Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/raznoalneprazno

Marketing

Pet dana slobode

Bila sam pet dana doma. Dala sam malo krvi, pa dva nagradna dana plaćenog dopusta spojila s praznikom. Uživala sam bez obzira što me od toga četiri dana boljela glava, dva dana trbuh.
Napravila sam puno stvari koje sam namjeravala već duže vrijeme srediti. Nisam obavila sve planirano jer za to bi mi trebalo barem mjesec dana slobodno.

Ali sam barem:

- očistila odvod u kuhinji (sifon i cijev s visokotlačnim čistaćem) – sat i pol posla
- oprala zavjese, dekore i prozore u dnevnoj sobi – dva dana posla (ima pun kurac toga jer je površina sveg tog sranja sedam dužnih metara puta visina, a sve se mora i peglati- tu sam ispizdila skroz na skroz kao i svaki put kad se primim tog posla i velim si da je ovo zadnji put kaj to radim i da sve skup ide u smeće)
- skinula i oprala karniše i kutiju za rolete u dnevnoj sobi, te izolirala kutiju sa spužvicom s unutarnje strane – tri sata posla
- oprala sam četiri ogromne bambus rolete kaj su prek ljeta na balkonu, a prek zime spremljene za drugu vruću sezonu – četiri sata posla
- pospremila balkon i šupu u podrumu, te sve viškove s balkona odnijela u šupu – dva sata posla
- montirali smo svjetlo u kuhinji iznad sudopera što nije baš bilo jednostavno jer je trebalo iz frižidera sve isprazniti, izvući ga van (a iza sranja od paučine i prašine), staviti iza njega duplu utičnicu, opreti frižider izvana i iznutra, oprati pod, ormariće i pločice, vratiti ga nazad i vratiti stvari u njega – četiri sata posla
- posadili smo jagode na balkonu i to na specijalna način kaj smo našli na netu – okomito u plastičnu cijev od kanalizacije – a najebali smo se s piljenjem, grijanjem cijevi i izvlačenjem džepića sa strane u koje idu jagode, išli na Savu po šljunak za drenažu, išli po zemlju u Bauhaus – šest sati posla

i to bi bilo to. Više manje. Ostalo ne računam kao svakodnevno kuhanje, peglanje, čišćenje i dr. Čak je i stari mužiću komentiral: "Znaš, tvoja je mama volila raditi, al ovo kako N. radi je nevjerojatno.". Ah, kaj sam ponosna. Al najbolje mi je od svega kak uživam i divim se tome kaj sam napravila.

Jučer me poštar šokiral. Donjel je pismo za mene iz Općinskog suda u Zagrebu, za mužića pismo iz Općinskog suda u Zadru, a starom penziju. Nisu me ta pisma šokirala neg sam poštar. Pozvali smo ga da sjedne u kuhinju dok dođe stari koji se baš nekaj u sobi presvlačil. I tako on sjedi, ja kuham ručak, gleda me i veli: "Vi ste nekak drastično smršavili.".
"!?!? Pa, nisam baš."
"Jeste, jeste. A možda mi se čini jer Vas nisam dugo vidio."

Poslije to pričam mužiću i velim mu da je on sigurno za to kriv jer mi živce ispija, pa sam sva ispijena (naravno u šali). On mi pak veli da to nije neki problem, jedno šest, sedam pizza i opet će bit sve kak je i bilo. Uh, kaj volim pizze i to one kaj ih doma složim. Već mi sline cure na samu pomisao.

Zvala me seka. Nisam je vidjela ni čula mjesecima. Udaljile smo se. Iz nekih privatnih razloga, al lijepo od nje da me se sjetila. Veli mi da me pozdravlja B. (nekadašnja prijateljica) i da pita za mene. Rekla sam da joj je mogla reći ak je zanima kak sam da me nazove na taj i taj broj telefona. Znam da je ne zanima i da je pitala za mene tek reda radi. Bah!


Post je objavljen 13.10.2009. u 10:46 sati.