenutcima i najbolje, ali on ju je promijenio.
Jesam li ljubomorna?
I da i ne.
Moja najbolja, barem nekada najbolja, prijateljica je našla dečka iz snova. Jako mi je drago. Zaslužila je to...
Ali opeet..mene je zanemarila. zanemarila je nas.
zapravo.
ma.
toliko bi toga htjela napisati.
ali ne znam to sve reći da ne ispadne pogrešno.
Ma sama sam si kriva.
Sve sam mogla da sam bila pametnija,
a što je najgore, da mi se takva situacija opet dogodi vjerojatno bi glupa ja učinila isto...
Bolje nisam ni zaslužila.
Nova Godina?
Nadanja?
Nema ih.
Najveća želja mi je bila imati nekoga pored sebe, za taj prvi novogodišnji poljubac ali toga nema..Ne znam ni zapravo idem li kamo na doček.
Ma zapravo. Ipaak se nadam...
ali nada je kurva... nema veze.
Izgubljeno je samo ono čega smo se odrekli?
Ili možda ipak ne?
Nebuloze.
* Dum spiro, spero *
E da mi je vrijeme vratiti
:/
<3 J <3
Čuvali te svi dobri anđeli.
Koliko god si me povrijedio.. opet priznajem da ste lijepi zajedno.. i volite se.. želim vam sve najbolje. barem onoliko koliko jedno slomljeno srce može poželjeti. I will always be your friend - till the end...
Možda ne znaš.. ali da. "Svake se noći tiho pomolim, sa željom da te sutra ugledam..."
I onda te vidim s njom.. ali mi je svejedno.. gledam te.. zamišljam.. i opet se nadam.
aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
dobro šta sam ja napisala sad?????????????????????''
ma dosta mi je svega.
to je pouka.
Post je objavljen 29.12.2009. u 00:57 sati.