Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/mrmajestyk

Marketing

Save the last dance for me

Photobucket

Assassination, 1987. D : Peter Hunt ; Charles Bronson, Jill Ireland, Jan Gan Boyd, Stephen Elliot, Erik Stern


Kraj je osamdesetih, Ronald Reagan izlazi iz Bele Kuće, i njegov naslednik je izvesni Calvin Craig. Calvin je oženjen hollywoodskom starletom Larom (Jill Ireland), koju bije glas da je izuzetno težak karakter. Koliko težak, saznaje ubrzo iz prve ruke visoki oficir Secret Servicea Jay Killian (Bronson), kome dopada nezavidan zadatak da se brine o dotičnoj gospođi.

Ubrzo, Killian počinje da sumnja da neko kuva atentat na prvu damu (koju u filmu, iz meni neobjašnjivih razloga, zovu šifrom "One Mama"). Posle par "incidenata", Killian i Lara polaze na cross-country trip, tokom kojega se pokušaji atentata nastavljaju. Killian ubrzo otkriva da ova zavera ide iz visokih krugova, čak možda i od samog predsednika...

Photobucket

Assassination je, možemo slobodno reći, retko voljen film. Pritom, ne mislim na to da je retko voljen kao "redak u moru loših", već je doslovno retko voljen - svi ga mrze. Bronsonovi fanovi, mainstream kritičari, hack bloggeri (poput mene), svi redom seru po njemu. Tanak scenario ? Jeste. Nedostatak akcije ? Jeste. PG-13 limunada ? I to. Totalno imbecilan kraj ? Copy that. Uopšte, pokušavam ovde da vam stavim do znanja da je Assassination napljuvan sa dobrom razlogom. Kao konvencionalan film, it sucks. That simple. Međutim...kao fan Bronsonovog lika i dela, ne bi bilo moralno sa moje strane da ovo ostvarenje svrstam u najteže treševe. A razlog je prost i jednostavan.

Premotajmo par godina nazad, preciznije, do 1984., kada je Charlievoj dugogodišnjoj supruzi, Jill Ireland, dijagnoziran rak dojke. Jill je pregurala jednu mastektomiju, šest godina bila ljutu bitku sa bolešću, da bi na kraju preminula 1990. Do te 1984., Chuck i ona bili su nerazdvojni, kako na fimu, tako i van filma. Bračni par Bronson je zajedno delio screentime čak 15 puta do njene dijagnoze. Imali su dvoje svoje dece, plus tri deteta iz Jillinog braka sa glumcem Davidom McCallumom, i svi su bili one big happy family. Poznato je da je Bronson sve svoje slobodno vreme provodio sa porodicom, i da je mnogo voleo Jill. U knjizi Paula Talbota Bronson's Loose : The Making of Death Wish Films, mnogobrojni su iskazi drugih glumaca i producenata koji svedoče o tome kako je on-set Charlie bio skroz jedan tip, povučen i privatan, ali da bi se njegovo ponašanje promenilo za 180 stepeni čim bi Jill bila u okolini. Velika to beše ljubav.

Stižemo, dakle, i do poente svega ovoga. Assassination je bio labudova pesma Jill Ireland, njena poslednja želja, da još jednom, dok može, glumi zajedno sa Charliejem. Jill nije volela standardne Cannonade u kojima se pobije pola miliona ljudi, niti je volela ekstremno nasilje, pa odatle i PG-13 rejting. I zato, eto, ispade ovakav film. I zaista, za Cannon produkciju starring C.B., ovo je krajnje atipičan projekat - čak su i redovne right wing reference svedene na minimum (sem par viceva o tome kako će Killianu nedostajati Nancy Reagan). Još jedan kuriozitet je da je ovo jedini Cannon Charlie koji nije režirao ni Michael Winner, ni J. Lee Thompson. Iza kamere je britanski veteran Peter Hunt, koji je dobar deo karijere proveo vezan za Jamesa Bonda (montažer na nekoliko ranih filmova iz ove franšize, kao i režiser On Her Majesty's Secret Service). Vredi spomenuti da Hunt i Charlie nisu kompletni stranci - šest godina pre Assasinationa, njih dvojica su sarađivali na filmu Death Hunt, gde Charlie glumi trapera koga juri Lee Marvin.

Photobucket

Da film bude ipak gledljiv, potrudila se pokojna gospođa Bronson. Mada sam često pljuvao njene epizode u ranijim opisima, i zaista, Jill Ireland za moj ukus nikad nije bila neka glumica, ovde ona daje sve od sebe. Uspešno je skinula neki fensi američki akcenat, koji oslikava njen "rich upbringing" kako i scenario opisuje, još uspešnije glumi razmaženo derište, a njen fizički izgled je još uvek bespekoran - i pored teške bolesti sa kojom je u to vreme bila suočena, Jill i ovde deluje kao prava lepotica. Njeno prisustvo uveliko utiče i na Charliea, koji je neobično veseo i dobro raspoložen za jednu Cannon produkciju. Izostaju svi oni mrki pogledi i tome slično...oboje glavnih glumaca su često nasmejani i vedri, bez obzira što im je obema bilo poznato da se konačni rastanak primakao.

Reč dve i o radnji i tome sličnom...ne radi se o toliko negledljivom ostvarenju, ali je sve mnogo naivno. Od akcionih scena, imamo par zabavnih momenata, gde je choice cut definitivno okršaj bazukama (see it to believe it) na nekoj izolovanoj farmi. Sporedni glumci su mahom nebitni, sem možda slađane azijatkinje Jan Gan Boyd koja glumi Bronsonov love interest. Nije loš ni veteran Stephen Elliot kao šef tajne službe.

Kad sve saberemo, Assassination mi je nekako bolje legao od đubreta kakav je Messenger of Death recimo, ili Murphy's Law. Zato, uz blag naklon i poštovanje prema pokojnicima, prelazna ocena...RIP Charlie & Jill.

Post je objavljen 12.01.2009. u 18:00 sati.