Nisu ni ove maškare što su nekad bile. Idu samo tamo gdje nanjuše lovu. Evo tako otvorim ja sad vrata i dajem im punu šaku bombona, a meni mala bubamara kaže A DI JE TETA KAJ DAJE NOVCE? Ta teta bi bila moja mama koja je u par sati spiskala svu moju ušteđevinu za autopraonu.
I kad im daš bombone, one neće. Zamislite vi to. Mrcine jedne male. Sljedećima ću ponudit jabuke i naranče ove kaj već dugo stoje, meni više nisu fine.
Eh gdje su ona dobra stara vremena kad sam iza čoška vrebala obučena u betmenicu i krala djeci sve slatkiše koje su nosili u velikim vrećama...eh. To su bili dani.
NEOČEKIVANI DODATAK NA POST PRED SPAVANJE:
Vrijeme: 23:00
Mjesto: Moja soba, dakako, svakako
Imam ja tu jednu frendicu. Ono, za nju bih odvojila zadnjih 10 deka buđole, eto toliko mi je draga. I sad ću pisati o tome koliko se u nekome možeš prevariti. Ono, bila je to kul ženska, brza i oštra na jeziku. Bez problema bi te ta poslala u pizdumaterinu ak joj je bil loš dan. I ja to cijenim. Bolje to nego da me gleda u oči i govori mi jedno, a u sebi me šalje u, već spomenutu, pizdumaterinu.
Sukus: Cijenim kad me ljudi glasno šalju u pizdumaterinu. I da odmah spriječim neke pametnjakoviće koji to sad namjeravaju napraviti u komentarima, dodat ću NE CIJENIM KAD TO NETKO RADI BEZ RAZLOGA. Tako, sad sam valjda eliminirala sve psovače osim skaske. Nju nitko nemre spriječit, čak ni don ćuna. A trudi se jadan...
Vratimo se mi ovoj mojoj Sanaderici. Tak ju zovem od milja. Ma nemrem, preteško je ovo i za pisati...
Post je objavljen 24.02.2009. u 20:40 sati.