Marketing
Nezvana neznanka
Jučer kasno poslijepodne, zazvonilo mi zvonce na vratima.
Otvorim, a pred vratima se nalazi jedna gospođa srednjih
godina, plave kratke ravne kose sa šiškama, ravno ošišana
kosa i šiške skoro do očiju padaju, ma kao da joj je metla
sirkuša na glavi, a ne kosa... nosila je neki kuferčić u ruci,
polu-ljubazno, a istovremeno i uštogljeno me pozdravila i
u jednom dahu izrecitirala:
"Dobra večer, dolazim iz agencije koja provodi ankete, pa
Vas molim, ako imate malo vremena, da ga odvojite i date
mi odgovor na pitanja iz ankete."
Budući da sam i sama radila kao studentica svakakve
honorarne poslove, i znam kako je kad "crnašiš" za sitniš
da bi imao za svoje minimalne potrebe - pustila sam ju u
stan (i kasnije zažalila). Ne, nije me opljačkala, niti mi je
nabacila urok ili tako nešto slično, već me upilila i da joj
nisam rekla da ujutro ostajem rano za otići na posao, ne
bi me ostavila na miru već bi mi i dalje pilila i solila pamet.
Dakle, krenimo od početka: pozvala sam ju da sjednemo
za stol. Postavljala mi je pitanja iz ankete, ja sam joj na
njih odgovarala. To je trajalo nekih dvadesetak minuta,
ništa važnoga, pa je onda ona, ne čekajući ni trenutka,
ne gubeći vrijeme, postavila mi pitanje:
"Što bi ti rekla na jedan prijedlog?"
(Brzo je prešla "na ti"-komunikaciju, iako me poznaje tek
nekoliko minuta u životu.) 
Nisam to očekivala od nje da će mi reći, tako da sam,
pomalo rezignirano upitala: "O čemu se radi?"
Odgovorila mi je: "Paaaa, znaš, ako budeš dovoljno uporna,
znaš, možeš se čak i obogatiti! Zamisli se, za nekoliko godina,
da imaš novo auto kakvo si oduvijek sanjala da ćeš imati; ili da
imaš toliko novca da do kraja života ne moraš raditi, a - pazi
sad - mirovina ti je osigurana!" - u dahu mi je sve to, sa iskrom
u očima, izrecitirala.
Začuđeno sam ju pogledala, kao u smislu ma daj, kome
ti pričaš bajke?, i rekla joj:
"Što vi to meni nudite, konkretizirajte?"
(Htjela sam je se, ufino, riješiti > ali neznanka je jako bila
uporna. Shvatila sam da me pokušava uvijeriti u nešto od
čega bi ona prvenstveno imala koristi, jer, ne laje pas za
selo, nego za sebe). Počela je govoriti da se radi o lancu
u kojem svi imaju koristi, jer ako uspije onaj zadnji koji je
došao u lanac, tada i njegov "up-liner" ima koristi od toga...
Nastavila je u istom tonu, s zanesenešću u glasu i puna
blagoglagoljivih riječi koje su obećavale... I, nastavila bi
ona tako pričati unedogled, da je ja nisam prekinula:
"Ma, je li to multilevel prodaja "Amway" proizvoda??"
Presjekla me pogledom, u stilu kako si to tako brzo skužila?,
te mi odgovorila potvrdno. Rekoh joj da me to ne zanima, jer
me jedna već osoba uvjeravala da je to
"super, kupuješ nešto što je dobro, skupljaš bodove i dovodiš
ljude u to, i imaju svi od toga koristi"...
...i da ja nemam vremena baviti se time jer sam zaposlena i jer
mi ne treba takvo "kolendranje" po tuđim kućama, i da hoću svoj
mir nakon što dođem doma sa posla...
A ona se "navila" da se to tretira kao dodatni posao i da se radi
kako nama odgovara i koliko želimo, da nema određenog posla,
niti radnog vremena, da se sami odlučujemo koliko ćemo se
vremena posvetiti poslu...i da se isplati puno, puuuuno... jer da
su neki ljudi koji se ovim poslom bave, napustili svoje poslove
jer nisu htjeli više ustajati svako jutro i raditi nešto za "gazdu",
već da će biti sami svoji "gazde" i zarađivati onoliko koliko žele
i koliko im treba...
Prekinula sam ju, odrešito, jer sam shvatila da će, ako je ne
zaustavim i preuzmem situaciju u svoje ruke, nastaviti mljeti
"do sutra", pa sam joj rekla da me to zaista ne zanima, i ponovila
to nekoliko puta...
Zamolila sam ju da više ne govori dalje, jer da ju ne želim o tome
više slušati, da se time jednostavno ne želim baviti...
A ona... ona je, još upornije, 
inzistirala da mi ostavi neke CD-e
na kojima su predavanja i iskustva ljudi koji su dugo uključeni u taj
način kupnje i prodaje... i tako bi ona mene još uvjeravala, da joj ja
nisam, najljubaznije (ali istovremeno i s takvom silnom odlučnošću)
rekla: "Dobili ste anketu, izišla sam Vam ususret, pa Vas molim da
idete dalje, jer zaista ne želim to što mi nudite!"
(Namjerno sam joj isticala to "Vi" jer je ona meni govorila "ti", a ja
joj, onako dišpetožasto >inatljivo, reklo bi se> ne dam gušta i
pravim se finija od nje.)
Kao fol, slučajno, su joj na mom stolu ostala 2 CD-a na
kojima je velikim slovima pisalo "network 21".
Vidjela sam ih, shvatila igru, otišla za njom, susrela ju pred
liftom, vratila joj CD-ove. Začudila se:
"Ah, zar sam ih ostavila kod tebe?"
Pozdravila sam ju, ispratila i - odahnula...
Vraćajući se od lifta prema stanu, tih nekoliko sekundi, kroz glavu mi
je prošla misao: "ma, ženska glavo, pametnija sam ja, i promućurnija
od tebe... ti si mislila ostavit' mi te CD-ove pa mi se opet htjela uvuć' u
stan jer si, kao zaboravila CD-ove kod mene, i pričat' mi opet lijepu
bajku... eeee.... pa ne'š ti taj film gledat', kod mene sigurno - ne!"
Post je objavljen 24.11.2008. u 18:18 sati.