za cetrdeset cetiri mjeseca mrcvarenja Sarajeva.I ja bih,ko onaj stari,
mogao reci:NEMA NI JEDNE MUKE KOJA ME NIJE SNASLA,JEDINO STO NISAM RODIO.Ali stvari s pocetka rata potresale su me triput teze.Mozda zato sto su mi bile triput neshvatljivije.Kasnije,covjek,na sve ogugla.Pa mu se cini:sve mu je shvatljivije.
U maju nasi uhvate u Hrasnom dvojicu snajperista i bace ih sa nebodera.
Za jednog,ni po cuda:Srbin sa beskrajne trake.Kad prica,pozelis da mu zavrnes rukav i potrazis mu broj proizvodni utetoviran u misicu.Drugi je bio najbolji prijatelj koga sam imao.Gurnuo bih,za njega,obje ruke u vatru.Karadzic ga opsotonio.Izuzeo mu dusu za potrebe odbrane Srpstva.
Nema drugog objasnjenja.Tri dana bio sam bolestan.Jecao kao ubodenik.I shvatio da mi je opet uciti sta je crno a sta bijelo.Da mi se svijet iskosio i da ce zavazda ostati takav.Kao toranj u Pizi.U ratu mi je postalo jasno:
covjek je teski promasaj.Pobacaj,u stvari.
A krajem maja '92.zove me punica iz Beograda.ZETE,NEMOJ MI ZAKLATI DETE.NEMOJ,MLEKA TI MAJCINA.Ja,zblanut,mislim:stara siznula.Sta vi to,gospodjo Angelina,pobogu,pricate?Je li vam dobro?NEMOJ,ZETE,
GROBA TI OCEVA.DESET HILJADA SRBA STE POKLALI U SARAJEVU.
Ko?Mi?Gospodjo Angelina,Bog s vama,sta vi to pricate?ALI NEMOJ,
BAREM TI,ZETE,ONOG TI HLEBA STO SI GA U MOJOJ KUCI POJEO.
U taj cas mi je bilo ko davljeniku.Kome kroz glavu,vele,sav zivot prodje u sekundi:Sta je to bilo?Prividjenje?Jesam li sanjao ono prijasnje,pa sam probudjen u ovo sada?Ili se moram iz ovog sada sto prije probuditi?
Precutim to Jeleni.Da barem nju postedim.Da se ne mora preda mnom stidjeti.Ali nisam mogao ne reci svome komsiji.Srbinu.A njega je to peklo,i ne mogao Jeleni da ne kaze.
BITANGO!STIDI SE SVOJE SIJEDE KOSE!OSTARILA SI,GADE,A NISTA NISI NAUCILA!ZALUD SEZDESET GODINA ZIVIS,VUCIBATINO STARA!Ma nema sta joj Jelena nije rekla.
Kasnije,gospodja Angelina-otisla u Njemacku.TO JE MOJ NAJVECI GREH U ZIVOTU!-veli kroz slusalicu i kroz suze.Ne znam.Ali se vise nicemu ne cudim.A kad se ne cudis vise,to znaci da su ljudi tvoja najgora ocekivanja ispunili.Jedino sto molim Boga:daj mi da se ne sjecam,barem,ako ne mogu zaboraviti.
(Marko Vesovic-"POLJSKA KONJICA")
Post je objavljen 13.07.2009. u 00:03 sati.