Nakon četiri godine, evo me opet na ulici. Ili bolje reći na tržištu.
Istina je da sam planirala promijene ali ne baš na ovaj način. Plan je bio: nađi novog magarca kojeg ćeš uzjahati prije nego što sa starog sjašeš. Ali se stari ritnuo prije vremena. Nije da nisam vidjela da se nešto golemo i ružno valja prema meni ali sam mislila da će me mimoići. A možda i bi da se nije pojavila ženinog rođaka žena koju je trebalo podmiriti a nije bio nitko drugi tko će izvisiti. A opet, po današnjim kriterijama ona ima sve komparativne prednosti: mlada, zgodna, gore ( ispod brade) je ima više ( puno više nego mene) dolje je ima manje (puno manje nego mene). I ja onda izvisila.
To što pričam o poslu i o tome da bih tu ja sa svojim znanjem i iskustvom trebala imati barem malu prednost- izgleda je u ovom slučaju nebitno.
I tako.......na staru godinu ja dobila pokon.....blago meni.
I šta da pričam: prvo sam se depresirala. Prvi mi je poriv bio da se zavučem u krevet i neživim, da se ( baš kad moram) odvučem do kupaone, frižidera i TV i da me svi puste na miru dok ne skapam.
A onda sam se sjetila: trebalo mi je godinu i pol dana da skinem 15 kg a za vraćanje gubitka nazad mi ne bi trebalo niti 4 mjeseca (dobro ajde možda 5).
A osim toga male su šanse da me udari tramvaj, autobus, meteor ili kakav huligan te mi tako skrati egzistencijalne muke kada sam u krevetu nego kada sam vani. Pa sam odlučila da se neću zavlačiti u krevet- kontraproduktivno je.
Poslije sam se sjetila da ću sada imati više vremena:
-više vremena za blog
-više vremena za čitanje
-više vremena za pisanje i nastupanje
-više vremena za prijatelje
-više vremena za ručni rad
-više vremena za vježbanje
-više vremena za izlete
-više vremena za plivanje (prvo u bazenu a poslije na Jarunu)
-više vremena za vožnju biciklom ( čim se led digne)
-više vremena za pravi život (kako se čini)
Jedino čemu se još nisam dosjetila jeste kako ću financirati sve to za što ću sada imati više vremena.
Neke sam opcije već aktivirala: plavi oglasnik, besplatni oglasi, tri komada
- biti ću nekome tajnica,
- biti ću nekome domaćica,
- biti ću nekome kurva
Za sada interesa nema niti za jednu opciju.
Za jednu opciju imam zahvaliti obrazovnom djelovanju HRT-a.
Kada se sa ovozemaljskim životom oprosti neki naš siroti sugrađanin/sudržavljanin njegova penzijica propada osim u posebnim slučajevima.Šteta je što te penzije, mukotrpno zarađene tako olako propadaju i ti novci ostaju državi.
A ja nezbrinuta i ne znam zašto ne bih bila korisnik takve jedne svotice osim što me propisi i pravila diskvalificiraju..
Penziju može naslijediti samo njegova supruga ili dijete doživotno nesposobno za rad i samostalan život. Kako dijete nisam i nesposobnost nemam trebala bih imati status supruge. Poželjno bi bilo da sam supruga penzionera od 80+ sa penzijom 3.000+ .
Žalosno je što niti za ovu opciju nemam interesenata.
I sada kad sam sve ovo stavila na papir, ma kakav crni papir, na monitor sam stavila- skoro pa sam se redepresirala.
A dobro, sve će se riješiti.
Kažu da imamo zaliha plina da se grijemo kako spada sve do kraja zime i bez Rusa. I sad mi je puno lakše.
Kažu da sezona skijanaja na Sljemenu počinje u petak i to je krasno za sve one kojima škola i druge obaveze počinju u ponedjeljak.
Kažu da će neradna nedjelja poboljšati kvalitetu obiteljskog života svim nama a posebno onima koji ostaju bez posla.
I da, nama i dalje ostaju barake a oni dobiše Baracka.
Post je objavljen 07.01.2009. u 12:23 sati.