Marketing
Opet o poslu
I opet tjedan dana bez novog posta. A cijeli dan zujim po netu (takav mi je posao) i stvarno bi mogla svaki dan napisati pokoji redak ali nemam živaca. A kad imam živaca onda nemam vremena. Tako je to...
Na poslu smo dobili novog kolegu. Čovjek je toliko lajav i grlat, priča sam sa sobom, ničim izazvan i gnjavi sve koji rade bez pardona. A normalni ton mu je jako povišeni ton! Tako bi netko sa strane pomsilio - na koga se ovaj dere. Glava me boli od njega i ne da mi se ništa ga pitati jer znam da mi neće odgovoriti s da ili ne nego će me gnjaviti ostatak dana ponavljajući jednu te istu rečenicu sto puta. A nekad mi se ne da pričati, pogotovo ne o nekim nebulozama! A što je najgore, direktorica ga obožava upravo zato jer puno priča. I hvali ga sve u 16. To nam je svim kolegama zasmetalo jer znamo da tip baš i nije neka inteligencija nego posjeduje ono što naš nadređeni voli - puno priča.
Ali, kako smo se nas nekoliko složili - to nije na duge staze. Ipak vrijedi više onaj tko manje govori, a vrijedno radi i ostvaruje dobre rezultate nego onaj tko priča svašta, a ne kaže (i ne uradi) ništa. Eto, to me nekako drži.
Odlučila sam se ne opterećivati jer - sto ljudi sto ćudi, ne mogu ispravljat krivu Drinu. A uostalom, valjda i ja nekome dižem tlak...iako ne pričam ako baš nemam što za reći, možda imam nešto drugo što ljudima ide na živce. Ma ja sam zapravo jako jednostavna na poslu - sa svima sam dobra, s nekima malo manje, s nekima malo više, i ne shvaćam sve osobno. I ne zamaram druge ljude besmislenim spikama ako vidim da su u poslu! Tko zna kakav ja dojam ostavljam na blogere, samo nešto kukam i žalim se, mislit će ljudi da sam neka ogorčena babetina. Ali što ću, blog mi služi za takve stvari. Možete me čitati - ne morate. Nema trećeg.
APDEJT
Dobila sam danas neuobičajeni kopliment od kolege - rekao mi je da sam jedina osoba u ovoj firmi koja mu ne ide na živce. Uljepšao mi je dan. Ah, ta taština 
Post je objavljen 09.12.2008. u 17:45 sati.