Da krenemo ispočetka. Posla preko glave, i tako onaj moj tihi protest da radim samo najhitnije, pada u vodu. Jerbo je sve hitno, telefoni zvone, mailovi stižu... mislim, haloooooo, ljudi, kaj je ovo umjesto da su frikovi u šoping centrima, troše pare i grizu nokte kad im blagajnica lupi cifru, svi u uredu, i svima je nekaj hitno. Pas masters! Tak mi je bilo jučer, tak mi je danas, a i sutra bude kak se čini..
Da pojasnim kakve veze naslov ima s puno posla. Odlučila sam šparati a i kak mi se već pomalo sve gadi iz konzumirajmo-hrvatsko-dućana, pa sam danas za gablec uzela pletenicu i najmanju paštetu koju sam našla na polici (sve odreda hrvatsko). Ništa slatkog nisam uzela, jer kao moram malo pripazit prije drugotjedne manije. I to sam pojela u dva navrata, ujutro i malo iza podneva. I kad sam to pojela, želudac mi se počeo čudno ponašati, zlo, počelo mi se vrtit u glavi, muka.. Osim toga buljim cijeli dan u ekran, pa reko, možda je od toga. Jok bato! Nastavlja se saga muke, i onda si mislim jel mi to možda organizam žica neš čokoladnog? U tom trenutku: BLINKKKK, velika žarulja se upalila iznad moje glave, okeca se raširila, želudac čudno zatitrao a usta se razvila u smješak, i to svi skupa s mišlju: ajmo neš slatko ubost!
A ne, reko neće moći, nema slatkog, na odvikavanju sam, onda me još jače zafrknulo u trbuhu pa sam pomislila da mi od malo slatkog neće biti ništa. I tako smo moj trbuh i ja krenuli opet do konzumirajmo-hrvatsko-dućana i naravno uboli nešto slatko. Trenutno su kraj mene na stolu jafa kekse, a sa strane me još ispod oka gledaju pez bomboni.
A joj mene. Već si sad polako mislim da mi ovog nije trebalo, ali je naprosto nevjerojatno kakvu krizu imam samo zbog jedne obične čokolade poslastice, bilo koja, u bilo kakvom obliku, samo da nije s kokosom, marcipanom, lješnjacima i slično. Može biti s keksama, s jagodom, malinom, jogurtom, karamelom, alkoholom, crna, bijela, mliječna, tamna... samo da ima u sebi čokolade.
Ovo je naprosto prestrašno, kaj se više borim protiv te 'sklonosti', to me više vuče. Osjećam se ko ovisnik. Cigaretu bi prije ostavila nego čokoladu! Dobro, mislim nije baš neka usporedba, jedna kutija mi traje par dana, a jedna čokolada maksimalno jedan dan! A onda kad si pomislim, bolje da sam ovisna o slatkom nego da sam nedaj bože ovisna o drogi, alkoholu, ili da pušim kutiju dnevno.
I tak fino, i ovih nekoliko kilograma viška me ne sprečavaju da redovito svaki dan pojedem barem zalogajčić slatkog. Unatoč tome kaj izbjegavam stati na vagu jer se bojim di će se cajger zaustavit, unatoč tome kaj su mi sve hlače, trapke, šosevi pomalo tijesni i ispada mi šlaufić iz njih, ja se držim svoje tradicije.
Već me i dragi počel ignorirat kad komentiram svoje špekasto stanje, zadnji put je popizdil, zderal se na mene (naravno, reko mi je da nisam debela, da sam taman i da kaj si ja umišljam - joj kak slatko, al nije pomoglo) okrenul se i otišel. Auč!! Onda sam shvatila da sam pretjerala i da moram svoje jadikovanje ostaviti za sebe, i naravno podijeliti tu s vama, vi se bar ne budete derali na mene i okrenuli se i otišli.
Ali ima još jedna stvar - kad sam pod stresom (kao što je ovo odbijanje povišice) onda se definitivno ne mogu suzdržati, ostale dane je želja za slatkim manje izražena, al u danima poput ovih, pojela bi slona da je od čokolade. I vidite kaj oni meni rade, ja bum ih tužila da sam zbog njih pod stresom, da poslodavac vrši mobing nadamnom i da se zato debljam, a to nije dobro za srce, kolesterol, krvne žile, tlak, moj estetski izgled, uglavnom, za mene!. I onda bum dobila odštetu i bila bum bogata! hehehehehehhe, da ziher, mogu bit sretna ak ne dobim vritnjaka
Post je objavljen 18.12.2008. u 13:52 sati.