Nakon dugo vremena i citanja starih postova probudila se u meni zelja za necim novim (ili starim). Ne mogu jos ni sama vjerovat sto mi se dogadja, ali upravo sam krenula pisati novi post za svoj skoro vec zaboravljen blog. Eto prvog dana drugog polugodista u drugom razredu, ja navecer umirem od dosade u domu i krecem u nove pustolovine pisanja ovog, nadam se poduzeg posta. Vani je naravno uzasno hladno ko i prethodnih dana, tak da actually, nije ni zdravo sad ic nekud. Heh. I eto, sad bas kad sam se uzivjela u pisanje teksta, zove me teta. Inace, zove me svaki dan i tolko mi sere, uopce mi se to vise neda slusat. Ali, ne mogu si pomoc. Moram je trpjet. Ah... Taj zivot. Tolko se stvari dogodilo. Bas imam zelju izbacit sve iz sebe. Ovo ce sad sigurno zvucat blesavo, al ovaj laptop je moj najbolji prijatelj, sve mu mogu reci i povjerit mu se, a da sam sigurna da to nece nekome proslijedit. Hehe. Bas mutavo. Al, sta ces. Kolko mi se zivot promijenio u zadnjih, recimo, pola godine. Opet su mi se vecinom dogadjala ona nazovimo ih ½pubertetska sranja½. Slusajuci soundtrack sa ½Queen of the Damned½ zamijetih kako ja uopce nisam ono neko true thrash stvorenje, nego sam obicno... Nista?! Kolko se ja zavaravam s tim, a zapravo to uopce nema nikakve veze sa mnom. Sad mi je nastala velika pomutnja u glavi. Zasto se ja prikazujem onakvom kakva zapravo uopce nisam? Nema to smisla. A opet obecat sam sebi da ces nesto promijenit, ah, ta obecanja. Da, to je zapravo istina. Zasto se ljudi (trenutno mislim na sebe) pokusavaju prikazati u nekom svijetu u kojem uopce nisu, u svijetu koji uopce ne postoji? Kad malo bolje pogledam, to je kao i moj imaginary friend koji zivi u laptopu. Nekako se u zadnje vrijeme nesto promijenilo u mojoj glavi. Kao da sam do sad cijelo vrijeme slusala kazetu na A strani, a sad sam je naglo okrenula na B stranu. Ne mogu bas reci da se sve promijenilo, ali relativno drugacije gledam na neke stvari. Zasto se zamarat nepotrebnim stvarima? Nema smisla... Imam neki feeling da sam sve blize onome kad cu shvatit sto zapravo zelim u zivotu i koje su moje pozitivne, a koje negativne strane. Trenutno jos u meni vlada dilema, ne mogu se jos odlucit. To je ono kada neki svoj postupak u ponedjeljak smatras savrseno ispravnim, a vec u utorak se sam sebi smijes koja si jebena budala. Sad dok pisem rijec po rijec u ovom postu, sve mi ima takvu jebenu smisao i tak sam ponosna na sebe kad uspijem iz sebe izvuc te neke stvari za koje inace ne nalazim rijeci, a onda malo zastanem pa procitam cijeli post od pocetka do kraja i zakljucim da je to hrpa govna nabacanih po papiru. Eto, bas se dobro sad osjecam kad cujem da nisam jedina u sobi koja nesto uzalud tipka. Ocito nadahnjujem ljude; Lara je upravo pocela nesto pisat. Mozda je to jos samo jedan u nizu projekata iz likovnog, ali mozda je postala produhovljena kao i ja pa se upustila u ovako ½dubokoumna½ pisanja. Cilj ovog posta je bio da sve sto mi je na pameti u neko trenutku, izbacim van iz sebe. Mozda je to neka nova vrsta meditacije. A-a, nebi rekla, to su samo obicne gluposti (mislim da ce to tako protumacit vecina vas koji upravo citate ovaj post). Da, moram jos izbacit iz sebe to da sam nemadugo shvatila kako previse pricam o svojoj privatnosti, onakve stvari o kojima bas nebi trebali pred svima pricati na razglas (½Where did you sleep last night½...). Eto mislim da je to bas jedna od onih stvari koje su lose kod mene, one koje su negativne. Sad kad bi trebala pisati zadacu iz engleskog, koje ima tolko da bi ju tjedan dana mogla pisat, ja pisem sranja koja uopce nemaju smisla ni sa cime (eto jos jedne mane). Mislim da sam u zadnje vrijeme obogatila svoj rjecnik (osim prokletih psovki), sad bas gledam recenica koje sam napisala, neke sam zbilja dobro srocila. A eto, napokon neka dobra strana (kolko-tolko). Nesto je upravo u meni pocelo budit agresivnost... Hm... Stvar je u tome da se nije nista dogodilo u posljednju minutu, ali meni vise ne stima sve u glavi. Mrzim kad se to dogadja. Bas mislim o tome kak bi mogla na fejsu u profajl napisat kak imam novi post na blogu. A pitam se, hoce li ga itko procitat? Ima nekih stvari koje bi toliko htjela izbacit iz sebe, ticu se nekih odredjenih (uglavnom dvolicnih) ljudi koji su, recimo, dio moje svakodnevnice, a razocaravaju me iz dana iz dan sve vise. Ne zelim izazivati svadje, a opet kad samo malo razmislim kolko me ti ljudi zivciraju (to je blago receno). Zavidim onim ljudima kojima je sve ravno i bas ih boli kurac za sve. Bojim se nesto reci, a ne mogu vise trpjeti (opet sam u dilemi). I sto sad uciniti? Iako sam vec okusila sto znaci ostati bez dragih osoba, opet se bojim da bi se uskoro moglo ponoviti. Sve ono sto se dogadjalo prije, proganja me i sada i znam da to ne zelim ponoviti, ali opet mi nesto neda mira. Onak, na jednom ramenu mi sjedi andjeo, a na drugom vrag i svaki mi tupi neku svoju pricu i ja sad ne znam na koju stranu da krenem. Jedina odluka koju sam donijela i koje se drzim je ona o pusenju i od tog poroka se zbilja uspijevam suzdrzat bez razmisljanja, a sve drugo se s vremena na vrijeme ponovi. Sve one lazi i te gluposti... Zanima me samo da li postoji ta savrsena osoba koja nikad u zivotu nista ne slaze. Nek mi se javi, molim ju, jer ne mogu vjerovati da postoji netko takav. Daleko od toga da ko i prije izmisljam ona sranja jebena koja su mi unistila najbolje dane (dane koje sam, btw, obozavala), ali nije da sam svetica (fala bogu nisam nikad ni bila). Progone me duhovi proslosti (XD) – koji kretenizam! Kad smo vec kod dvolicnih ljudi koje sam gore spomenula, tolko ih mrzim, a i sama sam takva. Mogla bi danima pisati o tome, a to zapravo nece imati nikakvog smisla, jer bi opet ostala stajati na jednom mjestu jer bi pisala samo o sebi i onome sto mrzim kod sebe. Koda ce ovo pisanje ista promijenit. Pokazat cu svijetu kakva sam i sto sam zapravo (sama sebi se divim na tome kaj sam napisala neke stvari kojih se beskrajno sramim) – naravno, ako nekoga zanima... Ovim postem bi htjela jos nesto reci... Nesto sto nisam jucer mogla najbolje srocit jer... Jer... ? Ugl, radi se o jednoj osobi (ona ce znat koja je ako ovo procita), kojoj bi se htjela iskreno ispricat za sve kaj se dogodilo medju nama... Dogodila su se tolka sranja prosle godine, koja nisam zeljela ponoviti jer su bila negativna iskustva, a sad su se opet pocela ponavljat, sto je i dalje protiv moje volje. Zelim reci da mi to prijateljstvo puno znaci, zapravo, mislim da je to jedno od najboljih i najcvrscih prijateljstava koje, nadam se, necu unistiti kao i vecinu njih do sada. Bez obzira sad na sve ono od prosle godine, koje je koliko-toliko izgladjeno, opet su se pocele ponavljati te stvari koje prvo krenu s ignoriranjem, nekontaktiranjem i tim sranjima, a zavrse potpuno razoreno, kao da nije ni postojala neka povezanost. Priznajem da zaserem sve kad je to najmanje potrebno, ali trudim se da pobijedim sama sebe i da to sve napokon prestane. Ne zelim jos jednom ostati bez najbolje Prijateljice (ovaj put zaozbiljno mislim najbolje), jer da nema Nje, sve bi bilo jos gore. I bez obzira na sve svadje i gluposti koje su se dogadjale, ovim putem zelim toj Osobi reci OPROSTI, a najvise sto zelim je da to prijateljstvo jos vise ocvrsne i da ga nista ne moze razoriti. Sigurnija sam nego prije da se nece ponoviti stvari koje su se vec dogadjale i zelim da ta osoba i ja kao najbolje prijateljice ove godine odemo zajedno na more (kao sto smo vec prosle godine planirale) i da bez obzira na udaljenost, ponekad posjetimo jedna drugu i da nista ne stoji izmedju nas kad je prijateljstvo u pitanju. Da, skoro sam zaboravila napisati, isto tolko kao sto zelim sve ovo gore, zelim i to da se jos vise zajebavamo i jos vise druzimo u drustvu etanola (XD) i da bude bolje nego sta je ikad bilo! Eto... Nadam se da ne trazim previse i da nista od toga nije nemoguce ostvariti. Eh... Mislim da bi ovo bilo sve kaj cu napisati u ovom postu. Dovoljno je za jedan dan. Zelim jos jednoj osobi reci (On ce znati ko je) da je neopisivo obozavam i volim toliko puno da je to nemoguce srocit (onaj ultramegajakoturbojumbo je neusporedivo s tim sto a osjecam)! Pozz... =)
Post je objavljen 12.01.2009. u 21:59 sati.