Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/boric

Marketing

Ljuban Jednak,jedini prezivjeli sa ustaskog pokolja u glinskoj crkvi

...A ljudi placu,ljudi jaucu,ljudi...ne znam ni sam vec sta.Krv tece do koljena.
Ja se sakrijem `vako iza nekog ormarica,tako u onoj guzvi.Pogledam,onaj drzi one lampase,kolju tamo jos.Ne javljam se,one iznose van.Kad su iznosili van oni nisu znali da su ostala ta tri gore iza oltarskog pulta.Oni su se kasnije ispeli na zvonik pa psovali Vidakovicu mater.Taj Vidakovic je iz Gline rodom.I kakva je to drzava koja ubija narod!Pucase odozdo ustase i pobise ih.I kad su oni streljali tih pet,sest,ja nekako preskocim sve one poklane na sred crkve,srecom,oni me nisu vidjeli.To krv tece do koljena,dobro da me nije udavila.Nadju jos jednog medju onim poklanima pa vele:Jesil`ziv?Veli:Jesam,
nemojte me ubit!Jedan mu drzi jednu ruku,drugi drugu,treci mu drzi svijecu pred ocima.Ovaj vice:Joooj,pa nemojte mi palit samo ociju!Onaj jedan ga udari kundakom u kicmu kol`ko god moze.Drugi veli:Zakoljite ga,majku mu jebem njegovu!I zakolju ga...
(na sudjenju Andriji Artukovicu u Zagrebu,1986.)

Post je objavljen 28.11.2008. u 15:48 sati.