Pregled posta

Ich hab nur mit dir dieses Gefühl...

Unsterblich

Ich will mit dir für immer leben,
wenigstens in dieser einen Nacht.
Lass uns jetzt beide keine Fragen stellen,
weil keine Antwort für uns passt.

Mit dir hab ich dieses Gefühl,
dass wir heut Nacht unsterblich sind.
Egal, was uns jetzt noch geschieht,
ich weiss, dass wir unsterblich sind.

Wir könnten auf 'ner vollen Fahrbahn stehn,
auf einem Dachfirst balancieren.
Unsere Augen wären zu und wir zählten bis zehn,
es würde uns trotzdem nichts passieren.

Denn mit dir hab ich das Gefühl,
dass wir heut Nacht unsterblich sind.
Egal, was uns jetzt noch geschieht,
ich weiss, dass wir unsterblich sind.

Wir haben uns gegenseitig leicht gemacht.
Sitzen auf 'ner Wolke und stürzen nie ab.
Hier geht's uns gut, denn wir sind auf der Flucht,
bis die Sonne uns am Morgen wieder zurückholt.

Ich hab nur mit dir dieses Gefühl,
dass wir heut Nacht unsterblich sind.
Ich weiss, es kann uns nichts geschehen,
weil wir unsterblich sind, unsterblich sind.

Die Toten Hosen

Ljeto je bilo prilično dosadno. Beskrajno smucanje po mojoj sobi nije urodilo nikakvim plodom, jedino kojim kilogramom više. No kako se ljeto dosadno vuklo prema kraju, došla sam i ja na svoje. Jesen je donesla malo dinamičniji raspored i u trenu se sve promijenilo. Dojmovi su jaki, to je sigurno.
I sad, nakon kaj su se neke neti prekinule i moj se život promijenio, odlučila sam da malo promijenim i ovaj blog. Od sada ga pišem samo i jedino zbog sebe, onda kad ću ja to htjeti o o onome o čemu ću ja htjeti.

Pa da počnem onda redom.
Prekinula sam jednu dugu vezu. Jednostavno nije išlo. I očito su to svi vidjeli puno prije mene. Samo kaj mi je ovo ljeto otvorilo oči i kaj sam odlučila krenuti dalje. Kraj.
Jedva sam dočekala rujan jer je bila organizirana radionica kreativnog pisanja za kratku priču. Jedina razlika je kaj nisam stigla ići na nju i to nakon svog tog besposličarenja. Od pet dana kad je bila, ja sam bila samo dva nazočna. Jedan dan sam propustila zbog sprovoda, a druga dva zbog produženog vikenda sa svojim novim dečkom.
Da, imam novog dečka ! Znamo se već dugo, ali smo dosad bili samo prijatelji. I jednostavno se desilo. Nisam ni sama sigurna kak se to sve okrenulo u stotinki, samo znam da još malo i proći će već mjesec dana kak se družimo. Većinu vremena provodimo zajedno, gledamo filmove ili idemo nekud. Sad zadnje je išao sa mnom na upis druge godine (da, službeno je ) pa smo ostali na produženom vikendu na Pagu. Bilo je sjajno, vrijeme je bilo lijepo, stigla sam se nagledati House-a i sprobavati kak se napamet dela smjesa za palačinke, i utopiti kruh u mlijeku kad sam ga pohala (jadan se skoro raspal, koja komedija )... Ma, savršen vikend. Nije mi se baš doma išlo nakon toga . I sad taman kad sam se vratila doma, shvatila sam da je mjesec praktički gotov i da treba spakirati stvari i odseliti u Zadar, u moj novi stan (koji je, usput, predobar ). Upoznala sam si i cimericu konačno, cura je super, sitna vegetarijanka, skroz simpatična, čak se nije ni predomislila glede stana kad me upoznala, haha.

A i nisam ja jedina koja je sretna. Koliko sam primijetila, svi oko mene su jednako zadovoljni i svi su mi rekli da sjajim. Nadam se da se ne vidi u mraku.
Samo mi je sad malo teško vratiti se u Zadar kad toliko toga ostavljam. Slijede mi duga tri tjedna dok moj dragi ne dođe k meni. Njemu će sad početi ispiti na faksu pa dolazi dok to riješi. Jedva čekam !

Sretno mi u novoj akademskoj godini, valjda ću i ovu jednako položiti (navodno je lakša ). Cimi moja, selim ti ja . I sretan mi put... vraćam se svome životu kojeg NAPOKON imam.

Post je objavljen 06.08.2009. u 15:42 sati.