Marija je pripremala ručak i razmišljala o budućnosti
ma i kad dođe maćeha ona će tada malo bit doma jer
će bit u školi a to znači preko tjedna u Varešu a vikend
za vikend će bit doma. Nadam se da neće bit baš tako
jako naporna osoba , no znala je da su te nepismene
osobe jako tvrdoglave i da im je jako teško nešto utuvit
u glavu. Gimnazija a poslije gimnazije šta onda, samo
gimnazija i nije neka stručna sprema koja bi joj mogla
obezbijediti neki pametan posao ali nema priliku za
neku drugu školu u Varešu. Grah sa suvim rebrima se
polako krčakao na štednjaku a ćaća će doć skupa sa
Marijanom i Ivanom na ručak . Ćaća je imao jednu malu
sobicu u Vareš Majdanu ispod bolnice , tamo će bit ali
nedostajat će joj domaća atmosfera , Ivana i Marijan eh
tako mora da bude . Stala je na prag i gledala preko njiva
jer sad bi trebakli da se pojave školarci, bilo je vreijeme
da se pojave ukoliko se nisu zaigrali negdje u šumi na
mirisnom vrijesu kauboja. Eh idu treba postavit stol da sve
bude pripravljeno kad stignu doma, grah je bio skuhan i
salata pripremljena . Već je sve bilo na stolu kad su se na
stepanicama začuli koraci , dolazili su a znala je da su
gladni kao vukovi. Grašina je za ručak bit će artiljerije
govorio je ćaća ulazeći i sjedajući na svoje mjesto pored
prozora, da grašina je a ja nisam u školi ni marendao tako sam
gladan da ću smazat i tanjir danas, govorio je Marijan ulazeći.
Naravno moralo se uvijek čut i pozdrav Hvaljenisus i Marija
pozdravila je Ivana, šta ste tako gladni da ne pozdravljate
kad ulazite, Meni će Bog da oprosti zna da sam grešan šta
čekate sjedajte da krstimo i jedemo govorio je ćaća kroz smijeh.
Posebno smo volili kad se u grah stavi komad suhe slanine
pa kad se skuha izreže se na sitno sa crvenim lukom e to je
bilo ono pravo uz grah. E sad još samo da se napijemo onih
mlaćanica pa će bit veselo govorio je ćaća kroz smijeh kad smo
završili sa ručkom, ne treba mlaćanica jer vam pita sa jabukama
ne bi odgovarala poslije njih govorila je Marija iznoseći tepsiju
pite sa jabukama. E ti si moja najdraža kuharica kćeri tebe neću
dat od kuće za male šolde, ma lijepo ti ćaća o meni kao da si
šiptar i da bi me prodao, a da ti se riješio ženit pa bi me se htio
riješit. Halooo nemoj da me povlačiš za jezik znaš da to nema
baš nikakve veze i da se ćaća šali . E ćaća , moj ćaća pa i ja se
šalim zar ne osjećaš to. Da vidim ako pita bude dobra onda te
neću prodat ciganima kad naiđu govorio je ćaća dok mu je pita
klizola niz grlo. E moj ćaća možda bi ja i pošla sa ciganima kad
budu drugi put nailazili kroz selo, znači ako me nema ja sam
dobrovoljno pošla sa njima. Ti si previše bijela tebe ne bi mogli
prodat ciganima al ovog ovde ikebanu njega bi mogli jer je on
baš garav ko pravi firaun. E ako naiđe neka lijepa ciganka da
znate da ću da odem od vas samo ako bude dobro kuhala kao
naša Marija, govorio je marijan smijući se .
Prorok .
Post je objavljen 12.12.2009. u 00:00 sati.