Zrak poslije kiše je blagotvoran. Nečije ruke su protresle nebo kao kada protresem i zategnem posteljinu.
Volim kada kiši u predvečerje, pa sve ako je i oluja. Ima neke ljepote u tome kad pokisneš do kože kada ideš kući. Možda zato tako često zaboravljam kišobran.
A onda suha i ušuškana osluškujem kako usporava, uljuljkujući se u san. Držimo se za ruke kiša i ja, pa ponekad ne znamo koja je prije zaspala.
Post je objavljen 30.04.2009. u 22:29 sati.