Ne znam od kud da počnem..ne znam kako izraziti ono što mi je u glavi..u srcu..na duši...
Kad vam je netko drag..jako drag.. dodjete na neku razinu komunikacije... možebitne veze..a opet... nekako fale kockice koje bi završile mozaik...
i ideš u nešto svjesna da će kraj bit pošto poto negativan..ali ti je lijepo... tebi..ne misleći na drugu osobu...
onda staneš..okreneš se..i vidiš da ste vas dvoje... ne samo ti...
pa se bojiš nekih nerealnih strahova...ali i bez obzira na tu privrženost ti riskiraš prekid komunikacije jer nisi hrabra suočiti se sa nekim stvarima...
onda sam tužna... plače mi se... sluša mi se samo pjesma "Love hurts" .. ma da je ljubav preteška riječ...
osjetiš se izdano... od strane sebe a i te osobe..jer nekako se bojiš shvatit da ne gledate istim očima to...
ne znam...
Post je objavljen 21.06.2009. u 23:37 sati.