Mi Vrgorčani smo uvik bili uspješni studenti. Poneki se i ne vrate s diplomom ali vrate se nečim drugim. Jer nije studiranje, samo bubanje iz knjiga. Studira se još svašta toga, što nas čini sretnijim i učenijim. Onako da imamo znanja iz svih područja života. Otić u veliki grad i tamo se snalazit isto je velika nauka. Još kad dođeš ovako iz maloga mista u velegrad ili ti ga metropolu, kako bi reka pokojni predsjednik. I unda kad dođeš gori poludiš od sriće kad vidiš čega sve ima. Tija bi sve vidit, probat, imat a u biti si siromašni student iz siromašne dalmatinske zagore. I unda moraju radit klikeri da bi doša do zacrtanih ciljeva. I tako ide ova priča o jednom našem studentu, koji je evo već stiga do treće godine fakulteta. Kaže da po cile dane stoji u sobi, i uči, da ne izlazi jer kad izađe da samo upadne u probleme. Uvik naleti na neku zgodnu curu, zbari je i unda pizdi jer nema uvjeta da je voda tamo-vamo, na kave, večere i slično a ima jaku priču. Kako bi rekla naša Nelica, ima prekrasne zamisli ali ga nema ko financijski pratit. Tako i on. Zbarija jednu finu purgericu. Onako ona sva šminka, radi u nekoj firmi ko menadžerica. I šta će sad on, onako visok, markantan prekrasnog osmjeha reć da je student. Ni u ludilu. Reka joj da je privatnik, ima veliku proizvodnju. I sve krenilo lipo. Malo zajebano kad bi ona išla na kave na ta otmjena mista di je kava skupa. Popiješ i sok, i ode lova za bonove u menzi. Unda mater popizdit. Da šta je sad počeja ist previše. Ne može da ne pošalje ditetu pare za menzu, a mali troši previše. I unda par put izbjega neke izlaske s purgericon. A ova se zagrijala. Finćukast njoj. Još dalmatinac s lipin akcentom i fantastičnim smislom za humor. A bili zubi i jebački osmjeh. Svaka majka bi ga poželila za zeta. I unda se on vadi na proizvodnju. Nije ima vrimena. Jebu ga obaveze. Unda ona ima razumjevanje. Unda izađe s njon priko tjedna. Prethodno u svih kolega pozajmi odjeću da kompletiraju neki fini image poslovnog čovika. Ali počela purgerica kužit. Kakva je to firma kad ti imaš vrimena izlazit radnim danima a ne vikendom. Kakav si ti poslovni čovik ne izlaziš na mista koja su in nego je vodaš na koncerte. I počeja još bit sumnjiv. I jedno večer na Trgu zapela ona da razjasni stvar. Počelo joj svašta padat na pamet i oće cura da zna na čemu je. S kin ima posla.
I zapela za njegovu proizvodnju. Šta radi i čime se ustvari bavi?
-Da nije kakav kriminal?
-Ma nije, šta ti je?
-Pa šta proizvodiš, di je kvaka, nemaš kome plasirat.
-Pa tako nekako, nemam trenutno, ali bit će.
-Čuj, nećemo se zajebavat, simpatičan si mi, lip si, i sve ok, ali neću da me zavlačiš, lažeš me.
-Ne lažem, majke mi!
-Pa zašto je tako teško reć šta proizvodiš?
-Pa nije mi zgodno sad, možda nije momenat.
-Nije momenat, a zavlačiš me mjesec dana, ako mi sad ne kažeš šta proizvod, čega si veliki proizvođač, idem ća i ne javljaj mi se više.
-Ok, ajde reću, ali nemoj mi otić kad kažem.
-Neću obećavam!!!
-Ja sam veliki proizvođač sperme!
Post je objavljen 01.12.2008. u 16:19 sati.