Godilo mi je ovih par dana predaha. Kako nisam imao radnu subotu, spojilo mi se četiri dana u komadu doma. Prosto nevjerojatno. Bilo bi lijepo kada bi to prošlo bez nevolja. Taman sam se ponadao da sam se riješio bakterija. Napali su me virusi. Čak nisu ni pričekali da se bakterije odstrane do kraja. Smola teška. Ono kaj me još više ražalostilo je spoznaja da mi je glava prešuplja. Kolko meni ide van toga na nos je prosto nevjerojatno. I kaj da si ja mislim nego da imam šuplju glavu. Nadao sam se da je barem malo ispunjena nečim osim zrakom.
Jučer smo išli na koncert (iako sam jebetežen) Cry Babiesa u Sax. Došavši pred ulaz vidim da na plakatu piše Norma Belle. K vrapcu... Nema veze. Žac koji je pjevao s Babiesima sad pjeva s ovima tako da sam znao da će biti OK. I zbilja je bilo. Fina rokaona za subotu na večer. Jedan lik je toliko uživao u koncertu da je jako jako pljeskao. Problem je kaj su mu na tehničkom u šestom razredu zaljepili daščice na dlanove pa mi je probio uši. Svaki put kad je spustio svoj tuborg prokleo sam što je došao kraj pjesmi. Više ni pljeskat ekipa ne zna.
Kako sam se postepeno odvikao od televizije i gledanja iste, počeo sam čitati knjige. Jedan kolega mi je posudio svoje tri knjige. Pročitao sam ih u manje od mjesec dana (ne valja ostavit na posudbi kod prijelaza godine jer si inače cijelu godinu nekaj dužan). Pravi rekord za mene. I da se zna, knjige imaju puno više od 250 stranica. Kako sam se počeo kulturno uzdizati, narušio sam svoje zdravlje. Ima čitanje i svoje nus pojave. Popucale su mi kapilare u očima. Oči su bile crvene ko da me netko zaštemao dan prije. I sad mi recite da knjige ne štete zdravlju. Sva sreća pa je bio meki uvez. Nisam si glavu razbio svaki put kad bi zaspao s knjigom u krevetu.
Nitko mi se nije smijao zbog mog lijepljenja darova i prevelike potrošnje selotejpa. Cijenim to od srca i zahvaljujem svima. Nekima je bilo i simpatično. Bože sačuvaj!!! Jaslice sam fino sredio i uživao sam u slaganju. Imam jednu lijepu situaciju. Četiri glazbenika, jedno osam pastira, jedna kola i volove, još par ljudeka, hrpu kamenja i dvanaest ovaca. Pravi mali raj. Ovce nisu prebijele. Onako su...prirodno hartave. Ako uspijem kaj slika prebacit na picasu, stavit ću link. Sve u svemu više nego zadovoljavajuće.
Danas sam uspio složiti svoj prvi orbitrek. Vrlo pohvalno. Nisam ga slagao sam, ali je svejedno uspjeh. Recimo da sam 80% posla ja obavio. Prezadovoljan sam. Jedino sad mora proći rok za reklamacije. Ako ne počne škripati ili se nitko ne polomi, znači da je uspješno posao odrađen. Nisam mogao bez gluposti. Nebi vjerovali kako jedna jedina šajbica može ispast i past u takvu rupicu da je više nemrete van izvaditi. Da sam je bacao deset dana iz tog položaja gađajući tih par milimetara, nebi pogodio. Eto, samo od sebe se desilo. Naravno, meni. Trebate li kakvu pomoć oko sastavljanja orbitreka slobodno se javite. Možda budem od pomoći. Cijena? Prava sitnica. Par kuhanih češnjofki i pire krumpir.
Post je objavljen 28.12.2008. u 23:53 sati.