Kako, odakle sad to, ma nije moguće da se ženi?
Da sestro Ana dobio je sliku od nje, u stvari netko
drugi je pisao pismo i poslao njenu sliku jer je ona
nepismena, Iz Međugorja je to je neko selo kod
Mostara koliko se sjećam , tako je rekla Marija.
Ona još cura mlađa od njega 13 godina a ćaća je
invalid sa ukočenom nogom i bez lijevog oka sa
troje djece, kao iz nekog romana ali ne sviđa mi se to.
Meni tu jednostavno mnoge stvari nisu jasne sestro
nas troje smo uplašeni, strah nas je da će to donijet
nemir u naš dom, jeste da bi Marija mogla da ide
dalje u školu ali ona bi rađe da se tata ne ženi pa
kad ne bi ni išla u školu na jesen iako je želila da
se upiše na gimnaziju u Varešu.
Eh Marijane to je malo čudno ali kad je ćaća tako
riješio nitko ga neće odvratit od toga , znam ga dobro.
Dugo su pričali a Marijan se pitao, zašto ne bi mogla
sestra Ana da bude maćeha, ako već mora da dođe
ta maćeha, sestra Ana kao da je slutila šta Marijan
misli, upitala ga je, Šta ti to hodi u mislima.
Eh sestro Ana kad bi bar vi bili naša nova mama vas
bi još i mamom mogli zvati jer ste doista tako nježni
tako dobri, Marijane , Marijane o tome tvoj ćaća
odlučuje a ne ja i on se drugačije odlučio uzdahnula je.
Idi sad Marijane u krevet kasno je, lezi i pokušaj da
zaspeš san će ti dobro doći nisi ništa jeo danas, nisi
čak ni mojih kolača probao. Dobro sestro Ana vaše
kolače ću ipak da kušam, siguran sam da su dobri
tako dobri kao i vi, slatko se nasmiješila milijući ga
po glavi. Pojeo je par kolača, bili su doista dobri još bi
jeo ali bilo ga je sram , tako je bio odgojen a osjetio
je glad. Jako su dobri sestro Ana mogli bi mi napisat
recept da ga dam Mariji ona bi bila jako vesela jer
voli da kuha i sve što kuha mi pojedemo u slast , kažu
da je i pokojna mama dobro kuhala, ja se na žalost ne
sjećam jer sam bio jako mali kad je umrla, suza mu je
kanula a sestra Ana ga je privila na svoje grudi tješeći ga.
Osjećao se tako sigurnim i zaštićenim uz nju, kad bi bar
tako i bilo pomislio je, kad bi se ćaća predomislio i
oženio sa sestrom Anom a ne nekom tamo nepoznatom .
Pođi Marijane moram i ja da obiđem pacijente jer to je
moj posao koji moram da čuvam, hajde slatke snove
ti želim. Marijan se nevoljko odvojio iz naručja sestre Ane
tako mu je prijala njena blizina i zaštita, bilo je tako prijatno
uz tu ženu koja je imala zlatno srce, topao i nježan pogled.
Ne brini ja ću da se pozanimam šta je sa Leilom i da joj
prenesem tvoje pozdrav, jer imam jednu prijateljicu koja
je susjeda od Leile. Ona će mi reći sigurno, već sutra
popodne ću da je potražim a tebi ću javit prekosutra pošto
sutra ne radim jer sam noćas dežurna. Marijan se uputio
u sobu malo pomiren sa sestrinim riječima legao je sa
mislima na Leilu i utonuo u san. Pred jutro se trgnuo iz sna
ružnog sna, sanjao je da je Leila otišla negdje i da je nije
uspio pronaći iako se jako trudio oko toga.
Ležao je i razmišljao o tome što je sanjao, pitajući da li se
doista može desiti i da nikada više ne vidi svoju Leilu.
Na drugom kraju grada je Leila mislila isto
kao i Marijan, jer joj je stric rekao da sutra odlaze kod
stričevog brata u Crnu goru, zbog čega sad u Crnu goru
pitala se Leila, tamo negdje u planine Bogu iz leđa tamo
su bilo prošle godine u planinama gdje je taj drugi stric
živio sam sa svojim stadom ovaca .
Nije mogla da spava, kad je stric pokucao na vrata i pozvao
je da ustane jer trebaju poć na željeznički kolodvor, vlak
polazi rano i treba da stignu na vrijeme jer vlak ne čeka.
Prorok.
Post je objavljen 17.11.2009. u 00:00 sati.