Ukopana ostala sam na mjestu, gledala sam tvoje tragove i obris koji je posTao sve manji, i manji...odjednom je nestao.
Znam da je teško kad nekoga ostaviš, ali ovaj put imam priču s pravim krajem. Čudno , jel tako?
Pokušala sam zaspati tu noć ali tvoja sjena me pratila...nije mi dalo mira to što je trenutno tako, ali oboje znamo ako si damo pauzu to nikad više neće biti isto, uostalom rekao si da je ono što te nekad ispunjavalo sada prazno...
Možda sam čudna, ali meni vrijeme ne predstavlja ništa, meni je već dosta čekanja... nemam pametne zaključke, nemam pamerne poteze...imam sebe i zbrku u glavi i životu...
Možda previše mozgam, možda se ne prepuštam kako bi trebala, ali vidiš i sam... trebalo je stati kada bilo je vrijeme, sada je prekasno...nismo više ni zajedno, čak nismo ni bili...ili jesmo, možda... tko zna šta je bilo... sad je najteže okrenuti glavu i vidjeti što sam imala, a izgubila...
Opet gledam naprijed... tko zna... i opet priča koja je kratko trajala...ali sve što je lijepo kratko traje...pa tako i ti i ja....:(
Post je objavljen 19.12.2009. u 13:58 sati.