Nema sumnje. Volim ju. Moje srce se slamalo dok sam odlazio. Ali ta razumijte me morao sam ici. Ako ne zbog svoje obveze tada zbog svog razuma! Jer razum sam prijatellji gubio, a sada gubim nju. Ponovo. Ponovo se tresem poput sibe na vjetru kad pomislim da cu opet ostati sam. Ponovo brisem vrele suze kad pomislim na njeno odsudstvo. I ponovo, o boze ponovo se prisjecam onog dana kad sam ju prvi put ugledao. Zbog straha od suza preskociti cu opis tog dana. Te noci, tog lica koje mi je tada uljepsalo zivot, a sada ga drzi u svojim rukama. Bauljao sam sumom danas. Sam. No usamljen bih bio i ókruzen milijardama ljudi. Jer nije bilo nje. NJE! Dame i gospodo bez nje, moje ljubavi, moje misli, mojih osjecaja. Jer ona meni predstavlja moje osjecaje, moju ljudskost, ono dobro u meni. Sada Vas s postovanjem napustam dame i gospodo. Nadam se da cemo se uskoro cuti. Mozda u boljem postu. Mozda u boljem zivotu ( u mom slucaju, bolji zivot je tamo gdje je ona, a ona se od mene udaljava, dakle nema boljeg zivota za mene).
Vrag s vama dame i gospodo, jer bog ce vas napustiti kao sto je zivot napustio mene.
Post je objavljen 21.03.2009. u 20:10 sati.