Predraga moja.....dugujem ti ispriku jer sam te zapostavila...jer sam ti pretpostavila neku drugu sebe u nepostojećoj dimenziji...oprosti mi za varanje i pretvaranje kako mi nisi baš tako jako bitna za rast i razvoj,za postojanje.....Pokušala sam te pospremiti poput prošlosezonske garderobe u neki pretinac,okovala te,pravila se da ne čujem noću kuckanje po mojim mislima....kako si me samo dozivala.....
Predraga moja....vratila sam ti se....jer shvatih ,mila ,da bez tebe nisam ja,da ne mogu disati,ni vjerovati,ni praštati....Vratila sam ti se bolja nego ikad,jača nego ikad,odlučnije nego ikad.....i sad ćemo opet biti jedno....i nemaš više potrebe šaptati....pričaj opet onim našim jezikom,anđela i vilenjaka......
Mislim se kako se žena u jednom trenu izgubi u svoj toj ljubavi koju pruža drugima.....utopi se,nestane u silnim emocijama tuđe potrebe, u vlastitom vjerovanju kako tako i treba biti....
Davala sam se,dajem se i davat ću se naravno još.
Ali.....
Ovaj put dajem amen sebi i tebi,predraga moja,davat ću se i SEBI........
Post je objavljen 16.04.2009. u 12:27 sati.